Koliko god da je bila nezakonita odluka Vlade Srbije, doneta pre tačno godinu dana, da zgradama Generalštaba ukine status kulturnog dobra, u odsustvu funkcionalnog Ustavnog suda koji bi to konstatovao, ona jeste bila punovažna. Na nesreću celokupne stručne javnosti, strukovnih organizacija i akademskih ustanova koje su se javno zauzele za njegovo očuvanje, inicijativa da se preispita ustavnost odluke nije potekla od Rio Tinta, već od poslanika opozicije po čijim predlozima bi Sud morao da postupa po Ustavu. Ali ne samo što to nije učinio od januara, nego nije smatrao ni da bi valjalo da privremeno, do konačne presude, obustavi radnje koje bi mogle da nanesu neotklonjivu štetu kulturnom nasleđu.
Zato su jedinu preostalu branu takvom delovanju predstavljali zaposleni Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji su uporno odolevali pritiscima da izbrišu Generalštab iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara, zbog čega se u katastru na njegovoj lokaciji i dalje nalazi „teret“ koji makar komplikuje izdavanje građevinske dozvole.
Ali i toliko je bilo previše vlastima. Ne iz naprasne sklonosti prema vladavini prava, ipak govorimo o ljudima koji se najviše ponose projektom započetim ilegalnim rušenjem pod fantomkama, već zato što dogovor sa firmom Džareda Kušnera podrazumeva da je Vlada odgovorna za pribavljanje svih potrebnih dozvola – a više se i ne krije da je poenta svega u izgradnji boljih odnosa sa SAD.
Rešenje je pronađeno u još jednom leks specijalisu u kome se naređuje i Zavodu i Katastru da u roku od 15 dana uklone svako pominjanje spomenika, a koji ovoga puta nije predložila Vlada već 110 poslanika SNS-a, da bi se tako izbegla obaveza organizovanja javne rasprave. U pauzama od ubeđivanja javnosti da je slučaj Generalštab kojim se bavi Tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) „izmišljen“ (sada već tri osobe koje su priznale umešanost u nezakonitu pripremu ukidanja zaštite su se valjda samo šalile), Aleksandar Vučić je počeo da plasira i tvrdnju kako je davno sam predložio donošenje leks specijalisa „jer je to dobro za državu“, ali da ga nisu poslušali.
Radar, međutim, iz izvora bliskog istrazi saznaje da je bilo upravo suprotno. Iako je glavnu ulogu u guranju projekta gradnje luksuznog hotela na mestu Generalštaba imao ministar finansija Siniša Mali, uz pomoć Ministarstva kulture, na jednom od sastanaka jeste bio prisutan i Vučić. A kada mu je tadašnja direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Olivera Vučković rekla da ne razume zašto vrši pritisak na službe zaštite kada mu prosto ne mogu potpisati da Generalštab više nije spomenik, jer jeste, a da vlast ima mogućnost da ih preskoči tako što će doneti leks specijalis – predsednik je pobesneo i počeo da vređa prisutne da su neradnici i neznalice.
Poslanici SNS-a sutra mogu da donesu leks specijalis da se sruši Crkva Svetog Marka jer ne donosi dovoljno novca i da na tom mestu podignu šoping-mol i stambeno-poslovni prostor
Jovan Rajić
Nije jasno da li je promena stava posledica širenja tužilačke istrage koja može doći i do najviših državnih funkcionera, ali nervoza jeste očigledna. Gostujući u preseljenoj Ćirilici, Vučić je neprestano govorio o „korumpiranoj bandi“ iz „pojedinih“ tužilaštava, koja je izmislila slučaj Generalštaba, a kada su iz JTOK-a oštro odgovorili na „besramne tvrdnje kojima omalovažava i kriminalizuje javne tužioce“ i vrši „opstrukciju pravde kojom se urušava ustavni i pravni poredak“, još jednom ih je nazvao mafijašima i kriminalcima.
No šta god da je uzrok, rezultat je usvajanje posebnog zakona u munjevitoj proceduri (drugog novembra je predat Skupštini, sedmog je već izglasan), kakav još nismo videli.
„Ovo je ozbiljan presedan i potpuno izolovan slučaj čak i za ovu vlast. Nije ovo leks specijalis koji precizira neki drugi zakon ili koji popunjava neku pravnu prazninu. Ovde se suspenduje niz akata, međunarodni sporazumi, odluka koju nije donela Skupština nego Vlada, Ustav koji obavezuje na čuvanje kulturnog nasleđa… Suspenduje se čitav pravni poredak, pa i institucije koje su jedine stručne i vlasne da odlučuju o spomenicima. Poslanici SNS-a su poništili mišljenje Republičkog zavoda, čija stručna služba mora da izradi elaborat kojim se potvrđuje da je moguće skinuti zaštitu sa određenog kulturnog dobra. Prevedeno, oni bukvalno sutra mogu da donesu leks specijalis da će da se sruši Crkva Svetog Marka jer ne donosi dovoljno novca, i da na tom mestu podignu šoping mol i stambeno-poslovni prostor. Ili leks specijalis koji kaže: ‘Svi koji ne glasaju za Aleksandra Vučića imaju se iseliti iz zemlje Srbije’. Poslanici po zakonu ne mogu da odgovaraju za to kako su glasali i obrazlagali nešto u Skupštini, i to ih pere od svega. A ne postoji adekvatan pravni lek, zato što u Ustavnom sudu sede krpe od ljudi, nemamo Vrhovni sud… I prosto smo došli u ćorsokak gde više ne možemo ni za šta da se institucionalno izborimo“, kaže advokat Jovan Rajić.
A sve to pravno nasilje je sprovedeno, makar kada posmatramo samo tekst zakona, iz prilično nejasnih razloga. Naime, sve što se nalazi u obrazloženju leks specijalisa jeste pasus o tome kada je zgrada podignuta, bombardovana i proglašena za kulturno dobro, zatim pasus o dosadašnjim radovima na sanaciji oštećenja, nakon čega se prelazi na zaključak „polazeći od svega navedenog proizlazi da realizacija projekta revitalizacije i razvoja lokacije u gradu Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Republike Srbije“.
Ljudi na vlasti svesni su da rade nešto pogrešno kada ovako uređuju projekte koje nazivaju projektima od nacionalnog značaja, a u stvari su od najvećeg političkog značaja za ljude na vlasti
Nemanja Nenadić
O projektu ni reči, sem što nam je rečeno između kojih ulica će biti, a još manje o uticaju tog zagonetnog poduhvata na privredu. Niti u odredbama zakona možemo išta konkretnije da iščitamo, sem da je ograničen na dve parcele na kojima se nalazi Generalštab (ali i zgrade starog Generalštaba i Kasarne sedmog puka, koje su i dalje spomenici kulture), i da je na njima moguća (ne i obavezna) gradnja objekata većih od 30.000 kvadrata.
Što je sasvim u skladu sa tajnovitošću koja celu priču prati od početka. Prve informacije o pregovorima Vlade sa Kušnerovom kompanijom, javnost je dobila zahvaljujući dokumentu koji je objavio Ekološki ustanak. Iako je tadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić negirao istinitost njegovog sadržaja, sam Kušner je kasnije za Njujork tajms potvrdio autentičnost dokumenta. Naravno, čuveno naprednjačko „izvinite, lagali smo“ koje očekuju od svih živih, nismo naknadno čuli. Umesto toga, kada je Transparentnost Srbija od Vlade tražila kopiju potpisanog ugovora sa Kušnerovim Affinity Global Development, traženo im je da preciziraju koju informaciju iz ugovora traže, a na odgovor „sve informacije iz dokumenta“, ceo zahtev je odbačen kao „neuredan“. Ipak, Radar je uspeo da dođe do kopije, čemu je posvećen drugi tekst u ovom broju.
A koliko god neimenovan projekat značajan za celokupni privredni razvoj zvučao apsurdno, možda je još suludiji odgovor koji smo dobili od Ministarstva odbrane u pokušaju da razjasnimo zašto je na sajtu Tramp kule Beograd u kontakt formi navedena adresa Nemanjina 15, što je broj na kome se nalazi Kasarna sedmog puka. Tražeći informaciju od javnog značaja, na eksplicitno pitanje da li je Ministarstvo odbrane ustupilo na korišćenje ili dalo u zakup deo prostora Kasarne nekom od tri preduzeća navedena na pomenutom sajtu – Affinity Global Development, Eagle Hills, The Trump Organization – dobili smo odgovor da ne raspolažu traženom informacijom. Kao i da jednako ne znaju da li je Ministarstvo učestvovalo u pregovorima koji su rezultirali potpisivanjem ugovora o „revitalizaciji“ Generalštaba.
Zato smo procenili da ne vredi da od države tražimo odgovor na pitanje kakve mi to zakone imamo kada nijedan projekat od nacionalnog značaja, izgleda, ne može po njima da se realizuje?
„Mislim da su ljudi na vlasti duboko svesni da rade nešto pogrešno kada na ovakav način uređuju stvari u slučaju projekata koje nazivaju projektima od nacionalnog značaja – bez obzira na to da li po bilo kom objektivnom merilu ispunjavaju uslove da se tako nazovu. Pre bi se moglo reći da su to projekti od najvećeg političkog značaja za ljude na vlasti. Da nisu svesni da rade nešto pogrešno, oni bi umesto donošenja leks specijalisa promenili opšte propise. Dakle, da smatraju da treba da se primenjuju kraće procedure, da ne treba štititi kulturne spomenike ili da ne treba primenjivati propise o javnim nabavkama, oni bi takva pravila uveli za sve projekte. Pošto to ne čine, jasno je da znaju da to nije u redu, već posebnim zakonima žele da stvore privid pravnog rešenja, navodno ne remeteći jedinstvo pravnog sistema“, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti.
I zaista, na samom početku leks specijalisa velikodušno je navedeno da će se „ako nije drugačije određeno“, primenjivati i odredbe zakona o planiranju i izgradnji kao i o opštem upravnom postupku – da ne bude da su suspendovali baš sve zakone. Ali zato postoji i veoma uznemirujuća odredba koja dozvoljava da se pre građevinske dozvole izda posebna dozvola za pripremne radove, uključujući rušenje postojećih objekata i raščišćavanje terena. Drugim rečima, pre nego što se država uopšte složi sa zamišlju investitora (a možda i pre usvajanja planskog dokumenta?) biće moguće da se raskrči „poništeni“ spomenik, jer javni interes za oranjem je nesumnjiv, pa makar nikad ne došlo do gradnje zato što je Affinity smislio nešto neuklopljivo ili nekvalitetno.
Zbog čega čudi da je zakon ostavio mogućnost da se protiv takve dozvole, za koju je predviđeno izdavanje po ubrzanoj proceduri, pokrene upravni spor – pogotovo nakon iskustva sa pripremnim radovima za gondolu na Kalemegdanu koje je Upravni sud obustavio.
„Njima sam spor pred Upravnim sudom nije nikakav problem, jer ako za pet godina, koliko u proseku traje odlučivanje, dobijemo presudu koja će reći da je dozvola za rušenje bila nezakonita, njih to ne interesuje jer će do tada već da nikne ‘velelepni’ kompleks. Jedino što ih brine je privremena mera i sigurno će očekivati da taj zahtev bude podnet Upravnom sudu. Ali malo je u Upravnom sudu preostalo sudija koji su nezavisni i samostalni i bojim se da neće dozvoliti da predmet završi kod sudije koji bi se usudio da sudi u skladu sa zakonom i usvoji zahtev za određivanje privremene mere“, kaže Rajić.
Na pitanje Radara upućeno Ministarstvu odbrane da li su ustupili ili dali u zakup prostor u Kasarni sedmog puka nekoj od firmi povezanih sa projektom Tramp kule Beograd, odgovoreno je da ne raspolažu traženom informacijom
A do tada, skupštinska rasprava je pokazala da će glavni fokus vlasti biti na pokušaju kompromitovanja i Zavoda i struke uopšte. Tako je Milenko Jovanov, kao diplomirani pravnik, držao lekcije o tome kako je Nikola Dobrović bio loš arhitekta a još gori urbanista, beogradski Zavod nazvao organizacijom „društvenih parazita“ i generalno zauzeo stav da zavodi ništa ne rade sem što prave probleme „ljudima koji žive u zgradama“, pošto navodno nijedan krov ne može da se popravi, jer zavodi ne daju dozvole.
To se savršeno uklapa u Vučićevu tvrdnju da je još 2016. tražio da se renovira Generalštab (izgleda da ga na tom pitanju ignorišu već čitavu deceniju) ali da se u to ipak nije ušlo „verovatno zato što su ovi stručnjaci iz raznih zavoda govorili – E, nemojte ništa“. „Verovatno“, ali ipak nije, što je potvrdio ministar kulture Nikola Selaković koji očigledno nije pogledao u message box pa se prošle nedelje izlanuo da se te godine zapravo odustalo „nakon stavljanja na papir i provere koliko to košta“.
A kako je izjavio profesor Građevinskog fakulteta u penziji Dušan Najdanović, svojevremeno angažovan na tehničkoj kontroli zgrade Generalštaba, obnova ni danas ne bi bila preskupa: „Taman posla. Užasno skup je Nacionalni stadion.“
