Luksuzni automobili, kvadrati stambenog prostora i platne kartice sa stotinama hiljada dinara na računima ključne su beneficije kojima se nagrađuju istaknuti lojalisti (beskrupulozni oportunisti) unutar policije. Ima i drugačijih primera, da su policajci na rukovodećim položajima i uspešni biznismeni preduzimači, odnosno odlično plaćeni članovi upravnih odbora kompanija poput NIS, ili SDPR.
Sagovornici Radara govore da je, ukupno gledano, otpor razvaljivanju MUP od strane pripadnika koji su po volji vrhovnog komandanta lojalista i dalje minimalan, po pravilu: „Ako nećeš ti, neko drugi sigurno hoće.“ Dodatno, odbijanje časti da se preko reda napreduje po kriterijumu demonstrirane lojalnosti, i uživaju privilegije koje ovoj kategoriji pripadaju – nosi i specifične karijerne rizike.
Posle imenovanja novog načelnika Uprave kriminalističke policije UKP Marka Krička, intervencijom izvršne vlasti i lomljenjem otpora koji je dolazio iz Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, desetine radnika ove dve uprave dobile su, ili će uskoro dobiti, rešenja o premeštaju na nepostojeće pozicije koordinatora, što u prevodu znači tihu imobilizaciju, uz držanje na oku.
Stvoreni su formalni uslovi da po potrebi nekadašnji starešina policije bude postavljen na mesto običnog izvršitelja, na primer na prijavnicu, ili da se policajac pripravnik po ubrzanoj proceduri postavi na mesto rukovodioca. Svi su zamenljivi, stručnost je nebitna
Dok se na njihova mesta postavljaju nekadašnji pripadnici JZO, dokazani lojalisti iz takozvane Antiterorističke grupe, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić javnosti je u bizarnom nastupu na jednom od internet podkasta potvrdio da on zapravo ne upravlja policijom, već obavlja funkciju njenog glasnogovornika ili koordinatora: „Ja na osnovu informacija koje dobijam od policije mogu da dam određene izjave ili kvalifikacije“, kazao je Dačić, a zatim potvrdio da ima policijsku značku i status ovlašćenog službenog lica, kao i čin pukovnika policije: „To je tako po sistematizaciji… To su gluposti, ali ajde, šta da radimo…“, rekao je Dačić.
Dešifrovanjem poruke ovog neobičnog istupa predsednika Socijalističke partije Srbije moglo bi se zaključiti da on na neki nemušti način ukazuje da sam nema veze sa trenutnim razvojem događaja u policiji pod pokrićem prošlogodišnje infamozne promene Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta. Ova promena stvorila je formalne uslove da po potrebi nekadašnji starešina policije bude postavljen na mesto običnog izvršitelja, na primer na prijavnicu, ili da se policajac pripravnik po ubrzanoj proceduri postavi na mesto rukovodioca. Svi su zamenljivi, stručnost je nebitna a kriterijum samo jedan. Onaj radikalski, koji nepogrešivo meša bestidnost sa vernošću.
Pomenutom praksom nastavlja se „simpatična mala tradicija“ da lideri stranaka na vlasti u Srbiji, dobijaju oficirske činove u policiji, pošto je, podsetimo, prethodno isti čin pukovnika policije sebi dodelio i Aleksandar Vulin. Jedino nije jasno zbog čega su odlučili da ne budu generali.
Ovom Dačićevom izjavom ipak je još jednom posredno potvrđeno da iako je predsedniku jedne stranke dopušteno da ima status ovlašćenog službenog lica, srpskom policijom zaista upravlja jedan drugi (formalno bivši) predsednik stranke na vlasti i vrhovni komandant svih lojalista.
„Bilo bi, na primer, jako zanimljivo znati koliko je stanova koji su izgrađeni u Zemunu u lamelama kod Pupinovog mosta za vojsku i policiju trenutno pod najmom“, govori za Radar penzionisani inspektor službe za borbu protiv organizovanog kriminala, i pita: „Koliko je srećnih pripravnika dobilo stanove po ceni od 500 evra po kvadratu, odnosno po ceni koja je sada četiri puta niža od tržišne.“
Radi jasnoće važno je naglasiti da je tu reč o neverovatnoj praksi dodeljivanja stanova u policiji po sistemu interno nazvanom „brzi prsti“, koji kao i gorepomenuta sistematizacija dopušta dodeljivanje stanova na otkup pod izuzetno povoljnim cenama, onome ko se – prvi prijavio, a bez obzira na imovinsko stanje, uslove života, ili godine provedene u službi.
Izvor Radara ukazuje na činjenicu da se službeni automobili i dalje koriste 25 sati dnevno, ali i da je postala normalna pojava da se istaknuti rukovodioci, i najčešće oni koji su baš po volji vlasti, voze u luksuznim automobilima oduzetim prilikom istraga, od osumnjičenih, odnosno okrivljenih:
„Tako Miroslav Paunović, načelnik Sektora unutrašnje kontrole (SUK), koristi audi džip Q8, a Marko Kričak, mercedes G klase. Sličan luksuzni automobil – džip koristi i Nevenko Marić, načelnik policijske uprave Novi Sad, koji se u jesen prošle godine istakao rukovodeći intervencijom policije protiv studenata u univerzitetskom kampusu u Novom Sadu. Da ne govorio o tome da su pojedini načelnici vlasnici basnoslovno vrednih nekretnina, ili su poput Veselina Milića bili snimljeni kako intervenišu u rešavanju problema koje imaju građevinski preduzimači u Beogradu. Javna je tajna da policajci daju obezbeđenje kontroverznim biznismenima i to su sve unosni poslovi koji se sami nude lojalistima.“
Javnost je nedavno saznala da je Miroslav Paunović, načelnik SUK, pored izuzetno važne funkcije koju obavlja u policiji i član upravnog odbora kompanije Jugoimport SDPR, a prema rečima Srđana Milivojevića, predsednika Demokratske stranke, više od stotinu rukovodilaca u MUP i BIA i dalje su na platnom spisku NIS.
Lojalisti se ističu otimanjem o privilegije, novac i životni stil kojima su nagrađeni, uz obavezno obećanje da nikada neće krivično odgovarati za bezakonje koje sprovode u delo, braneći vlast umesto države i političku partiju umesto građana
„Stvari su nažalost veoma jednostavne, jer je u policiji postalo opšte mesto saznanje da ’ako ti nećeš da radiš takve stvari za njih, oni će naći nekog drugog’ i taj će da uspe, a ti ćeš da ostaneš tu gde jesi“, govori za Radar Dragan Žebeljan, zamenik predsednika sindikata policije Sloga, naglašavajući da je nažalost većina informacija o otporima politizaciji upravljanja nad policijom prenaglašena:
„Neki otpori unutar same policije postoje, ali su pojedinačni i sitni. Najčešće se ta naknadna pamet javlja kada ljudi odu u penziju, ili kad im se desi nešto što ih lično ugrožava. Ja sam pre dvadesetak godina došao u Upravu policije i tamo zatekao sede glave, ljude sa autoritetom. Poslednjih godina u policiju dolaze mladi ljudi, koji se upotrebe, zgužvaju i odbace, a to tako ide i danas.“
Sagovornik Radara pristajanje ljudi unutar policije na nova pravila objašnjava ne samo koristoljubljem već i posledicama koje očekuju one koji ih ne prihvataju:
„Takvi ljudi snose posledice i najčešće ostaju bez prilike da rade. Policija funkcioniše u prividu zakonitosti. U normalnim uslovima imate konkurse, ali kada donesete novu sistematizaciju to pravilo više ne važi i oni mogu da raspoređuju bilo koga na svako radno mesto. Danas si stručnjak za saobraćaj, a sutra za kriminalistiku i obrnuto, ili danas radiš u sektoru za deminiranje, a sutra u graničnoj policiji… Svi mogu sve. To je naravno moguće jer se ne traži stručnost već odanost i poslušnost. Ipak, ni to ne može da ide unedogled. Lično poznajem nekoliko kolega kojima su nuđene pozicije rukovodilaca, ali ih nisu prihvatili. Informacije koje dolaze do mene od kolega iz žandarmerije govore da se niko ne otima za pozicije rukovodilaca u odredima. Poželjna su mesta zamenika i pomoćnika, ali ne i komandira. Ta informacija govori ponešto o atmosferi u policiji.“
Termin lojalista danas podrazumeva samo beskrupulozni oportunizam i spremnost da se za materijalnu dobit preuzimaju pozicije bez formalnih kvalifikacija, ali i krši zakon na dnevnom nivou. Lojalisti se ističu otimanjem o privilegije, novac i životni stil kojima su nagrađeni, uz obavezno obećanje da nikada neće krivično odgovarati za bezakonje koje sprovode u delo, braneći vlast umesto države i političku partiju umesto građana.
