Nakon pola godine beznadežne institucionalne krize na Medicinskom fakultetu u Beogradu, nastale razrešenjem dekanke Tatjane Simić u proceduri koja je bila toliko sporna da je Univerzitet prestao da izdaje diplome studentima do povratka fakulteta u zakonske okvire, krajem marta se činilo da je izlaz na vidiku. Savet fakulteta je konačno izabrao predsednika, imenovao prof. Vladimira Trajkovića za v. d. dekana (njegova prethodnica prof. Nataša Milić ostavku je podnela zato što se uželela bavljenja naukom, mada je ostala u funkciji prodekanke) i pokrenuo postupak izbora novog dekana.
Naravno, ni to nije prošlo bez neregularnosti, pošto je sednica Saveta neopravdano organizovana elektronski. Po Statutu fakulteta ta mogućnost rezervisana je za slučajeve potrebe za zaštitom javnog zdravlja ili kada bi odlaganje dovelo do štetnih posledica. Ali dok su posledice svakako postojale, teško je prihvatiti da posle pola godine nije moglo da se sačeka još tri dana, koliko je potrebno unapred najaviti sednicu i organizovati je u redovnom formatu. Štaviše, dr Marko Lens, predstavnik Vlade u Savetu koji je mesecima onemogućavao da se pokrene izbor zakonite uprave, na sednici je za to nagrađen funkcijom zamenika predsednika Saveta – što je trebalo da nagovesti da stvari neće ići glatko.
I nisu. Usledila je izborna krađa prilikom izbora za studentski parlament, potpomognuta policijom koja je intervenisala ispred fakulteta i zacementirana nalazom prosvetne inspekcije koja u pojavi 209 lažnih listića u korist liste bliske režimu (od regularnih su se razlikovali po boji i kvalitetu hartije, kao i izgledu memoranduma fakulteta), nije utvrdila „nezakonitosti, nepravilnosti niti nedostatke“. Tačnije, kako su saopštili studenti u blokadi, inspektori su naveli da nisu ni pogledali sporan izborni materijal, pošto za to nisu ovlašćeni, ali da su se oslonili na izjavu sekretarke fakulteta Ivane Miletić koja nije ni bila prisutna u dekanatu tokom brojanja glasova, zbog čega se postavlja pitanje na osnovu čega su mogli da utvrde da li su izbori bili regularni.
Ništa od toga nije bilo sporno Ministarstvu prosvete, osim činjenice da su studenti objavili imena i fotografije inspektora, zbog čega su osudili uvođenje „prakse javnog linča, usmerene protiv onih čiji je jedini ‘greh’ to što savesno i profesionalno utvrđuju činjenice“. I začinili svoje saopštenje opaskama o „očiglednoj frustraciji dela samozvane ‘studentske elite’, uz podršku pojedinih neodgovornih profesora“, kao i „pokušajima zastrašivanja i neprimerenim kampanjama koje dolaze iz dela medija i tzv. akademske elite“ – potpuno u duhu „očuvanja dostojanstva akademske zajednice“ i „atmosfere međusobnog uvažavanja“ na koju je Ministarstvo apelovalo samo dva dana kasnije u još jednoj pisanoj osudi studenata.
Iako je fakultetska Izborna komisija odbila prigovor liste studenata u blokadi, uz dosta nategnuto formalno objašnjenje koje (baš kao ni inspekcija) nije ulazilo u to da li jeste ili nije bilo lažnih listića, istovremeno su naveli da su Trajković i „10-15 N. N. lica“ u izbornoj noći neovlašćeno pristupili i manipulisali izbornim materijalom i time kompromitovali dalji tok izbornog procesa. Nejasno je na koji način takva tvrdnja pomaže opštem potvrđivanju izbornih rezultata kao validnih, a stvar je još čudnija imajući u vidu da je predsednik komisije naknadno izjavio da v. d. dekana jeste ušao u prostorije, ali možda i nije manipulisao materijalom. I tu nije kraj neobičnostima, pošto je komisija navela da je inspekcija uputila svoj zapisnik Prvom osnovnom tužilaštvu – dakle zapisnik u kome su utvrdili kako je sve bilo po propisima – radi „preduzimanja odgovarajućih mera“.
Šta god da je Trajković zapravo učinio u izbornoj noći, činjenica je da je nakon izbora otpočeo pregovore u cilju razrešenja čitave situacije, ali je pre nego što je išta i moglo da bude postignuto iznenada podneo ostavku.
„Čak i u danu kada je podneo ostavku, 29. aprila, održan je još jedan sastanak sa profesorima i predstavnicima Sinapse, gde su sa Trajkovićem dogovoreni izvesni koraci za razrešenje situacije u vezi sa izborima za studentski parlament, pre svega da će sazvati Nastavno-naučno veće na kome će se o tome raspravljati. To se dešava oko tri po podne, da bi istog dana uveče u devet mejlom poslao članovima Saveta dopis da podnosi neopozivu ostavku na funkciju v. d. dekana i prodekana za nauku – bez ikakvog objašnjenja. Potpuno nam je nejasno njegovo postupanje, podnošenje ostavke nije bio deo dogovora o razrešenju krize. A pošto se od tada na fakultetu više nije govorilo o tome, iz Sinapse su hitno podneli krivičnu prijavu protiv članova Izborne komisije“, kaže prof. Vesna Bjegović Mikanović.
Ne samo što su ostavkom Trajkovića zaustavljeni razgovori o ponavljanju izbora, već su predstavnici Vlade uz pomoć podobnih studentskih predstavnika, bez kojih ne bi imali većinu u Savetu, iskoristili priliku da upodobe i dekanski kolegijum. Tako je tim prof. Milene Todorović Balint, supruge ministra nauke koja je postala treći v. d. dekana od septembra, ojačan sa dva nova prodekana. A to su prof. Nikica Grubor, koji je u februaru odlikovan ordenom Karađorđeve zvezde i tom prilikom izjavio da na to odličje gleda kao na trijumf jedne ideje koja se zasniva na podršci predsedniku Srbije, i Valentina Arsić Arsenijević, takođe odlikovana od strane Vučića prošlog leta nakon što se pridružila kampanji napada na blokade i rektora Đokića. I pritom dala veoma kreativan doprinos u vidu iskustva iz Slovenije od pre dvadesetak godina kada su „otpustili sve profesore, raspisali konkurs za nove profesore i tako pročistili i spasili svoj univerzitet jedne agonije“ – događaj koji se zapravo nikada nije dogodio, ali je očigledno bio muzika za predsednikove uši.
Iako je Ministarstvo ponovo poseglo za verskim rečnikom i saopštilo da i „njihov ‘greh’, kako se predstavlja u javnosti, jeste zalaganje da visokoškolske ustanove ostanu posvećene obrazovanju, naučnom radu i poštovanju institucionalnog poretka, kao i činjenica da nisu politički istomišljenici ove manje grupe studenata“, u slučaju Arsić Arsenijević problem je mnogo konkretniji. Jer dok je Tatjana Simić razrešena pod optužbom za kršenje kodeksa profesionalne etike iako o tome nadležni univerzitetski odbor nije uopšte ni većao, Arsić Arsenijević ima izrečenu meru javne opomene od strane Etičke komisije fakulteta zato što je za lečenje korona virusa preporučivala lek ivermektin, koji nije bio u zvaničnom terapijskom protokolu i protiv čije upotrebe u kontekstu kovida je upozorila SZO. A to bi trebalo da je diskvalifikuje za vršenje rukovodeće funkcije dok ne istekne pet godina od izricanja mere, što će biti tek u januaru 2027.
Međutim, ne samo da prilikom izbora nije Savetu dostavila potvrdu da nije kršila kodeks u prošlosti, već ga je umesto toga obavestila da je upravo podnela krivičnu prijavu protiv Tatjane Simić i Vesne Bjegović Mikanović zbog navodne zloupotrebe prava na štrajk u martu prošle godine. Što bi i po sebi bio neobičan tajming, a pogotovo imajući u vidu da je Bjegović Mikanović trenutni favorit za buduću dekanku, pošto je njena kandidatura dobila podršku 24 katedre.
„U postupku kandidovanja mi smo bili u obavezi da podnesemo više dokumenata, uključujući uverenje iz suda da se ne vodi krivični postupak, kao i uverenje iz MUP-a da nismo osuđivani. Naravno da se to pitanje sada može ponovo postaviti, pogotovo prilikom konačnog glasanja na Savetu. Svakako mi je vrlo neprijatno jer nikada nisam bila u ovakvoj situaciji i prijavu doživljavam kao nastavak kampanje pritisaka i diskreditacije“, kaže Bjegović Mikanović koja je uzvratila kontraprijavom za delo lažnog prijavljivanja. I između ostalog priložila dokaz da je na skupu za koji sada Arsić tvrdi da je zloupotrebljen za razmatranje štrajka, tada rekla da je „pravo mesto za rešavanje nagomilanih problema“.
Ali to je bilo pre ordena i spoznaje da je studentski pokret zapravo „pokret protiv sopstvene države“.
