Nema sumnje da se u prethodnih 12 godina, dok se Beograd na vodi širio istom brzinom kao i liste čekanja na skener, zadesila i pokoja smrt koja bi pravovremenom dijagnostikom bila izbegnuta, ali čemu cepidlačiti sada kada je konačno došao „veliki dan“. Prvo je Ministarstvo zdravlja objavilo da od ovog vikenda više nema liste čekanja za preglede skenerom, jer je tokom subote i nedelje ovu dijagnostičku proceduru obavilo 2.806 građana, odnosno svi oni koji su bili na listi čekanja, a potom je i idejni tvorac akcije pohvalio sistem koji su on i drugovi uspostavili.
„Ovo jeste veliki dan za zdravstvo naše zemlje. Pokazali smo da u našem zdravstvenom sistemu imamo znanje, imamo resurse, imamo stručne ljude, odgovorne i predane zdravstvene radnike, koji mogu i koji iskreno žele da unaprede zdravlje svih građana“, rekao je ministar Zlatibor Lončar.
Ostalo je nedorečeno da je naprasno uoči vikenda nabavio „znanje, resurse i stručne ljude“ ili ih je imao i tokom svoja prethodna dva mandata, ali ih nije koristio. Baš kao što nije našao za shodno ni da objasni kako su stvorene tolike liste (recimo, u Opštoj bolnici Vrbas pacijentu je u aprilu ove godine zakazan skener grudnog koša za januar sledeće godine) ako se radilo o poslu koji je mogao da se na nivou cele zemlje obavi za samo dva dana. Ukoliko je uopšte obavljen, jer od dokaza imamo samo reč ministra i njegovih stranačkih kolega.
Ko će čitati nalaze kad nema radiologa
Recimo, problem nije broj skenera jer je prijavljeno da se radi na 115, baš kao što nije bio problem ni medicinsko osoblje koje je „slikalo“ – dobili su radnu obavezu, ali je veliko pitanje ko će te nalaze pročitati, opisati i potpisati imajući u vidu hronični nedostatak radiologa. Čak i da svi dobiju radnu obavezu da u narednih nedelju dana rade samo to i da zanemare saobraćajke, moždane udare i kompletnu urgentnu medicinu, i dalje je malo verovatno da će imati dovoljno vremena da daju kvalitetno tumačenje. Skepsu koju je jedan broj lekara iskazao povodom kvaliteta nalaza dopunjuje i sumnja da nalaze uopšte neće čitati radiolozi već da će to raditi softver koji je navodno nedavno kupljen u Indiji, ali u tom slučaju se ne zna ko će te rezultate opisati i potpisati.
Drugu sumnju u uspešnost akcije izazivaju brojke. Recimo, u Opštoj bolnici u Šapcu na listi čekanja za skener se prema podacima RFZO sredinom septembra nalazilo 445 pacijenata od kojih je šest čekalo skener kičme, 63 glave, 12 glave i vrata, 181 grudnog koša i 183 abdomena. Imajući u vidu da u toj bolnici postoje samo dva skenera (jedan koji je star i drugi koji je dobijen tokom kovida kao pomoć) to znači da je u jednom danu na jednom skeneru snimljeno po 112 pacijenata u periodu od sedam ujutru do sedam uveče. Najavljujući akciju Lončar je rekao da očekuje da će u jednom satu biti snimljeno između tri i četiri pacijenta, što znači da se radilo maksimalnom brzinom, skener je mogao da opsluži 40 pacijenata dnevno ili tri puta manje nego što je navodno urađeno. Pa ko je onda i kako očistio liste čekanja u Šapcu? I zašto se nisu hvalili kao uprava Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu (Vučić ga je nazvao „remek-delom“ i uporedio sa bolnicama u Klivlendu i Abu Dabiju) podatkom da su za dva dana uradili čak 165 CT snimanja.
Skepsu koji je jedan broj lekara iskazao povodom kvaliteta nalaza dopunjuje i sumnja da nalaze uopšte neće čitati radiolozi već da će to raditi softver koji je navodno nedavno kupljen u Indiji, ali u tom slučaju se ne zna ko će te rezultate opisati i potpisati
A ako se još malo udubimo u brojke, postaće nam jasno da i nema razloga za sumnju jer je mnogo verovatnije da nas država opet tretira kao mediokritete koji će progutati apsolutno sve, samo ako nam se saopšti sa nacionalnih frekvenci. Jer, na sajtu RFZO su 23. septembra, dakle dan nakon što su očišćene liste čekanja, objavljeni najnoviji podaci po kojima na skener abdomena čeka 611 pacijenata, glave 296, glave i vrata 33, grudnog koša 1.192, a kičmenog stuba 26. Dakle, na listi čekanja je ukupno 2.158 pacijenata, dok se uoči istorijskog vikenda prema istim podacima na listi nalazilo 2.890 pacijenata.
Kada se vidi da je sve bila prevara, onda postaje jasno i zašto nepojmljiva brzina ukidanja liste čekanja u Šapcu nije bila razlog za pohvalu, ali nema veze. Lončar je momentalno istakao jedan drugi istorijski uspeh: u svim domovima zdravlja, bolnicama, kliničko-bolničkim i kliničkim centrima organizovani su preventivni pregledi u okviru kojih je 26.157 građana obavilo pregled (krvna slika, tumor markeri, merenje šećera i pritiska…). „Siguran sam da ćemo i u narednom periodu opravdati poverenje građana koje su nam pružili i ovoga vikenda, kao i tokom svih prethodnih dana akcije besplatnih preventivnih pregleda, svojim dolaskom u velikom broju u zdravstvene ustanove“, srećno nas je obavestio kao da se radi o tome da su ga građani častili time što su prihvatili njegov vikend predlog, a ne da se radi o nečem mnogo gorem – skoro 30. 000 ljudi je moralo da žrtvuje slobodne dane da bi dobilo osnovnu zdravstvenu uslugu koja im pripada po zakonu, za koju celog života plaćaju i koja je morala da bude davno obavljena u domovima zdravlja kojima pripadaju.
Kampanje umesto strategije rešavanja listi čekanja
„Ako liste čekanja mogu da se reše za dva dana, ključno pitanje je šta se čekalo do sada sa tim. S druge strane, zašto preventivni pregledi nisu ubačeni u radnu nedelju već se i građanima i lekarima oduzima vikend? Ako smo stvarno imali kapacitete, zašto se time nismo bavili u redovnom radnom vremenu jer su u pitanju ključne intervencije. Skener danas košta 40 puta manje nego nekada, ali rezultati skenera će tražiti neke hitne intervencije, hospitalizacije, a za neke će biti kasno – već su prešli iz faze kada su mogli da budu lečeni u fazu kada lečenje više nije moguće, posebno kada su u pitanju onkološki pacijenti. Naravno, ne možemo da kritikujemo to što je preduzeto nešto da se uradi, ali možemo to što se radi o nečemu što je trebalo da se radi svaki dan“, kaže dr Dragoslav Popović, Unicefov konsultant za javno zdravstvo.
Prema podacima RFZO za 23. septembar na ugradnju kolena čeka 19.805, kuka 14.415, na operaciju katarakte 6.215, na magnetnu rezonancu glave 5.899, a na rezonancu kičmenog stuba čak 6.842… Ukupno 66.306 ljudi čeka neku intervenciju i tu ne pomažu radni vikendi
I stvarno bi bilo lepo pohvaliti Lončara jer je „čvrsto odlučio“ da se obračuna sa listama čekanja, a još lepše poverovati mu. Teško, ako imamo u vidu da je sličnu kampanju imao i 2014. kada je izjavio da je prioritet njegovog ministarstva ukidanje lista i da je samo u toj godini uspeo da ih smanji za10 do15 odsto. Potom je 2017. izjavio da je Klinički centar u Nišu dobio najkvalitetniju opremu i da više neće biti lista čekanja, a da za zračenje već ne postoje. Uprava bolnice ga je malo korigovala pod pritiskom medija i izjavila da će se postepeno ukidati i da će biti eliminisane tek za godinu dana, a nakon tih godinu dana se više ni Lončar ni uprava nisu osvrnuli na problem. A što se trajnog ukidanja niških lista čekanja tiče, na stranici RFZO ne postoje podaci za zračenje, ali postoje za veštačko koleno (570 ljudi je na listi), za hibridnu protezu (106), za bescementni kuk (takođe 106), za ugradnju stenta (čak 102 pacijenta, pa ko živ a ko mrtav do termina)…, što znači da se radi o samo još jednom olako datom obećanju. Baš kao i onom iz 2018. kada je Lončar najavio centralizovane liste čekanja uz pomoć kojih će više hiljada građana doći do brže intervencije, a jedina centralizacija podataka je nedavna izjava Aleksandra Vučića da na listama čekanja ima više od 68.000 ljudi, od kojih većina njih ne može da se kreće. Dobro, to je neka brojka, ali je teško razumeti da li je mislio samo na ortopedske pacijente ili je izmešao i one sa srčanim oboljenjima i kataraktom, ali je to najpreciznija „centralizacija“ koju smo dobili.
A Vučić će svoju ulogu informatora po svemu sudeći proširiti na ulogu reformator zdravstva ako je verovati vapaju koji je Lončar ispustio iz sebe nesrećan što se predsednik uputio u SAD baš u trenutku kada je na dnevni red došla eliminacija lista. „Neophodna mi je njegova pomoć. Zajedničkim snagama napravićemo plan. Rezultat će biti da nemamo liste čekanja ili da one budu minimalne. Voleo bih da nas građani Srbije podrže u tome“, rekao je Lončar. Šta se tačno očekuje od građana ministar nije pojasnio, a bilo bi zanimljivo saznati da li je potrebno samo da pristanu da ih izleče od bolesti koja im je paralisala život ili da lično dozvole Vučiću da im ugradi veštački kuk ukoliko se pokaže da imamo (a imamo) manjak ortopeda, kao i svih ostalih specijalista.
Najavljujući akciju Lončar je rekao da očekuje da će u jednom satu biti snimljeno između tri i četiri pacijenta, što znači, da se radilo maksimalnom brzinom, skener je mogao da opsluži 40 pacijenata dnevno ili tri puta manje nego što je navodno urađeno
A da sve nije samo bučan populistički istup da bi se u drugi plan potisnula predaja Kosova i prodaja litijuma, već iskrenost namere da se pomogne pacijentima, teško je poverovati ako imamo u vidu poslednja dešavanja na Klinici za kardiohirurgiju u Nišu koja je pre godinu i po dana očistila liste čekanja zahvaljujući volonterskom vikend radu, uz kritiku zdravstvenih vlasti ali i pojedinih sindikata da „iscrpljuju osoblje“, dok Lončar valjda relaksira istim zahtevom. U jeku velike reforme zdravstva i generalnog čišćenja lista, direktor klinike Dragan Milić je 19. septembra objavio da su prinuđeni da zaustave sve operacije jer nisu dobili neophodan potrošni materijal.
Kako se to mašine kvare u državnom, a ne u privatnom sektoru
Zašto bi to radili ako je SNS zbilja odlučio da pomogne i pacijentima a ne samo sopstvenom rejtingu?
„Mislim da su to poslednji trzaji direktora KCN Zorana Perišića, pre nego što ga smene i osveta meni. Nakon što godinu i po dana nismo imali liste čekanja, ideja je bila da se ona ponovo stvori i da se kaže – evo, Milić ima 40 ljudi na listi čekanja. Mi smo kao grupa građana dobili 25 odsto na izborima dobrim delom i zbog očišćenih lista čekanja i sada je vlast odlučila da uradi isto. To pozdravljam i nikada ne bih populizmom nazvao nešto što pomaže ljudima, ali se pitam šta ih je sprečavalo da to do sada urade. Nakon 12 godina više ne mogu da im budu krivi žuti. Pritom se ulagalo u zdravstvo i kupovane su mašine. Jedino mi nije jasno kako se te mašine stalno kvare u državnom a nikako u privatnom sektoru. Da li se ikada ikom dogodilo da ode privatno na ultrazvuk a da mu tamo kažu – ne može, ne radi nam aparat. Velika je sramota što su čekali da liste toliko narastu i pri tome da kažu – hajde da ih mi očistimo, a da ih Milić dobije. Tada može da se proturi priča da sam to radio samo dok nisam postigao političke rezultate, a sada me više nije briga. A kako ja da objasnim građanima da koliko god mi radili ne možemo da operišemo bez potrošnog materijala? Svestan da se jedino plaše javnosti jer da nje nema ko zna šta bi nam radili, izneo sam problem javno i četiri sata kasnije dobio materijal i to na revers“, kaže dr Milić.
Možda nije populizam već iskrena namera, ali dok je tokom sednice o rebalansu budžeta Siniša Mali usmeravao pare u predsednikove statusne simbole i džepove vernih prijatelja, delovalo je baš mučno kada se pohvalio zbog uspeha u zdravstvu i istakao da je tokom vikenda urađeno 128.320 analiza, od čega 44.687 tumor markera. I dodao: „Da li je to moglo da se uradi pre, da budemo malo efikasniji? Sigurno jeste. A da li bi to moglo da se uradi da nemamo nove skenere, da nemamo ljude koji rade, da nemamo novu opremu u koju smo ulagali? Pa ne bi.“
Ako liste čekanja mogu da se reše za dva dana, šta se čekalo do sada sa tim. Zašto preventivni pregledi nisu ubačeni u radnu nedelju. Ako smo stvarno imali kapacitete, zašto se time nismo bavili u redovnom radnom vremenu jer su u pitanju ključne intervencije
Dragoslav Popović
Dakle, on je kupovao, nabavljao i rešio problem. Odlično, samo je pitanje od kada je to radio. Prethodna ministarka zdravlja Danica Grujičić je u martu ove godine izjavila da ministarstvo na čijem je čelu šest meseci čeka odobrenje od Ministarstva finansija da raspiše tender za resurse u zdravstvu, ali da joj Mali ne samo ne odobrava sredstva već se ne javlja na telefon. Nema sumnje da je bez resursa bilo veoma teško smanjivati liste čekanja, ali Grujičić je bar nešto uradila. Konkretno, u trenutku kada je ministarstvo preuzela od Lončara, na listi za ugradnju kolena na Institutu za ortopediju Banjica čekala je 9.361 osoba, a poslednjem na listi je operacija bila zakazana za jun 2030, a u trenutku kada je ministarstvo vraćala Lončaru na toj istoj listi su bila 6.933 pacijenta, a poslednjem je operacija zakazana za decembar 2027.
Pre će biti da je problem u nečem drugom a ne u opremi koja je nabavljana tokom vlasti SNS, jer je ona nešto u šta su uvek mogli da se ugrade, za razliku od medicinskog osoblja u koje nisu, pa su ga desetkovali. Na to je sa ministarske pozicije upozorila i Grujičić: „Ono što je bitno jeste da je mnogo toga ušlo u zdravstveni sistem Srbije što se tiče opreme i grandioznih projekata koji su urađeni, ali ništa to ne vredi ako pacijentu dijagnostika i terapija nisu brzo dostupne.“
Ali, to nije sve.
Dvojni radni odnos lekara legalizuje korupciju
„Istraživanja javnog mnjenja govore da narod zdravstvo percipira kao leglo korupcije broj jedan, a u najvećem procentu to je zbog lista čekanja. One su stvorene da bi pacijente naterali da idu privatno. Kod nas u Kliničkom centru u Nišu 600 ljudi čeka na koronarografiju, a poslednji zakazani je za mart. Ne radi se o proceduri na koju može da se čeka jer ako postoji sumnja na koronarnu bolest to se radi odmah, za šest meseci ljudi mogu da umru. I na holter se čeka do marta. Ako nekom preskače srce, to mu se dešava sada a ne u martu, ali zato im se nudi rešenje – imam ordinaciju odmah preko puta, pa mogu da vas primim odmah. Ova država je legalizovala korupciju time što je lekarima omogućila dvojni radni odnos. Pa što bih onda ja radio pre podne? Ako uradim jednu operaciju godišnje ili 350, moja plata je ista. Uz to operacija nosi rizike, može da dođe do krvarenja, komplikacija… pa što bih se sekirao kad mogu i da ne radim. Imamo veliki broj lekara sa potvrdama od medicine rada da ne mogu da dežuraju jer imaju probleme, recimo boli ih kičma, ali ti isti lekari dobijaju dozvolu od direktora da rade privatno. Pa što bi dežurali, za dežurstvo dobiju 12.000 dinara i cimaju se cele noći, a u privatnoj ordinaciji urade nekoliko pregleda i zarade kao da su mesec dana dežurali. Sistem je loš. Možemo mi na o-ruk da smanjimo liste čekanja, možemo i da ih ukinemo, ali će opet da se stvore i stvaraće se dok se ne promeni sistem“, kaže dr Milić.
Kod nas u Kliničkom centru u Nišu 600 ljudi čeka na koronarografiju, a poslednji zakazani je za mart. Ne radi se o proceduri na koju može da se čeka jer ako postoji sumnja na koronarnu bolest to se radi odmah, za šest meseci ljudi mogu da umru. I na holter se čeka do marta
Dragan Milić
A da bi se liste koje su trenutno napravljene smanjile, pa bar i privremeno, biće potrebno baš mnogo „o-ruk“. Prema podacima RFZO za 23. septembar na ugradnju kolena čeka 19.805, kuka 14.415, na operaciju katarakte 6.215, na magnetnu rezonancu glave 5.899, a na rezonancu kičmenog stuba čak 6.842… Ukupno 66.306 ljudi čeka neku intervenciju i tu ne pomažu radni vikendi. Veće šanse ima Lončarov predlog da se sprovede kontrolisanje svakog uputa za pacijente za koje je procenjeno da im je neophodna operacija, veštački kuk ili koleno i da se sa liste izbace svi koji su, valjda, bez ikakve zdravstvene potrebe odlučili da na sebi izvedu teške operacije i zamolili lekare da im tu želju ispune.
