Kada bi u bilo kojoj pravnoj državi predsednik, koji po Ustavu ima samo protokolarnu ulogu, prozvao „mafijašku strukturu“ u pravosuđu i najavio krivične prijave protiv nosilaca treće grane vlast, verovatno bi završio na sudu, ukoliko bi pre toga uspešno prošao psihološku procenu. U zemlji Srbiji je to samo signal za tabloide da krenu sa kolektivnim ispiranjem tuđih mozgova, nazivajući ono što se predsedniku ne sviđa „tužilačkim državnim udarom“, uz demonstriranje već masivno ispranih sopstvenih mozgova, jer im se dešavalo da i moždani udar ministra Darka Glišića nazovu „masivnim državnim udarom“ (Dragan J. Vučićević).
Teško je proceniti u kom trenutku je kontinuirano urušavanje nezavisnosti pravosuđa ušlo u fazu njegovog otvorenog linča, jer smo i pre aktuelne krize imali priliku da vidimo sve oblike uzurpacije, od toga da je nakon masakra u „Ribnikaru“ predmet otet od postupajućeg tužioca i dat u sigurne ruke Nikole Uskokovića (kadar Nenada Stefanovića), do toga da je Vučić godinama tvrdio da su kriminalci slobodni zbog „žutih sudija“, a da se tim povodom nijednom nije oglasio Visoki savet sudstva. Međutim, nakon što je u februaru „odsvirao“ kraj obojenoj revoluciji, a stanje na terenu ostalo apsolutno isto kao i pre njegovog zvučnog oglašavanja, pokazalo se da je fajront pre svega usmeren na pravosuđe.
Nova stranica u dvanaestogodišnjem porobljavanju i ponižavanju pravosuđa
Već u martu je Vučić plasirao rečenicu da će „tužioci koji ne budu želeli da štite poredak i zakon biti promenjeni“, iako i poredak i zakon kažu da razrešenje i postavljenje nosilaca pravosudnih funkcija nije ni u njegovoj, ni u SNS nadležnosti. Tim povodom je oko 600 sudija i tužilaca potpisalo tekst u kome između ostalog piše: „Predsednik Republike je ispisao novu stranicu u dvanaestogodišnjem porobljavanju i ponižavanju pravosuđa. Nakon nebrojenih klevetanja i targetiranja malobrojnih sudija i tužilaca koji nisu pristajali da ćutke posmatraju devastaciju pravosuđa, ovaj put je otišao i korak dalje, obznanjujući da će u skladu sa sopstvenom procenom, sada i neskriveno, kadrovski uticati na sastav tužilačkih organa. Danas mu se ne sviđaju tužioci koji ne postupaju u skladu sa njegovim očekivanjima, a već sutra to mogu biti i sudije i advokati, pa i svi drugi građani koji ne pristaju na ispunjavanje političkih naloga nenadležne institucije.“
Kada je tužilaštvo u pitanju, Vučić je tabloide usmerio ka švalerskim i gej aferama, jer je svakom bilo jasno koliko sav ustreperi dok priča o tome
I nikom ništa. U maju je otišao korak dalje i javno podržao ideju Miloša Vučevića da njihovi sledbenici blokiraju Apelacioni sud u Novom Sadu i da ga drže u opsadi sve dok četvorica članova SNS-a, osumnjičena da su pretukli studente, ne bude puštena iz pritvora. „Sad neće moći da im prođe ni policija, niti oni, niti bilo ko drugi, dok ne donesu odluku o puštanju na slobodu ovih lica, a onda ćemo da vidimo šta dalje“, rekao je najavljujući istorijski presedan – blokadu sudske vlasti od strane izvršne vlasti. A sudije koji „dečake drže u pritvoru ni zbog čega“ je nazvao „ostacima, reliktima, pomagačima, podstrekačima i izvršiocima ideja obojene revolucije“ koji vuku „zločinačke poteze“.
Kad predsednik uperi prst, a tabloidi nastave hajku
Dan kasnije je odustao tvrdeći da je „samo čovek“ i da je „bio ljut“, ali se stiče utisak da se dosetio lakšeg načina od stajanja pred sudom – institucije pomilovanja uz pomoć koje je do apsurda doveo ulogu tužilaca i sudija u društvu. Konkretniju kaznu za nepodobne je upriličio preko svojih crnokošuljaša, pa je jedan od njih pred detetom fizički napao sudiju Minu Mitić (u tom trenutku je dobila predmet u kome se traži da se ukine poslovna sposobnost Vučiću), a Informer se postarao za niz „blokaderskih sudija“ kroz rubriku „Učinimo ih poznatim“, pa i sutkinju Višeg suda u Valjevu Vesnu Herceg zbog „problematične biografije“, jer joj je navodno otac svojevremeno bio odgovoran za saobraćajnu nesreću.
Kada je tužilaštvo u pitanju, Vučić je tabloide usmerio ka švalerskim i gej aferama, jer je svakom bilo jasno koliko sav ustreperi dok priča o tome, kao kada je nakon hapšenja zbog pada nadstrešnice po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal izjavio: „A za mene je čudno da sa jednog papira troje potpisnika uhapsite, a četvrtog, koji je glavni potpisnik, ne uhapsite? Je li moguće da je zaštićen zato što je prijatelj vrhovnog blokadera ili nečiji ljubavnik ili ne znam šta?“
Iako je teško napraviti gradaciju koji su napadi na nezavisnost pravosuđa bili intenzivniji ili nezakonitiji, izvesno je da je napad na Tužilaštvo za organizovani kriminal najbrižljivije i najduže pripreman
E sa tim uputstvom je Informer već znao šta se radi, pa su objavili tekst „Pravosuđe gori! Tajna veza tužioca i sudije – doručak, pokloni i hapšenja po ljubavnom planu“, iz kog smo saznali da specijalni tužilac Mladen Nenadić svakog jutra kupuje „omiljena peciva“ Ivani Bursać, a da je „ljubavni skandal postao javna stvar kada je sudija Bursać ušla u bolničku sobu Gorana Vesića samo nekoliko sati posle operacije“. Na koji je način sutkinjin ulazak u bolnicu dokaz švaleraja, ni primitivni tabloid, a ni primitivna vlast nisu pružili objašnjenje. Dedukcijom bismo takođe mogli da izvedemo i zaključak da su svi koji su defilovali kroz bolničku sobu od strane policije pretučenog studenta Luke Mihajlovića i vezivali ga lisicama za krevet to mogli jer su ljubavnici, recimo, direktora policije.
Iz Visokog saveta tužilaštva, Visokog saveta sudstva i Ustavnog suda – ni pisma, ni razglednice
Ni pritisak na pravosuđe, ni njegovo blaćenje nisu izazvali reakciju krovnih strukovnih institucija – Visokog saveta tužilaštva i Visokog saveta sudstva, baš kao ni Ustavnog suda. Pa ko je onda ostao da brani treću granu vlasti?
„Od Miloševićeve vlasti, preko DOS-a do Vučića, svaka vlast je vršila pritisak na pravosuđe da bi sakrila svoj kriminal: Milošević jer je bio umrežen sa mafijom, DOS zbog koruptivnih aktivnosti, a Vučić i zbog jednog i zbog drugog. Pritisci koje sada imamo su protivustavni i protivzakoniti, ali uz pomoć medijske mašinerije oni funkcionišu. Jedini način borbe protiv mafijaške države, sistema u kom trenutno živimo, jeste nezavisno pravosuđe. A jedini način da se do toga dođe je da se za to izbore sami pravosudni organi – na ljudima koji tu rade je da se odupru tome. Tužioci i sudije imaju svoje funkcije koje ih štite i ako žele da se izbore protiv ovog zla i ako žele da im deca žive u ovoj državi, moraju da se odupru pritiscima i da postupaju po zakonu“, kaže Vanja Bajović, profesorka na Pravnom fakultetu u Beogradu, uz napomenu da se uzda u hrabre i beskompromisne pojedince kojih u pravosuđu ima, a koji odluke donose po zakonu a ne po političkom diktatu.
Od Miloševića do Vučića, svaka vlast je vršila pritisak na pravosuđe da bi sakrila svoj kriminal. Milošević jer je bio umrežen sa mafijom, DOS zbog koruptivnih aktivnosti, a Vučić i zbog jednog i zbog drugog – Vanja Bajović
Recimo, hrabru odluku su u ponedeljak doneli CEPRIS, Sindikat sudske vlasti i više od 200 sudija i tužilaca kada su podneli disciplinsku prijavu protiv tužioca Miodraga Markovića jer je prvo „bez jasnih profesionalnih razloga“ prekvalifikovao optužnicu za pokušaj ubistva u lakše krivično delo, a onda od Vučića zatražio pomilovanje za Milicu Stojanović koja je kolima prošla kroz građane i iza sebe ostavila teško povređenu studentkinju.
Imajući u vidu da je samo nedelju dana ranije tužiteljka Bojana Savović ukazala na isti slučaj i pozvala disciplinskog tužioca da reaguje, a da se zatim našla na udaru i tabloida i fantomskog ali baš režimskog udruženja, Foruma pravnika Srbije, ovakva prijava nesumnjivo predstavlja hrabrost. Međutim, pitanje je ima li ikakve šanse da donese rezultat, jer disciplinski tužilac nije reagovao na reči Savovićeve, pa je teško zamisliti da će i više od 200 njegovih kolega imati ikakav uticaj na njega.
Mafijaška država se najviše plaši slobodnog i nezavisnog pravosuđa
Na pitanje može li se u mafijaškoj državi očekivati da vrh pravosudnih institucija reaguje i šta je uopšte „mafijaška država“, Vanja Bajović kaže da je ne pominje u nekom omalovažavajućem pejorativnom smislu.
„Ona postoji u politikološkoj teoriji na isti način kao što postoje autokratija, demokratija ili diktatura. Tu teoriju je razvio jedan mađarski sociolog (Balint Magyar) i tu recimo neki svrstavaju Venecuelu, Crnu Goru za vreme Mila Đukanovića, Mađarsku za vreme Orbana… Mafijaška država je dizajnirana za sistemsko pljačkanje javnih resursa, sa čvrsto ukorenjenom hijerarhijskom strukturom, koja podseća na kriminalnu organizaciju, a državne institucije su podređene ličnim partijskim interesima vladajuće garniture. Spona sa organizovanim kriminalom je takođe jedna od karakteristika, a korupcija, koje doduše ima svuda, nije samo sporadična pojava već sistem vladanja. Naravno da se ovakva država najviše plaši slobodnog i nezavisnog pravosuđa, jer je ono jedino i može poraziti, otuda sada i toliki strah od toga da se pravosuđe slučajno ne oslobodi i drzne da radi svoj posao. Zato me i ne iznenađuje da sada zakonito postupanje tužilaštva za organizovani kriminal pokušavaju da predstave kao državni udar, ali mi je i više nego poražavajuće ako neko od građana uopšte u to veruje“, ističe Bajović.
Iako je teško napraviti gradaciju koji su napadi na nezavisnost pravosuđa bili intenzivniji ili nezakonitiji, izvesno je da je napad na Tužilaštvo za organizovani kriminal najbrižljivije i najduže pripreman. Alarmna lampica je upaljena u trenutku kada je TOK pokrenuo postupak protiv Gorana Vasića, direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, zbog zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja u slučaju Generalštaba. Iako je Vasić priznao delo, iste večeri je iz Tirane Vučić panično uzviknuo: „Nije bilo nikakvog falsifikovanja i o svemu ćemo razgovarati sa svima“. Ko su „svi“ ne znamo i da li u njih spadaju tužioci TOK-a (sigurno je da ni zaposleni u Zavodu, ni građani ne spadaju), ali je ishod za sada zadovoljavajući – privođenje ministara Nikole Selakovića i Siniše Malog se nije dogodilo, iako je s obzirom na njihovu umešanost u predmet javnost to očekivala.
Zbog izjave političara da imamo mafijašku strukturu u pravosuđu, poverenik za samostalnost Milan Tkalac je trebalo da reaguje, ali umesto da vrši svoju dužnost on je odabrao da ćuti i skrovito sačeka kraj mandata – Goran Ilić
Kalkulisalo se da je predmet zaustavljen jer su i vlast i tabloidi vršili do sada neviđen pritisak na Nenadića, pa je čak i neki „zabrinuti građanin“ protiv njega podneo krivičnu prijavu zbog fotografije na kojoj je u društvu „dokazanih blokadera“. A da bi se objasnilo koliko je to ozbiljno, „tužbu“ je obrazložio Vučić u ulozi portparola-volontera: „Optužnica je podignuta zbog ozbiljnih krivičnih dela, ne zbog fotografije, i to je na tužilaštvu da dalje procenjuje… Čekam da dođemo do određenih rezultata, onda ćete čuti šta su planirali da rade četiri, tri i dva meseca unazad – da pohapse sve u državi ne bi li se dodvorili blokaderima, pa i mene.“
Sezona lova na nepodobne tužioce
Iako ga nisu uhapsili, novi napad besa na TOK je doživeo kada je uhapšen Tomislav Momirović i kada nije uhapšen Goran Vesić, pa je izjavio: „Imamo više svedoka, a biće i više krivičnih prijava u skladu sa tim napisanim, pa će morati da nam kažu koji su to Evropljani tražili da određena lica budu uhapšena.“ Naravno, ishod i te pretnje je bio isti kao i one izrečene oko Generalštaba – ništa nije dokazano i ništa nismo saznali, ali je sezona lova na nepodobne tužioce zvanično otpočela i to u apsolutnom odsustvu Zagorke Dolovac, koja ama baš ništa nije imala da kaže u odbranu svojih kolega kojima je nadređena i o kojima bi morala da brine.
Danas mu se ne sviđaju tužioci koji ne postupaju u skladu sa njegovim očekivanjima, a već sutra to mogu biti i sudije i advokati, pa i svi drugi građani koji ne pristaju na ispunjavanje političkih naloga nenadležne institucije, navodi se u odgovoru Vučiću, koji je potpisalo 600 sudija i tužilaca
A da li je tu bilo prostora da se oglasi bar poverenik za samostalnost tužilaca, pitali smo bivšeg poverenika Gorana Ilića, tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva.
„Brojne su izjave i postupci koji se mogu smatrati neprimerenim uticajem na javno tuzilaštvo, Svake sedmice imate desetine takvih izjava, postupaka, tako da je teško posebno izdvojiti bilo koju. To su izjave i postupci predsednika Republike, političara vladajuće stranke i nekih samozvanih analitičara… U vezi sa neprimerenim pritiskom i uticajem ne treba nikako zaboraviti ni tekstove u provladinim tabloidima koji po naredbi kreću u orkestrirane napade na pojedince iz tužilaštva. Recimo, izjava da imamo mafijašku strukturu u pravosuđu ne spada u dozvoljenu kritiku, već služi uznemiravanju pojedinaca u pravosuđu. Poverenik za samostalnost je trebalo da reaguje, to se nije desilo. Kao i u vreme kada sam ja bio poverenik, sadašnji Milan Tkalac ima mnogo razloga da preduzima mere radi zaštite od neprimerenog uticaja, ali umesto da vrši svoju dužnost on je odabrao da ćuti i skrovito sačeka kraj mandata“, ističe Ilić.
Bar se Ministarstvo pravde oglasilo i „oštro osudilo nastavak sistematske zloupotrebe pravosuđa“. Nažalost, primetilo ga je samo u Prištini, ne i u svom dvorištu.
