Pravilo domaćih ljubitelja Staljinovog lika i dela, po kome se sve menja, ali služba ostaje, zvuči poslednjih meseci pomalo otrcano, posebno posle javnih kritika koje je BIA uputio Aleksandar Vučić, onaj kome, prema rečima njenog direktora, pripadnici Agencije treba da budu najviše zahvalni.
Vladimir Orlić, poznat po nadimku Ometač, stečenom kroz seriju besprizornih dijaloga sa opozicijom kako u parlamentu, tako i u televizijskim studijima, svoju sposobnost da napravi cirkus od svake institucije primenio je i u kompleksu u Ulici kraljice Ane na Banjici.
Sezona preletanja je zapravo odavno počela, a to se najbolje vidi kroz činjenicu da se smanjio krug istaknutih pojedinaca bliskih režimu koji se pojavljuju u javnosti, svedoči izvor
Radara
Istini za volju, Bezbednosno-informativna agencija, i pre dolaska Orlića već duboko kompromitovana skandalima sopstvene nekompetencije, rastrzana klanovskim i interesnim podelama, rastočena negativnom selekcijom i političkom zloupotrebom, dočekala ga je kao irelevantna i neefikasna organizacija, kojoj je samo nedostajao partijski aparatčik na čelu da bi ova skupa šala na naš račun, bila potpuna.
Predsednikove optužbe
Dok pravi sigurnosni rizici svaki čas protrčavaju „kroz kadar“ bežeći iz kućnog pritvora, organizujući ilegalne kampove za taktičku obuku, ili jednostavno ratujući na beogradskim ulicama, sami pripadnici agencije se sumnjiče da ne rade dovoljno, ne razumeju situaciju, ili da, čak, rade za opoziciju.
Na proslavi dana BIA prošle nedelje nije se pojavio najdraži gost i najveći svetski borac protiv obojenih revolucija, a da stvar bude gora, desetak dana pre u studiju neke od svojih kvazitelevizija izrekao je sledeću fatvu:
„Mi za prvih sedam meseci nismo imali nijedan snimak sa plenuma od BIA i MUP-a… Kompletna operativa nije samo zakazala, nego ili ćutala, ili direktno radila za drugu stranu.“
Nema sumnje da je ova poslednja rečenica direktno upućena nikome drugom do Marku Parezanoviću, načelniku operative BIA, jednom od njenih najvažnijih ljudi i nekada osobi od Vučićevog velikog poverenja, pod uslovom da takvih uopšte i dalje ima van njegovog najužeg, porodičnog kruga. A pre samo desetak godina su tadašnji direktor BIA Aleksandar Đorđević i svi načelnici postrojeni čekali na travnjaku dok je pred njima Aleksandar Vučić ležerno ćaskao sa Parezanovićem.
Trenutno je pred beogradskim sudovima u toku bar desetak procesa u kojima bivši pripadnici Agencije pokušavaju da zaštite svoja prava jer su odbili da učestvuju u zloupotrebama
Da stvar bude gora, i sam Orlić je u pozdravnom govoru prošlog petka istakao da je samo „najveći broj pripadnika BIA“ pravilno razumeo razmere pretnje koja se nadvila nad Srbiju. Potvrđujući tako reči svog šefa, poručuje da se gleda i prati šta ko radi i koliko izgara na poslu pronalaženja i eliminisanja domaćih izdajnika i stranih špijuna neimenovanih zapadnih zemalja, uspešno je izvrgao ruglu kuću na čijem je čelu, obraćajući se kao da govori na kongresu trgovačke kompanije čiji radnici ne ispunjavaju bonus.
Prema izvorima Radara, među kojima su i oni koji su nedavno napustili BIA, više od dve trećine njenih efektivnih kapaciteta sada je stavljeno u funkciju otkrivanja i eliminisanja potencijalnih prebega iz redova krupnijih režimskih igrača:
„Iako to ne izgleda tako, sezona preletanja je zapravo odavno počela, a to se najbolje vidi kroz činjenicu da se smanjio krug istaknutih pojedinaca bliskih režimu koji se pojavljuju u javnosti“, kaže naš sagovornik, nekadašnji rukovodilac u službi bezbednosti, koji je zahtevao anonimnost: „Društvo se opredelilo, posebno posle brojnih faulova vlasti i nasilja prema studentima i srednjoškolcima, pa je i samo deklarisanje pripadnosti vladajućem poretku postalo preskupo.“
Pranje biografija
Naš sagovornik ističe da je Agencija pored nezahvalnog posla potrage za potencijalnim kolebljivcima, primorana i da se bavi sama sobom.
„Koga vidimo u odbrani režima? To je istih nekoliko lica. Iskusni ljudi poput Marka Parezanovića svesni su toga, posebno ako su se, kao on, profilisali u vreme prethodne vlasti. A upravo je on kao glavni izvođač radova sada targetiran da ne radi dovoljno, možda čak i misli o budućnosti bez Vučića.“
Izvori našeg magazina ukazuju da je gigantski problem za vlast pokretanje lančane reakcije u bezbednosnom sektoru. Kako je Radar ranije pisao, trenutno je pred beogradskim sudovima u toku bar desetak procesa u kojima bivši pripadnici BIA pokušavaju da zaštite svoja prava jer su odbili da učestvuju u zloupotrebama ili su zbog savesnog rada udaljeni iz službe. Svi ovi procesi oglašeni su državnom tajnom. Istu takvu lančanu reakciju režim pokušava da zaustavi i u društvenim grupama koje su bile najaktivnije u protestu targetirajući istaknute pojedince.
Za prvih sedam meseci nismo imali nijedan snimak sa plenuma od BIA i MUP-a… Kompletna operativa nije samo zakazala, nego ili ćutala, ili direktno radila za drugu stranu
Aleksandar Vučić
Kosovo, koje je u nekoliko navrata isticano kao najozbiljnija pretnja za bezbednost Srbije, potpuno je skinuto sa liste prioriteta i to je urađeno posle Banjske koja je razotkrila licemerje srpske politike.
„Zapravo BIA i jeste ugasila svoje operacije na Kosovu i to možemo najjasnije da vidimo kroz činjenicu da je zapravo više-manje pala cela mreža koju je tamo imala“, naglašava naš izvor,
„Činjenica da agencija nije imala informaciju da se sprema akcija poput one u Banjskoj i da nije reagovala je ispod profesionalnog nivoa. Ako je pak znala, i nije mogla da pretpostavi ishod te akcije i njene posledice, jednako je neprihvatljivo.“
Izvori Radara kao posebno zanimljivu ističu činjenicu da se Aleksandar Vulin u dramatičnim danima u Banjskoj, kao direktor Agencije nalazio u Izraelu, što je poznato, ali i da je kritikovani šef operative Marko Parezanović baš tada bio u poseti Rumuniji – odnosno na neformalnom događaju u organizaciji NATO.
„Zaboravljeno“ Kosovo
Podsetimo, posle napuštanja opština na severu Kosova u proleće 2023. godine prištinskim vlastima ostavljeni su na uvid spiskovi svih pripadnika takozvane civilne zaštite, od kojih su mnogi potom hapšeni i saslušavani. Sredinom leta ove godine vlasti u Prištini uhapsile su šest osoba (tri srpske i tri albanske nacionalnosti) optužene za špijunažu u korist Bezbednosno-informativne agencije. Sudi se J. Đ., bivšoj radnici OEBS na Kosovu iz srpske zajednice, uhapšenoj 28. februara ove godine, i ona je optužena za krivično delo špijunaže. Prema navodima optužnice, u dužem periodu aktivno je pomagala u obaveštajnim aktivnostima BIA. Kako navodi tužilaštvo u Prištini, ona je sarađivala sa Aleksandrom Vlajićem koji je juna ove godine osuđen na pet godina zatvora posle priznanja krivice da je za račun BIA stvorio doušničku mrežu na Kosovu. Pre dve nedelje u Prištini je uhapšen i Fatmir Šeholi, politički analitičar koga kosovsko tužilaštvo sumnjiči da je delovao po nalogu Bojana Dimića, načelnika Prve uprave BIA.
Inače ova, u skorije vreme formirana, objedinjena uprava bavi se borbom protiv organizovanog kriminala, terorizma, ali i obaveštajnim radom. Kako saznaje Radar, na mesto načelnika odeljenja ove uprave u (najvećem i najvažnijem) Beogradskom centru BIA postavljen je Uroš Stamenković, blizak prijatelj Danila Vučića, sina predsednika Republike, posle nekoliko godina rada u BIA. Poređenja radi, nekada se na ovu poziciju dolazilo posle najmanje jedne decenije u službi.
Ali režim koji sve ređe pominje Kosovo dok po Beogradu eksplodiraju bombe i ubijaju se pripadnici zaraćenih kotorskih klanova, očigledno nema drugi fokus sem grčevite borbe za opstanak na vlasti. Dok se po informacijama od stranih službi u Srbiji hapse desetine naših građana angažovanih od stranih vlada da provociraju verske tenzije po evropskim zemljama, bacajući svinjske glave pred džamije i farbu na sinagoge, predsednika more druge brige. Kako se izboriti sa mangupima u svojim redovima, i sprečiti neminovnu imploziju koruptivnog, kleptokratskog sistema.
