Pola veka, biće skoro, tumaramo bespućem lažnog patriotizma. Lažnog, kažem, zato što je indukovan odozgo. Zato što je ovom narodu ubrizgan organizovanom indoktrinacijom. Zato što je nametnut. Fabrikovan. Falsifikovan.
Lako je bilo. Srbi, ruku na srce, o sebi pojma nisu imali. Nemaju ni danas. Ideološke naslage u više decenija zbrisale su gotovo svako znanje o istinskom srpskom identitetu. Tako je kreiran, izmišlјen, izvitoperen, jedan tzv. nacionalizam, jedna tzv. nacionalna ideologija. Nјom zaražen čitav narod. Svaki pojedinac. I primilo se. Očigledno, palo je na plodno tle. Manipulacija kolektivnim osećanjem uvek dobro uspeva među frustriranim, nezadovolјnim i siromašnim. Takve prati neukost i neznanje. I čežnja za veličinom. Nabeđenom ili imaginarnom, svejedno.
Jedna dogma, ona titoistička, marksističko-lenjinistička, komunistička, zamenjena je drugom. Jednako dogmatskom, jednako rigidnom i jednako destruktivnom. Obe građanstvu nude uprošćen i iskrivlјen pogled na sve. Obe su kolektivističke i antidemokratske. Obe netrpelјive prema svakom neistomišlјeniku. Obe svoju autoritarnost pravdaju neprijatelјima spolјa. Obe ratoborne, nasilničke, ksenofobične. Obe uprošćene i zavodlјive. Ponavlјam, lako je bilo.
U čemu se, onda, ogleda taj danas vladajući doživlјaj srpstva? Šta je to indukovano generacijama Srba s kraja minulog i s početka sadašnjeg stoleća? I, najzad, zašto je ta pseudoistorijska konstrukcija netačna i zlonamerna?
Ajmo redom, poštovani čitaoče.
Kategorije i interesi
Srpski nacionalni interes isklјučivo se definiše u teritorijalnim kategorijama. U onoj vulgarizovanoj teoriji o krvi i zemlјi.
Iz ovog je proistekla druga bitna teza ove koncepcije srbokomunizma: Srbija ima monopol na kontinuitet sa SFR Jugoslavijom; to je njena bazična pozicija i glavni argument, jer je to u najdublјem nacionalnom interesu srpskog naroda. Po bilo koju cenu.
Treća manipulacija koncentrisala se na zloupotrebu srpske istorije. Stvorena je lažna verzija srpske prošlosti, lažna istoriografija s tim cilјem. Građeno je lažno tumačenje naše prošlosti. I ta naopaka i pogubna varijanta srpstva caruje i dan-danji. Negativne posledice bile su neminovne i neizbežne.
Uzastopni porazi, razočaranja i ogrešenja. Ratovi, nedela, etnička čišćenja. Međunarodne sankcije, izolacija, osuda i odgovornost vinovnika. i autoritarnost kao opravdanje za ostvarenje nacionalnih aspiracija.
Unutrašnja sloboda umesto teritorijalnosti. Nije klјučno kolika je Srbija, nego kakva je iznutra. Demokratija ispred prostranstva. Nacionalna emancipacija pre nacionalne autoritarnosti. Jednaka prava i jednake šanse za sve i za svakog
Svi potonji srpski nacionalisti, bez obzira na politički predznak i formalnu pripadnost, usvojili su i propagirali istovetnu srbokomunističku interpretaciju srpstva. Svi do jednog.
Krajnje je vreme za jedan novi patriotizam. Za temelјno redefinisanje našeg odnosa i našeg doživlјaja samih sebe, za temelјno preispitivanje srpske prošlosti i srpske sadašnjosti. I stvaranje nove, iskrene i istinite, srpske nacionalne svesti.
Šta bi bili osnovni elementi, osnovne postavke, tog novog patriotizma?
Neki drugi kurs
Usuđujem se da predložim sledeće tačke.
Redefinisanje srpskog nacionalnog interesa van teritorijalnog određenja. Državne granice svakog naroda i svake države kroz istoriju su se menjale, nekad veoma dramatično. To su pitanja faktičke prirode, balansa snaga i međunarodnog poretka. Teritorijalnost nije, i ne sme biti, fokus nacionalne politike. Ni fokus, ni opsesija. Ni suština.
Unutrašnja sloboda umesto teritorijalnosti. Nije klјučno kolika je Srbija, nego kakva je iznutra. Demokratija ispred prostranstva. Nacionalna emancipacija pre nacionalne autoritarnosti. Jednaka prava i jednake šanse za sve i za svakog. Jedinstvo u različitosti i različitost u jedinstvu.
Vladavina najbolјih. Ma kako se zvali i kom se Bogu molili. Prekid s pogubnom navikom nepotizma, protekcije, nameštanja, krivotvorenja. Povraćaj kulta škole i školovanih. Znanje, a ne moć. Integritet, a ne vlast. Lični autoritet, a ne batina u ruci.
Revizija srpske istorije na načelima trezvenosti, nepristrasnosti i uporedne analize, poređenja sa neposrednim okruženjem i evropskim kontekstom. Što je bilo dobro, uvažiti, što je bilo rđavo – priznati. Što je bilo neoprostivo – žigosati.
Srbija kao država i Srbi kao narod u svom civilizacijskom ambijentu. Povratak u evropsko društvo kojem nesporno pripadamo. Učlanjenje u uniju emancipovanosti, uzajamnog razumevanja i materijalnog blagostanja. Usvajanje evropskih tekovina i svetskih dostignuća. Ono što je najvrednije srpsko, istovremeno je i evropsko. Iz evropskog iskustva proisteklo. Po evropskom ugledu stvarano. Iz evropskog izvora poteklo. Evropskim duhom nadahnuto.
Korak po korak
Biće teško prevazići duboke uzajamne povređenosti s onima s kojima smo živeli zajedno, a potom se pogibelјno zakrvili. Ali, neko mora prvi da pruži ruku. Pristojnost i fer-plej bez bratimlјenja, grlјenja i lјublјenja, bez infantilne olakosti. Korak po korak, milimetar po milimetar. Sa svešću da je za uspeh potrebna i suprotna strana. Uporedna introspekcija bila bi blagotvorna. Da li smo spremni, da li smo zreli… Na Srbima je da pokušaju i počnu…
Slobodna Srbija je najjača Srbija. Sloboda je prvi uslov napretka. Više znači jedan Dučićev stih, jedna njegova rima i stilska figura, od sveg oružja ovog sveta. Dučićev stih nas je učinio najlepšim, najuzvišenijim delom evropskog čovečanstva. Oružje je i nama i našim neprijatelјima donelo samo strahotu. Neviđeno, nepregledno i uzaludno stradanje. I ogrešenje. I prema svojima i prema tuđima. Vrhovi srpstva, to su Šumanovićeva kičica, Mokranjčeva rukovet, Andrićeva rečenica, Selimovićeva misao… Delo Vuka Karadžića, vizionarstvo Svetozara Markovića, erudicija Slobodana Jovanovića, istraživanja Pančića, Cvijića, Đaje… Treba li još da nabrajam? Da li su to srpski uzori ili su uzori opskurni likovi ogrezli u kriminalu i poroku, kojima je imena sramotno pominjati?
Korenita promena nacionalnih prioriteta. Domaće samodržavlјe ili inostrana okupacija je pogrešna dilema. Isto je. Oba zahtevaju otpor. Uzurpator vlasti je uzurpator vlasti. Ma kako se zvao i kakvim se imenom predstavlјao. Ne postoji opravdanje za neslobodu. Kad god se vlastodržac poziva na nacionalni interes, on u stvari traži izgovor za svoj apsolutizam.
Pravi patriotizam znači borbu protiv privilegovanih u odbranu deprivilegovanih. Podrška i pomoć ubogim i sirotim na račun imućnih i bogatih. Porezima, a ne silom. Kompromisom, nikako nametanjem.
Novi patriotizam podrazumeva ulaganje u lјude. Nisu nam potrebni kule i gradovi, čardaci ni na nebu ni na zemlјi, megalomanski projekti u slavu vlastodršca. Potrebni su nam obrazovani i sposobni lјudi. Pošteni, marlјivi, posvećeni. Zarade u skladu sa zaslugama. Dobit u skladu sa rezultatima. Pravična nagrada za pošten rad.
Od zabluda nacionalnog čistunstva i nacionalne države, bolovali su i narodi mnogo veći, brojniji i snažniji od nas. Od njih smo se nacionalizmu i naučili
Demokratska, odgovorna i strogo kontrolisana vlast. Ograničena ustavom, zakonima i nezavisnim institucijama. Dužna pred javnošću i medijima. Spremna da primi kritiku, prihvati sugestije, prizna i ispravi počinjene greške. Spremna da s građanima ravnopravno deli odgovornost odlučivanja. Da konsultuje narod o najbitnijim pitanjima i odrekne se monopola na ispravnost.
Srbija nije žalosni ostatak ostataka Titove Jugoslavije. Srbija je stara osam stoleća i jedina je otadžbina (patrija) koju smo ikad imali. Od Prvovenčanog do danas.
Katastrofičnost ideje
Od zabluda nacionalnog čistunstva i nacionalne države, bolovali su i narodi mnogo veći, brojniji i snažniji od nas. Od njih smo se nacionalizmu i naučili.
Istorija je pokazala, i Evroplјanima i nama, svu katastrofičnost te ideje u dva svetska rata. Ilustracije radi, Englezi su, na kraju krajeva, prihvatili nezavisnost Republike Irske, kao i posebnosti Škota i Velšana. Francuzi žive i u Belgiji i u Švajcarskoj i smatraju sebe Belgijancima i Švajcarcima; Austrijanaca ima u italijanskom Alpe-Adiđu, a Italijana u švajcarskom Tičinu i hrvatskoj Istri; Slovenaca ima u austrijskoj Koruškoj; Šveđani su etnička manjina u Finskoj; Baski podelјeni između Španije i Francuske, Mađari naselјavaju rumunsku Transilvaniju i južnu Slovačku; Turaka ima u Bugarskoj, Grka i u Grčkoj i na Kipru…
Šta ih sve povezuje?
Evropski jedinstven prostor bez granica i barijera, evropski prostor u kom su lјudska prava apsolutno garantovana i maksimalno zaštićena. Vidno golim okom.
Odavno je trebalo izbrisati tablu srpske naopakosti u shvatanju nacionalizma.
Nikad nije dockan. Ali, neće ići bez jedinstvene svesti i jedinstvene volјe. Bez preispitivanja i reformulisanja. Bez preobražaja nacionalnog mentaliteta, sistema vrednosti i pogleda na svet.
To je zadatak za one što pretenduju da sutra budu demokratska vlast u Srbiji. Pokidati lance koji nas sputavaju u slobodnom mišlјenju, odrediti pravac i sadržaj novog patriotizma.
„Treba nam hrabrosti, još hrabrosti i zauvek hrabrosti“, uzviknuo je legendarni Danton, francuski revolucionar i nacionalist od pre dva i po veka.
Postoji li ovde srpski Danton?
