Prvi topli dani marta rasteretili su Svratište za decu koja žive ili rade na ulici, u Krfskoj ulici i Bulevaru Arsenija Čarnojevića u Beogradu. Do toga nije došlo zbog smanjenja potrebe za uslugama ove organizacije civilnog sektora, dostupnih mališanima od pet do 15 godina, već suprotno – zbog nedostatka novca da se one svakodnevno pružaju.
Iz tog razloga, Svratište od marta pa do daljeg neće biti otvoreno vikendom, već samo radnom danima od 9 do 17 sati.
Osnovano 2007. pod okriljem Centra za integraciju mladih (CIM) na prvoj od navedenih lokacija na Zvezdari, Svratište je prošireno na adrresu na Novom Beogradu 2010, da bi svakodnevno bilo utočište najranjivijima – deci u situaciji beskućništva i onima koje je život primorao da od malena peru šoferšajbne na beogradskim raskrsnicama, prose, prodaju cveće, papirnate maramice, sakupljaju sekundarne sirovine… ne znajući da li će i koliko taj dan da zarade.
Zato ih sistem prepoznaje kao decu pod višestrukim rizikom – od povreda i smrti u saobraćaju, nasilja, radne i drugih vidova eksploatacije, nemanja pristupa zdravstvenoj zaštiti, hronične neuhranjenosti, loše higijene, izostajanja sa nastave… te stigme i ograničene mogućnosti za socijalnu integraciju i normalan razvoj.
Zato ta mlada bića listom trpe osećaj nesigurnosti i odbačenosti od društva, te su vrlo podložna manipulacijama, bolestima zavisnosti i drugim obolenjima.
Od države i grada ni dinara
Osim jednog toplog obroka dnevno (često jedinog za korisnike Svratišta), užine, voća, slatkiša, deca ovde dobijaju podršku psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, ali i pomoć pri završavanju domaćih zadataka. Oni najmlađi pripremaju se za upis u školu. Sa njima se uči, crta, igra, sprovode aktivnosti za razvoj veština i talenata.
Ta deca, čiji broj dnevno varira od 60 do stotinak, u zavisnosti od godišnjeg doba, u Svratištu mogu da se okupaju i dobiju čistu odeću iz donacija.
Zato ta mlada bića listom trpe osećaj nesigurnosti i odbačenosti od društva, te su vrlo podložna manipulacijama, bolestima zavisnosti i drugim obolenjima
„Iako imamo licencu za pružanje ovih usluga, te smo deo sistema socijalne zaštite, mi se finansiramo isključivo projektno“, za Radar objašnjava Mina Medić iz Centra za integraciju mladih. I, premda je ta svota novca bila promenljiva oduvek, za ovih 19 godina Centar je uspevao da sve potrebite podmiri svakodnevno.
„Zbog političke situacije u svetu, ali i ovde, koja se odražava i na ekonomiju, prvi put nismo u prilici da usluge pružamo subotom i nedeljom“, Medić podvlači. Kako će se to odraziti na krajnje korisnike, te mališane koji s osmehom na licu hrle u Svratište, još ne može da se proceni.
Tu procenu trebalo bi da vrši država, ali i da pripomogne po pitanju finansiranja Svratišta. Međutim, sav novac preko lokalnih i republičkih konkursa odlazi u drop-in centar Prihvatilišta za decu Beograda u ulici Živka Davidovića, pod ingerencijom prestoničkog Sekretarijata za socijalnu zaštitu.
Koliko ko može
Stoga je Centar za integraciju mladih okrenut stranim donatorima i empatiji građana Srbije, kojima je upućen apel za preživljavanje.
Nakon što izađu iz Svratišta, mladi iznad 16 godina, nastavljaju da se suočavaju sa svim problemima sa kojima su se i prethodno susretali. I dalje žive u neformalnim naseljima, izloženi su ekstremnom siromaštvu, teško dolaze do formalnog posla, otežan im je kontakt sa institucijama sistema, diskriminisani su i izloženi višestrukim rizicima
U opisanoj situaciji političke i druge nestabilnosti, ne može svako da pomogne koliko bi želeo. Pomoć je dobrodošla i na mikro nivou, recimo kroz konzumiranje kafe i drugih napitaka u Kafe baru 16, u Cetinjskoj 16 a, gde Centar za integraciju mladih sprovodi program podrške u zapošljavanju mladih koji žive ili rade na ulici.
“Nakon što izađu iz Svratišta, mladi iznad 16 godina, nastavljaju da se suočavaju sa svim problemima sa kojima su se i prethodno susretali. I dalje žive u neformalnim naseljima, izloženi su ekstremnom siromaštvu, teško dolaze do formalnog posla, otežan im je kontakt sa institucijama sistema, diskriminisani su i izloženi višestrukim rizicima”, piše u opisu ove aktivnosti te nevladine organizacije.
Podrškom Centra zapravo se višestruko pritiče u pomoć toj najranjivijoj kategoriji, ne samo materijalno, već i razbijanjem predrasuda prema ovoj populaciji.
