Ne mogu precizno da utvrdim koliko u Srbiji ima nagrada. Ni za šta se sve dodeljuju. Još teže mogu da utvrdim kako stojimo komparativno, po glavi stanovnika, u odnosu na druge zemlje. To sve ne znam, ali znam da kad čujem za neku nagradu često pomislim da ovde nagrada ima više nego dobrih dela. Ipak, među svim nagradama, nagrada Osvajanje slobode je posebna. Ne samo zbog toga da bismo same sebe hvalile, već iz niza vrlo konkretnih razloga. Za početak, posvećena je sećanju na tragično preminulu Maju Maršićević Tasić i na sve što je ona uradila. Prvi put je dodeljena Olji Bećković 24. septembra 2001. godine, na prvu godišnjicu izbora koje je izgubio Slobodan Milošević. Bilo je to vreme optimizma, verovanja da je ključni korak učinjen, ali i snažnog osećaja da se sloboda tek mora osvajati. I, evo, osvajamo je već 24 godine. Neuspešno, što bi rekla jedna od dobitnica ove nagrade Srba Turajlić.
I po tome je ova nagrada posebna, jer već 24 godine, Fondacija Maja Maršićević Tasić istrajno radi na njenom očuvanju, dok su se mnoge nagrade ugasile i polako zaboravili oni čija su imena nosile. Posebno je i što se ova nagrada dodeljuje na osnovu odluke žirija koji čine sve dosadašnje dobitnice, što je neki oblik direktne demokratije, bez posrednika i delegata. Među dobitnicama su novinarke, dramaturškinje, umetnice, književnice, glumice, aktivistkinje, profesorke, tužiteljke. Pokrivene su skoro sve profesije. Ali, policajku do sada nismo imali.
Zato smo posebno ponosne što je od ove godine među nama i jedna policajka, Katarina Petrović. Čime je ona to zaslužila? Da se podsetimo. U junu 2023. godine ona je narodnoj poslanici Mariniki Tepić prosledila službenu belešku koja je potvrđivala da je Nikola Petrović, kum predsednika Srbije, izazvao saobraćajnu nesreću i da je testiranje na uviđaju pokazalo da je pozitivan na kokain.
Tako su počele muke Katarine Petrović, muke koje još uvek traju. Prvo je bila uhapšena po nalogu Višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića. Onda joj je određen pritvor. Ubrzo je puštena, ali su pokrenuti disciplinski i krivični postupak. Suspendovana je u MUP-u. Iako je dva puta prvostepeno oslobođena u krivičnom postupku, on još uvek nije okončan jer nema pravosnažne odluke Apelacionog suda. Suspenzija na radnom mestu je još uvek na snazi jer disciplinski postupak još uvek traje.
To je hrabrost, ali hrabrost nije dovoljna da bi se osvajala sloboda. Jer, može li se sloboda osvajati iznutra, iz Vučićevog i Dačićevog sistema? Nije li ta policija upravo negacija slobode? Da li time što je neko unutra automatski znači da je „njihov“ ili je ta borba teža i važnije od one „spolja“
Za svoj čin Katarina Petrović dobila je nagradu Vitez poziva, proglašena je za NIN-ovu ličnost 2023. godine, dobila je specijalno priznanje za javni gest „Borka Pavićević“, koja je takođe dobitnica ove nagrade. Zašto onda i Osvajanje slobode? Zašto nam je važno to što je uradila Katarina Petrović?
Važno nam je zbog njene hrabrosti. Važno nam je zbog muka kroz koje prolazi. Važno nam je da je podržimo, da podržimo sve one koji su u sličnoj situaciji i sve one koji se još uvek ne usuđuju da budu u sličnoj situaciji. I važno nam je što je ona to uradila baš kao žena u policiji. Pobunila se u najrigidnijoj instituciji, simbolu korupcije, pokornosti i organizovanog kriminala. U policiji koja hapsi, zastrašuje i ucenjuje građane Srbije. I koja ne radi svoj posao. U instituciji u kojoj, kako je u obrazloženju svog glasa rekla prošlogodišnja dobitnica nagrade Bojana Savović, baš sve, sva prava, odmori, posao, saradnici, uslovi za rad, zavise od jednog čoveka.
To je hrabrost, ali hrabrost nije dovoljna da bi se osvajala sloboda. Jer, može li se sloboda osvajati iznutra, iz Vučićevog i Dačićevog sistema? Nije li ta policija upravo negacija slobode? Da li time što je neko unutra automatski znači da je „njihov“ ili je ta borba teža i važnije od one „spolja“? I, na kraju, kako se zaista osvaja sloboda? Kako se promovišu ljudska prava, pravna država, demokratija i tolerancija u političkoj komunikaciji, što su kriterijumi za dobijanje ove nagrade. Raspravljale smo o svemu tome tokom procesa žiriranja.
Zato je ključno pitanje šta simbolizuje Katarinin čin? On je borba za institucije, borba za profesiju, borba protiv najdublje korupcije, borba za pravednost i pravdu, za jasnu razliku između onog što se sme i što se ne sme. Jer, nema slobode bez institucija koje je čuvaju. Nema slobode bez odbrane autoriteta znanja i profesije. Nema slobode u endemskoj korupciji koja ne grize samo sistem i društvo, već i svakog pojedinca. Nema slobode bez pravde. I ne može biti slobode u zemlji u kojoj se više ne zna šta se sme a šta ne, šta je dobro a šta zlo, kakva je današnja Srbija.
Katarinin čin neće promeniti policiju, ni državu, ni društvo, ali bez ovakvih postupaka promena nije ni moguća. Ako nema ljudi koji u jednom trenutku pokažu da se može, neće se ni moći.
*Nagrada „Osvajanje slobode“ dodeljuje se ženama za njihov doprinos za rad na promociji ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u političkoj komunikaciji.
Ova nagrada je ustanovljena 2001. godine od strane Fondacije „Maja Maršićević-Tasić“ sa idejom da očuva uspomenu na Maju Maršićević-Tasić, reformsku novinarku i političarku koja je osvajala slobodu, kao i sa ciljem da promoviše napore svih žena koje to čine i danas.
