Prema nezvaničnim saznanjima naših novinara, predistražni postupak Javnog tužilaštva za organizovani kriminal obuhvatio je najmanje četvoro biznismena koji su veoma bliski SNS-u, premda se spisak izvesno ne završava na njihovim imenima. Ko je poznat široj javnosti, a ko ne, i na koje je načine vlast pokušala da osujeti rad JTOK-a, ali i Uprave za sprečavanje pranja novca, čitajte u sutrašnjem izdanju političkog nedeljnika.
Napravili smo i osvrt na sve tobožnje atentate na predsednik Srbije Aleksandra Vučića, njihove počinioce i vaskrsnuća šefa države. Možda jeste neobično što je, u obilju hapšenja političkih neistomišljenika, zbog navodnog pokušaja ubistva najmoćnijeg političara u zemlji do sada izvršeno svega jedno – jedno! – hapšenje, ali Srbija jeste zemlja čuda… Predsednik voli da se o njemu piše i da bude žrtva, ali mnogo je. Prema podacima Ahrefsa, platforme za analizu digitalnog tržišta i ključnih reči na internetu, sintagma „ubistvo Vučića“ se učestalo pojavljuje ne samo u prorežimskim medijima već i u kritički orijentisanim, što znači da uspešno skreće pažnju sa suštinskih problema.
Otkrivamo vam i šta piše u Studiji izvodljivosti za izgradnju fudbalskog kompleksa u Surčinu. Prema njoj,
njegova izgradnja će bez prateće infrastrukture građane Srbije koštati 232 miliona evra, godišnji troškovi održavanja iznosiće oko sedam miliona, a investicija će biti vraćena u roku od 32 godine. A, prema stvarnosti, izgradnja će koštati najmanje 768 miliona, a s pratećom infrastrukturom i više od 1,2 milijarde evra. Ekonomisti tvrde da se ova investicija neće vratiti ni za 100 godina…
Tu je i razgovor s Nebojšom Vladisavljevićem, profesorom na beogradskom Fakultetu politučkih nauka, koji se osvrnuo na bauk izbora u Srbiji, ali i na trenutnu društvenopolitičku situaciji u zemlji.
„Izgleda da ni vrh SNS-a ne veruje u pobedu čak ni na nepoštenim izborima kakve smo imali do sada. Zato postavljaju lojaliste i ekstremiste na ključne položaje u bezbednosnom sektoru, a državna bezbednost se otvoreno upliće u tužilačke izbore i preti poljoprivrednicima. Ukratko, klizimo od takmičarskog autoritarnog režima ka punom autoritarizmu“, rekao je on za Radar, između ostalog.
Odgovaramo i na većinu, ako ne i na sva važna pitanja o buktajućem ratu na Bliskom istoku. Ono najvažnije – je li reč o još jednoj epizodi večitog konflikta ili pak nastupa smrt iranske teokratije – dobiće razrešenje s okončanjem sukoba koji ne da se ne stišava, nego se širi na region… I, dok Iran ne može da trijumfuje u bilo kakvom sukobu sa Izraelom, a kamoli sa Amerikom, tačno je da bi mogao da rat učini previše skupim za sve zainteresovane. Kao što je tačno i da je režim u Teheranu navikao na život pod spoljnim pritiskom, praktično otkako postoji…
Za Radar još govore i pišu Mihael Martens, Saša Ilić, Ana Martinoli, Predrag Milovanović, Aleksandar Đokić…
