Da u Srbiji postoji vladavina prava, naša naslovna tema ne bi ni bila pisana, ili bi se o njoj pisalo ranije. Da li će višemesečna nastojanja da u Srbiji vladavina prava zavlada, ostaje da se vidi u raspletu hapšenja i procesuiranja koje je preuzelo Tužilaštvo za organizovani kriminal. Do tada, nije isključeno da je država oštećena za mnogo više od 115 miliona dolara. Samo tri domaća podizvođača imala su više od osamdeset svojih podizvođača, koji su se ugrađivali u konačnu cenu. A stručnjaci tvrde da, zloupotrebom ofšor kompanija, značajan deo kineskog novca nije ni dospeo u Srbiju, već je završio na bankovnim računima u inostranstvu, koje kontrolišu srpski političari.
Da je pravda i te kako spora – za dostižnost ostaje da vidimo – pokazuju primeri dvojice naprednjaka,
Vladana Miloševića, nekadašnji direktora JP Resavica, i Zorana Milojevića Zelje, vlasnika privatne firme, koji su nedavno osumnjičeni za finansijske malverzacije i za zloupotrebu službenog položaja, i to od pre više od 10 godina! Naš nedeljnik je imao uvid u krivičnu prijavu Odeljenja za borbu protiv korupcije UKP, a prema kojoj se njih dvojica sa četvoricom saradnika terete za proneveru 6,28 miliona dinara, koliko su s računa Resavice prebacili na račun privatnog Milojevićevog preduzeća MSN…
Donosimo vam i osvrt na poslednja, od rata nikada turbulentnija zbivanja u Bosni i Hercegovini.
Milorad Dodik je izgubio najvažniju političku bitku koju je vodio poslednjih trideset godina – potvrđena mu je prvostepena presuda nakon čega mu je Centralna izborna komisija BiH oduzela mandat. Dodik, drugim rečima, više nije predsednik Republike Srpske, a koga će po svoj prilici pokušati da progura kao svog naslednika – čitajte u Radaru.
U naš diktafon govorio je profesor istorije na zagrebačkom univerzitetu Hrvoje Klasić, koje je ponudio svoje viđenje odnosa Srbije i Hrvatske, operacije Oluja, ali i fenomena poput Tompsona, neoustaštva…
„Često kao primjer uspješnog obračuna s prošlošću navodimo Nijemce i Japance, ali zaboravljamo da su te dvije države nedvojbeno proglašene za krivce za Drugi svjetski rat. Na ovom prostoru, niko ne želi da prihvati tu kvalifikaciju. Po povjesničarima i sudskim presudama, konsenzus je da je Srbija pod Miloševićem 1986, a naročito od antibirokratske revolucije 1989. do naoružavanja Srba u drugim republikama, započela proces raspada, a da su joj se potom priključili i nacionalisti u drugim državama. Ali iz današnje perspektive, trideset godina kasnije, Hrvatska je, za razliku od Srbije, u ratu ostvarila svoje političke i ekonomske ciljeve“, rekao je Klasić, između ostalog.
Intervju je dala i Irena Fiket s Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, koja je za Radar govorila o značaju studentskih plenuma u kontekstu povećanja dijaloških kapaciteta u srpskom društvu…
„Iako svakodnevno prolazim pored Ćacilenda, njegovo prisustvo i dalje mi izaziva nelagodu, dakle – nisam mogla da zamislim da je tako nešto moguće u gradu u kom živim. Njegovo postojanje, međutim, nije slučajno niti bezazleno, ono ima jasno definisanu simboličku funkciju. On je svesno konstruisana poruka: posedujem silu koja nije pod demokratskom kontrolom i mogu je koristiti kad i kako poželim. Ta poruka, međutim, ne mora biti i prihvaćena. Njena ubedljivost raste u istoj meri u kojoj raste naše kolektivno ćutanje i povlačenje“, rekla je ona u razgovoru za naš nedeljnik.
Za Radar još govore i pišu Saša Ilić, Jovana Đurović, Šlomo Ben-Ami, Sara Renar, Nenad Milosavljević…
