Osmo izdanja Radara posvećeno je godišnjicama nezapamćenih zločina u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i selima Dubona i Malo Orašje.
„Ovo društvo se nije probudilo“, poručuje Milanka Negić, Sofijina mama, u autorskom tekstu za Radar opisujući gde smo godinu dana od masovnih zločina, šta je urađeno, a šta smo kao društvo propustili da uradimo?
„Ovo što se desilo u jednoj školi, u Duboni i u Ravnom Gaju moglo je da se desi bilo gde jer institucije ne funkcionišu, jer je sistem zakazao. To je toliko zastrašujuće da sam šokirana apatičnošću ovog društva. Mi njih nikada nećemo zaboraviti i to nama niko neće oduzeti. A društvo ako treba da ih zaboravi – nek ih zaboravi. Kao da mi vodimo neku ličnu borbu da se naša deca ne zaborave“, piše, između ostalog, Milanka Negić.
Na istu temu piše i Gorčin Stojanović postavljajući simbolično pitanje – Šta je nama Treći maj?, u čijoj srži se krije bol kao jedina mera života proteklih godinu dana.
Osvrćući se na majske tragedije, Tamara Džamonja Ignjatović za novi Radar piše da put povratka moralnih i humanih vrednosti, solidarnosti i brige za druge, postepeno gubi svoje obrise i zarasta u korov.
U osmom broju Radara čitajte i intervju sa Sofijom Mandić, pravnicom, koja pred junske izbore nije optimistična. Analizirajući i poziciju i rascep u opoziciji, Mandić navodi da izbori neće dovesti do formiranja vlasti koja će uz pun legitimitet trajati četiri godine.
Radar u novom izdanju uz grafičke prikaze detaljno analizira i otkriva gde i na koji način završava srpsko oružje. Kao rezultat proizilazi da tri firme Slobodana Tešića izvoze više oružja od Jugoimporta SDPR.
Novi Radar bavi se i temom zbog čega je Rio Tintu svejedno hoće li se kopati litijum u Srbiji.
Glumica Hana Selimović u razgovoru za Radar pod naslovom „Ljudi koji imaju veliki novac, govore istim jezikom“, kaže da je ovo što danas živimo posledica zbira mnogih propuštenih prilika da se stvari u ovoj državi postave na svoje mesto.
Za novi Radar još govore i pišu Dora Bakojani, Ivo Josipović, Dragan Velikić, Imre Sabo…
