U pripremama za eventualni nuklearni rat, tokom pešadijske obuke u bivšoj JNA, koristila se naredba atomski zdesna, odnosno sleva, na koju bi vojnici morali da se bace na suprotnu stranu, kako bi preživeli atomski udar. Predsednik Srbije za politički udar zdesna ne mora da brine – taj deo je, čini se, odavno razjedinio, podmirio, rasturio. Možda jer mu, prema dugogodišnjoj tezi, pravi napad preti upravo sa te strane, sa čijeg je ekstremnog dela on i potekao. Ono na šta su mediji, stranke i aktivističke grupe godinama ukazivali, konačno je obelodanjeno u procurilom razgovoru predsednika ekstremno desničarskog pokreta Levijatan Pavla Bihalija i Benjamina Žigića iz Tuzle, hapšenog ove godine zbog trgovine narkoticima, posedovanja oružja i imovinskih delikata.
Potvrđeno je u razgovoru kako se sarađuje sa državom i sistemom, kako se ne bi završilo u zatvoru – radi šta ti se kaže. Bihaliju je prihvatljivije „da bude ker nego da završi u zatvoru“, a pasji život opisao je radom „od jutra do sutra“ tokom protesta 15. marta u Beogradu. Svoje odluke o angažovanjima ne donosi samostalno, postoje nalozi, što prihvata priznanjem da je u životu „radio stvari zbog kojih je bio ucenjen da mora da bude ker“. Na snimku se spominju i dva zvučna imena, odranije poznata policiji – Luka Bojović i Aleksandar Papić. „Ne postoji mangup koji može sa državom. Ako jedan Luka Bojović pravi dogovor sa državom i spusti glavu, šta ja treba da radim? Ku*ac na biciklu, šta ja da radim? Pa da me zatvore na 40 godina“, kaže na snimku Bihali, koji je za Danas i potvrdio da je to njegov glas, ali da je sve vešto montirano. Posle svega, maltene je priznao da se u Srbiji sve radi po nalogu vlasti i da lojalnost Vučiću i SNS-u dokazuju kriminalci na mnoge načine, od kojih je puno njih već viđeno u Ćacilendu.
Izvršioci direktiva
O kriminogenim strukturama u paramilitarnom naselju, Radar je već pisao. Ali koji su sve desničari, obični ili ekstremni, viđeni na prostoru ispred Narodne skupštine?
Ne postoji mangup koji može sa državom. Ako jedan Luka Bojović pravi dogovor sa državom i spušta glavu, šta ja treba da radim
Pavle Bihali
Dva, može se reći, partijska druga odmah se izdvajaju. Krajem decembra prošle godine, Partiju srpskih nacionalista, zajedno sa Bihalijem, osnovali su Miša Vacić i Goran Davidović, medijski prozvan Firer.
Vacić je aktuelni predsednik Srpske desnice, ali je javnosti poznatiji po svojoj ulozi u desničarskom pokretu 1389, a 2013. godine osuđen je i što je, kao deo tog pokreta, pozivao na nasilje ako dođe do Parade ponosa. Zabranu pokreta 1389. Ustavni sud je odbio, a predlog je izdalo Tužilaštvo zbog delovanja usmerenog na rušenje ustavnog poretka i zbog diskriminacije. Sa svojom Srpskom desnicom, Vacić je izašao na prethodne predsedničke izbore osvojivši 0,89 odsto, a od prošle godine nalazi se na listi sankcija američkog ministarstva finansija zbog „zlonamernih aktivnosti u korist Rusije“. Jedan period, Vacić je bio zaposlen i pri Kancelariji za KiM.
Partijski kolega Goran Davidović, vođa zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj, 2019. godine vratio se u Srbiju, po donošenju oslobađajuće presude Apelacionog suda za napad na učesnike antifašističke šetnje u Novom Sadu 2007. godine. Za njega je javnost prvi put čula pre tačno 20 godina, kada je sa grupom neonacista upao na antifašističku tribinu Fašistička pretnja na novosadskom Filozofskom fakultetu, a zbog incidenta je odslužio jednogodišnju kaznu zatvora za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje.
Bihali, Vacić i Davidović, sa svojom Partijom srpskih nacionalista, zalažu se za, kako su istakli na osnivačkoj konferenciji, promenu vlasti, ali ne nasilno i ne na ulicama, dodajući da će se isključivo boriti u skladu sa zakonom, suprotno od „predrasuda i stereotipa koji su im stavljani na teret, da su najveći nasilnici na srpskoj političkoj sceni“, pritom optužujući studente da su deo anarhoboljševičkih i komunističkih organizacija.
Bihalijev partijski kolega, Goran Davidović Firer, vođa zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj, vratio se 2019. godine u Srbiju, nakon što ga je Apelacioni sud oslobodio presude za napad na učesnike antifašističke šetnje u Novom Sadu 2007. godine
Nije naodmet pomenuti da je istaknuti član ove partije i Vladimir Savić, nekadašnji policajac koji je napustio MUP „zbog katastrofalno lošeg stanja, ali i mobinga“, iznosio je nezakonitosti za koje je krivio vlast i Dijanu Hrkalović. Snimak na kojem govori „Vučiću, ološu“ i dalje je dostupan na internetu, a na N1 je izjavio da je bio i jedan od vođa protesta „1 od 5 miliona“. Ipak, od 2024. godine redovno gostuje na TV Informer.
Od nekadašnjih desnih vedeta koje su predstavljale ozbiljan problem režimu demokrata, nedostaje samo Mladen Obradović, vođa zabranjenog Otačastvenog pokreta Obraz, ali on nije viđen ni unutar, niti u blizini Ćacilenda i samog SNS-a.
Ako bi se gledalo šire, počasno mesto na listi zaslužnih desničara svakako zauzima lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, ali on je posebna kategorija. Ona koja u Ćacilendu nije bila, ali jeste u vlasti i prati direktive, jeste nekad opoziciona, iskreno ili ne, predsednica Zavetnika, Milica Đurđević Stamenkovski. Kao i predsednik, karijeru je započela u SRS-u, ali se 2012. godine odvaja i formira Srpsku stranku Zavetnici, koja se isticala temama vezanim za Kosovo i Metohiju. Beogradskim, ali i ulicama širom Srbije, bilo ispod nadvožnjaka, na trotoaru ili na ulazu u zgradu i dalje stoji kao uteftereno „Milica lažljivica“, valjda kao podsetnik na mračne dane van fotelje.
Miša Vacić je javnosti poznat po ulozi u desničarskom pokretu 1389, a 2013. godine osuđen je i što je, kao deo tog pokreta, pozivao na nasilje ukoliko se organizuje Parada ponosa. To mu nije smetalo da jedno vreme radi pri vladinoj Kancelariji za KiM
Nije davno bila 2023. godina kada je Đurđević Stamenkovski najavu formiranja Pokreta za narod i državu nazvala očajničkim pokušajem predsednika da za svoju „katastrofalnu“ spoljnu politiku dobije što širu podršku javnosti. U januaru ove godine, Zavetnici su pristupili Pokretu. Mesec dana kasnije Stamenkovski je otputovala u Nemačku na završnu konvenciju nemačkih desničara – Alternative za Nemačku (AFD).
Ko je zaista antirežimska desnica
Kada je u pitanju desni, ali opozicioni spektar, predsednik Nove demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović prethodnih dana pozvao je na okupljanje „autentične desnice“, koja bi, kako kaže, na idućim parlamentarnim izborima mogla da okupi oko 15 odsto biračkog tela koje se opredeljuje kao nacionalno antirežimsko. Autentičnu, odnosno istinsku desnicu sa jasnom ideologijom tradicionalnog i konzervativnog opredeljenja, ali i potrebnom ozbiljnošću i znanjem, Jovanović vidi u svojoj stranci, koja, kako kaže, to održava već 33 godine svog postojanja. Lažnu desnicu, bez ideologije i korena, projektovanu od države devedesetih predsednik NDSS-a pronalazi na vlasti.
„Ona svakodnevno nanosi neizmernu štetu i narodu i Srbiji. Svako ko je istinski desno orijentisan radiće na smeni ovog režima. A kako autentična desnica ne može u postojećim okolnostima sama da iznese tu promenu, moraće to da učini sa svim ostalim opozicionim listama i, što se nas tiče, da to javno kaže i javno se obaveže. Mi smo se za takvo okupljanje zalagali još 2023. Godine, ali koalicija Zavetnika i Dveri nije htela da se obaveže na smenu Vučićevog režima u saradnji sa proevropskom opozicijom. Pošto ne postoji drugačiji način da se Vučić smeni, proizlazi da suštinski njegovu smenu nisu ni priželjkivali“, kaže Jovanović i naglašava da svako okupljanje autentične desnice podrazumeva javnu preuzetu obavezu o smeni režima.
Mi smo se za okupljanje autentične desnice zalagali još 2023. Godine, ali koalicija Zavetnika i Dveri nije htela da se obaveže na smenu Vučićevog režima u saradnji sa proevropskom opozicijom
Miloš Jovanović
Kolega iz parlamenta, ali iz proevropskog dela opozicije, narodni poslanik Narodnog pokreta Srbija Borislav Novaković kaže za Radar da Vučić nije žalio ni truda ni sredstava, niti je birao metode da spreči ujedinjavanje konzervativno-desnog bloka, dok nije uspeo da spreči ujedinjavanje proevropskih stranaka u koaliciju „Srbija protiv nasilja“. Novakoviću je jasno da desni blok ne može osnažiti bez slabljenja SNS-a, isto kao što je desnica autentičnija i personalno jača, smanjuje se kapacitet SNS da manipuliše i svoju poziciju učini nedodirljivom.
„Nažalost, sistemom ’štapa i šargarepe’, pritisaka i ucena, delovi desnice su popustili i nakon prošlih izbora završili u tri kolone. Jedni su otišli u vlast, drugi u kafedžije, a treći u parlament sa znatno manjim brojem od realnih mogućnosti. Zaključak je jednostavan i važi i za desni i za proevropski blok, a to je ultimativno ujedinjavanje svih organizacija, kod kojih postoji sinergijski efekat. Svi koji odbiju logiku ukrupnjavanja, objektivno i posledično, rade u korist SNS, nezavisno od toga što im to možda nije namera i, obrnuto, svi koji budu učestvovali u stvaranju što šireg fronta protiv SNS ne mogu raditi za Vučića“, kaže Novaković, koji pojmove „levice“ i „desnice“ vidi poprilično ideološki mutirane i da tradicionalna i udžbenička levica i desnica gotovo da i ne postoje.
Nova desnica
Iako su klasični pojmovi levice i desnice izgubili značaj, u očima dela javnosti organizacija Klub 451 se može videti na desnom spektru udaljenijem od centra, iako predsednik Kluba, Marko Gajinović, sam to ne vidi tako. Organizaciju ideološki svrstava u polje revolucionarnog nacionalizma i tradicionalizma, fokusiranu na budućnost pre lamentiranja nad prošlošću na koju ne može da utiče i ističe da je od samog početka antirežimska i podržava blokade i proteste.
Svi koji odbiju logiku ukrupnjavanja, objektivno i posledično, rade u korist SNS, nezavisno od toga što šta im je stvarna namera
Borislav Novaković
Desnu opoziciju Gajinović vidi kao isuviše nejasnu po pitanju podrške studentima, kaže da je ostala po strani kao stidljivi posmatrač istorijskih zbivanja. Svoju borbu oseća i trpi svakodnevno – posao mu je maltene uništen otkada se tereti da je 18. avgusta učestvovao u razbijanju izloga prostorija SNS-a u Cvijićevoj ulici u Beogradu, tokom protesta. Uhapšen je 31. oktobra, dan pre velikog okupljanja na godišnjicu novosadske tragedije, kada su ga rano ujutru pripadnici UKP-a sačekali ispred zgrade, potom ušli u stan i pretresli, oduzevši mu privatni i službeni telefon, kao i službeni laptop.
Pretresena je i njegova mehaničarska radionica, kao i prostorije Kluba 451 gde su našli rezervne nogare za stolice i stolove, koje su protumačili kao palice. Iako se to ne pominje u krivičnoj prijavi, pominje se u režimskim medijima gde je to predstavljeno kao oprema za nerede 1. novembra, koji se, kako kaže Gajinović, nisu desili niti su bili planirani.
Javni tužilac Nikola Uskoković predložio je produžavanje pritvora za 30 dana, ali je Viši sud odbio i pustio ga da se brani sa slobode. Ubrzo je Tužilaštvo podnelo žalbu na tu odluku, da bi potom Krivično vanpretresno veće Višeg suda doneo odluku da se Gajinović stavi na mere, zbog „bezbednosti“. „Bio sam na tom protestu, kao što sam išao i pre na svaki protest protiv vlasti, i kao što ću uvek podržati sve pokrete koji se bore protiv Vučića i njegovog ludila. Sama optužba je zasnovana na vrlo labavom dokaznom materijalu, a kako vreme odmiče čini se da tužilaštvo želi samo da odugovlači moj proces sve više, s obzirom na to da se ni ne nazire da će suđenje uskoro početi, a ja sam na nekim proizvoljno datim merama koje su rekao bih nezakonite, jer mi je oduzeto pravo da protestujem i izražavam nezadovoljstvo“, zaključuje predsednik organizacije Klub 451. Glavna briga trenutno mu je što je njegova radna sposobnost dovedena u pitanje kao nekoga ko je mehaničar, jer mu radionica zavisi od vidljivosti i kontakta sa klijentima. Zbog oduzimanja tehnike izgubio je pristup svim nalozima svoje radionice na mrežama i klijenti ne mogu da stupe u kontakt s njim, dok je posao u jednom trenutku doveden na ivicu opstanka
Nedavno je iz kultne beogradske kafane Madera izašla fotografija koja možda naslućuje i novu desnu struju. Na njoj su tri člana rep sastava Beogradski sindikat, profesor Milo Lompar, Dejan Mirović, nekadašnji zamenik generalnog sekretara i član predsedničkog kolegijuma radikala. Bio je član i stručnog tima za odbranu Vojislava Šešelja u Hagu.
Sa njima i doktor Vladimir Dugalić, koji je, kao jedan od najcenjenijih stručnjaka za hirurgiju jetre u regionu, smenjen sa mesta načelnika odeljenja Prve hirurške klinike UKS, nakon javnih kritika ministra zdravlja Zlatibora Lončara i pošto je među prvima podržao studente. Poruka na Lomparovom X nalogu je bila: „Jedna za Informer“. Pitanje desnice svakako ostaje aktuelno. Da li će eventualno okupljanje u bilo kom obliku biti istinski autentično ili istorijski gledano potpomognuto od strane Službe ili stranke na vlasti, pokazaće tek sastavi nekih budućih koalicija.
Ivan Đorđević: Srbija je zapala u desničarski mrak
„Već duže vreme postoje ozbiljne debate o tome da li je tradicionalna podela političkog spektra na levicu i desnicu uopšte održiva u savremenom svetu i da Srbija nije izuzetak“, kaže za Radar Ivan Đorđević, antropolog u Etnografskom institutu SANU. „Kada je reč o autentičnoj desnici, pa i levici, Srbija ima generalni problem da je veoma teško razdvojiti koje partije i pokreti deluju kao regularni politički akteri i igrači u političkoj utakmici, a ko tu predstavlja samo ispostave različitih interesnih grupa“, objašnjava Đorđević, od SNS-ovih satelita poput Miše Vacića, navijača ili notornog Bihalija, pa do pokreta za koje postoje opravdane sumnje da su zastupnici interesa pojedinih stranih aktera.
Ipak, Vučićevu ugroženost zdesna ocenjuje kao već višegodišnju deplasiranu tezu, ali da će režim svakako pobediti desnica, ali ne u onom smislu da će ga oboriti neke desne političke snage, već da je srpsko društvo, kako zaključuje Đorđević, toliko duboko u konzervativnoj regresiji i desnom mračnjaštvu, da naprosto ne postoji nijedan drugi politički akter koji bi uopšte mogao da dođe posle Vučića. Ako je za utehu, autentična pobuna u protekloj godini uspela je da donekle razbije pomenutu matricu.
