Osim što ima udeo u pet firmi, direktor FK Crvena zvezda prošle nedelje otvorio je i šesto preduzeće, u kojem je stopostotni vlasnik, i to pod nazivom koji počinje njegovim inicijalima – ZT Capital. To će biti krovna kompanija svih njegovih firmi, a svoj holding, negde u isto vreme, otvorio je i njegov drugi sin Kostadin, tako da njih dvojica zajedno sada imaju 11 preduzeća. Među novim poslovima je i izgradnja solarnih elektrana na području opštine Rume. Izgleda da se Terzićevo kumstvo s Aleksandrom Vučićem isplaćuje…
U sutrašnjem izdanju, čitaoci će moći da pronađu i našu analizu nekoliko spornih javnih nabavki koje je raspisao grad Beograd. U lavirintima netransparentnih tendera u Srbiji netragom nestane između jedne i po i tri milijarde evra, a u glavnom gradu se uslovi za njih sve češće kroje po meri privilegovanih privatnih firmi. Uz to, nema dokaza da su one zapravo i uradile ono za šta su više nego dobro plaćene.
Donosimo vam intervju s profesorom Pravnog fakulteta u Beogradu Goranom P. Ilićem, koji je za naš nedeljnik govorio o političkim pritiscima na Tužilaštvo za organizovani kriminal, a koji su sada već prešli granicu i postali remećenje nesmetanog rada onog dela pravosuđa koje srpsko društvo, opravdano ili ne, smatra najvitalnijim. Na pitanje o mogućim naručiocima kampanje protiv TOK-a, Ilić odgovara razložno.
„Mislim da se već iz vašeg pitanja naslućuje jedini mogući odgovor o organizatoru hajke. Uostalom, u saopštenju Kolegijuma JTOK koje je objavljeno 25. novembra 2025. godine, nedvosmisleno je navedeno da je ova pravosudna institucija izložena neprekidnom ‘pritisku kroz javne istupe predsednika Republike Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, drugih aktera političkog života i pojedinih medija’. Nema nikakve sumnje da glavnu ulogu u svemu ima predsednik Republike, a da pojedini ministri i narodni poslanici predstavljaju izvršioce onoga što ima veću snagu od obaveznih uputstava koja se u okviru javnotužilačke organizacije koriste“, rekao je Ilić za Radar u opsežnom intervjuu.
U naš diktafon je govorila i profesorka istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Dubravka Stojanović. Prethodne nedelje je bila jedan od učesnika tribine u Novom Pazaru, organizovane povodom dana oslobođenja ovog grada u Drugom svetskom ratu. Govorilo se o refleksijama antifašističke borbe, a naša sagovornica je predavanje pripremala na osnovu eseja Ur-fašizam Umberta Eka, koji je, sasvim slučajno, bio polazište i za naša pitanja, s ciljem definisanja savremenog fašizma i antifašizma.
„Već dobro natrulu Srbiju preuzela je najbolje organizovana grupa, ona koja je imala i političko, i paravojno, i kriminalno iskustvo. I kao s fašizmom dvadesetih i tridesetih, mnogi su poverovali da će ta grupa čvrstom rukom uspeti da reši nagomilane probleme. Ali, to nije bio njihov cilj. Njihov cilj bilo je stalno otvaranje novih problema da bi sprovodili neograničenu korupciju. Da bi to bilo moguće morale su da se ukinu sve demokratske procedure, da se zamrznu zakoni i Ustav, da se ukinu institucije, da nestane pravosuđe, da se zatvore mediji, da se rasturi opozicija, da se uguše obrazovanje i kultura. I onda nasilje postaje neminovno“, predočava Stojanović za Radar, između ostalog.
Tu je i osvrt na navode o „ljudskom safariju“, nikada do kraja dokazanoj epizodi ratnog turizma tokom koje su bogati stranci dolazili na srpske položaje oko Sarajeva pod opsadom kako bi nesmetano ubijali nezaštićene građane, za novčanu nadoknadu. I, kok medijsko interesovanje za turiste-strelce postoji, iz vida ponovo izmiče činjenica da nijedno tužilaštvo u regionu nije podiglo optužnicu protiv komandanata brigada Sarajevsko-romanijskog korpusa, niti protiv snajperista iz njihovih redova. Onih koji su svakodnevno, godinama, pucali na grad.
Za Radar još govore i pišu Milan St. Protić, Tomas Kantrimen, Saša Ilić, Dušan Dobromirov, Nikola Burio…
