Pišu: Miloš Zekić i Marija Blagojević
Nuđenje funkcionerske pozicije zarad prelaska na drugu stranu, skupljanje sigurnih glasača, omalovažavanje i vređanje protivnika kad god se stigne, a veoma malo govora o sebi samom… Kada se stavi u politički kontekst, laik bi rekao da je ovo već video u decembru prošle godine na parlamentarnim i beogradskim izborima. Ali, definitivno ne bi očekivao da je ista situacija i na izborima na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Ono po čemu bi uspeo da razlikuje ova dva izborna procesa je to što je u prvom pobednik bio unapred poznat, dok su na FPN-u prilike bile drugačije.
Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu su održani izbori za studentski parlament i predstavnike u parlamentu Univerziteta. Evropski studentski forum (ESF) bio je vodeća organizacija na FPN-u sve do ovih izbora, kada su sa svojom partnerskom organizacijom Timska inicijativa mladih (TIM) izgubili od koalicije Unije studenata socijalnog rada (USSR) i Demokratske organizacije studenata FPN-a (DEMOS).
Izbore je obeležila dvostruko veća izlaznost u odnosu na onu od pre dve godine, a studenti su ovoga puta imali izbor između dve prijavljene liste, a ne samo jedne, kakav je slučaj ranije bio.
Funkcija na stolu
Pobednička koalicija je spoj najstarije organizacije na FPN-u, USSR-a osnovanog 2002, dok je DEMOS najmlađa organizacija. Ovo savezništvo je nastalo nakon što je Komisija za registraciju odbila da potvrdi učešće DEMOS-a na izborima. Budući da razlozi za odbijanje nisu bili verodostojni, USSR je odlučio da pruži priliku kolegama da se kandiduju, objašnjava predsednica ove organizacije Sandra Đorđević.
„Članovi DEMOS-a su pristupili našoj organizaciji i to na isti način na koji organizacija TIM izlazi zajedno sa ESF-om. Naša koalicija se i dogodila isključivo iz kolegijalnosti i želje za pravdom, pluralizmom i demokratskim procesima na fakultetu“, tvrdi ona.
Evropski studentski forum je prepoznatljiv među studentima kao „mali SNS“. Prate ih brojne spekulacije, od toga kako njihovi članovi dobijaju prijave za putovanja pre drugih studenata, do toga da su deo novca od osam miliona dinara dobijenih na javnom konkursu za projekat „Portal mladi Srbije“ potrošili nenamenski
Đorđević otkriva da ju je ESF zvao u koaliciju, ali je ona to odbila, iako je imala veliki koalicioni potencijal i funkciju na fakultetu na stolu.
„Meni lično su nudili mesto studentkinje prodekanke kako bismo sa njima ušli u koaliciju, kao i dva od 25 mesta u Studentskom parlamentu FPN-a. Naravno, ta ponuda je bila odbijena i to se nije ni u jednom trenutku dovodilo u pitanje“, kaže Đorđević.
Ko je čiji „plaćenik“
Evropski studentski forum je prepoznatljiv među studentima kao „mali SNS“. Javnosti su postali poznati nakon što je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije u svom tekstu otkrio da se baza za pozivanje glasača SNS-a nalazila u prostorijama organizacije CEROB čija je potpredsednica Ana Grčić, inače bivša studentkinja prodekanka FPN-a koja trenutno vrši i funkciju predsednice ESF-a. Prate ih brojne spekulacije, od toga kako njihovi članovi dobijaju prijave za putovanja pre drugih studenata i tako ostvaruju popust, do toga da su jedan deo novca od osam miliona dinara dobijenih na javnom konkursu za projekat „Portal mladi Srbije“ od Ministarstva omladine i turizma potrošili spram plana za koji su sredstva bila namenjena. Na sve ove navode, organizacija ESF svoje odgovore nije poslala do pisanja ovog teksta.
Ovo nije jedina organizacija koja je optuživana za vezu sa političkim partijama. Naime, otrovne strelice su poletele i USSR-u i DEMOS-u, za koji su upravo članovi ESF-a tvrdili da imaju veze sa parlamentarnom koalicijom Srbija protiv nasilja. Predsednica DEMOS-a Milica Kostin negira ove optužbe, ali razume kako se do njih došlo.
„Ja tvrdim pod punom pravnom odgovornošću da ni ja kao pojedinac, niti moje udruženje nemamo monetarne niti pravne veze sa koalicijom Srbija protiv nasilja. Jedina stvar koju eventualno neko može protumačiti kao vezu, jeste odnos profesor – student između nekih članova organizacije i par članova nastavnog kadra koji paralelno predaju na našem fakultetu i članovi su stranaka koje su deo koalicije Srbija protiv nasilja, ali sa naglaskom da je taj odnos prvenstveno profesor – student“, tvrdi Kostin.
Upravo se profesor FPN-a i narodni poslanik koalicije Srbija protiv nasilja Đorđe Pavićević može svrstati u ovu kategoriju. On tvrdi da ne postoje nikakve veze između njegove koalicije i studentskih organizacija, a koje se odnose na održavanje izbora za studentski parlament.
„Vanfakultetski angažman pojedinih studenata, koji nisu na listi, ali se vezuju za DEMOS, različit je, ali to nema veze sa fakultetskim izborima i studentskim organizovanjem. Mnogo dublje su veze predstavnika vlasti i organizacije koja organizuje izbore na FPN, što je moguće i dokazati. Drago mi je da postoji pluralizam studentskog organizovanja i takve inicijative ću, kao nastavnik, uvek podržati“, pojašnjava Pavićević.
Cirkus ili izborna kampanja
Najkompetitivniju kampanju organizacije su vodile na društvenim mrežama, u ne tako akademskom stilu. Uz praćenje trendova kreiranja video-zapisa, ali i uz izuzetnu inspiraciju da odgovore na prozivke suprotstavljene strane, članovi organizacija nisu postupali kolegijalno i demokratski, odnosno onako kako ih uče na fakultetu. Ipak, neke granice u kampanji su pređene, prevashodno kada su nepoznata lica tokom noći oblepila ulaz na Fakultet političkih nauka uvredljivim nalepnicama koje targetiraju koaliciju USSR-a i DEMOS-a i profesore FPN-a Pavićevića i Nemanju Džuverovića. To nije bilo sve, jer je narednog jutra ulicom Jove Ilića, u kojoj se nalazi FPN, prošao automobil iz kog je ispred ulaza u ustanovu bačen isti omalovažavajući sadržaj, samo ovog puta u formi letka. Profesor Pavićević u ovome vidi pokušaj delegitimizacije konkurencije, ali i mešanja u izbore organa uprave fakulteta.
Studentske organizacije koje su zauzele monopolski položaj su neretko bliske strukturama moći u državi, dobijaju nemala sredstva iz raznih izvora, a zauzvrat se od njih očekuje da sprovode agendu političkog režima na fakultetima
„Pretpostavljam da je, što se mene tiče, razlog što sam na fakultetskim telima i javnosti ukazivao na problem nelegitimnosti studentskih predstavnika. To su odranije oprobane metode, iste koje koristi i vlast u svojim tabloidima za delegitimizaciju onih koji im nisu po volji. Što se kolege Džuverovića tiče, pored navedenog, reč je i o mešanju u izborni proces za organe upravljanja na fakultetu, koji će se odvijati odmah nakon izbora za studentski parlament, a u kome učestvuju i trenutni studentski predstavnici“, napominje Pavićević.
Značaj studentskog parlamenta
Između dve koalicije je vladala velika netrpeljivost tokom celog izbornog procesa, pa se postavlja pitanje čemu ovolika halabuka oko studentskih izbora. Ipak, po novom Zakonu o studentskom organizovanju, studentski parlament ima veliku autonomiju, kao i mogućnost učestvovanja u odlučivanju na Nastavno-naučnom veću i Savetu fakulteta. To u principu tako i treba da bude, ali pod uslovom da postoji veći pluralizam i participacija studenata, kaže profesor FPN-a Filip Ejdus.
„Ove studentske organizacije koje su zauzele monopolski položaj su neretko bliske strukturama moći u državi, dobijaju nemala sredstva iz raznih izvora, a zauzvrat se od njih očekuje da sprovode agendu političkog režima na fakultetima. Na taj način se podriva autonomija univerziteta i zarobljava jedna od poslednjih institucija koju naprednjaci nisu uspeli da pokore“, objašnjava Ejdus.
Ejdus smatra da je ovakva kampanja, prvenstveno od strane ESF-a, rezultat očajničkog poteza nakon što je onemogućavanje registracije druge koalicije završeno neuspešno.
Neke granice u kampanji su pređene, prevashodno kada su nepoznata lica tokom noći oblepila ulaz na Fakultet političkih nauka uvredljivim nalepnicama koje targetiraju koaliciju USSR-a i DEMOS-a i profesore FPN-a Đorđa Pavićevića i Nemanju Džuverovića
„Pošto pokušaji opstrukcije nisu do kraja uspeli, krenula je prljava kampanja blaćenja ne samo studenata koji su se drznuli da se kandiduju bez odobrenja studentske oligarhije već i profesora koji su se založili za veći pluralizam i transparentnost izbora. Po svemu ovome su studentski izbori na FPN još manje pošteni nego izbori koje imamo na nivou države“, smatra Ejdus.
Članica TIM-a i buduća predstavnica novinarskog smera u novom sazivu Studentskog parlamenta FPN Elena Vujčić kaže da je atmosfera na dan izbora bila napeta „jer se sve ono što smo proteklih godina radili i zalagali se, svelo na jedan dan“.
„Nisam očekivala od protivničke strane da bude toliko napeta i da to pokazuje, ali shodno situaciji u kojoj su se nalazili shvatam da nisu imali drugi izbor.“
Vujčić smatra da su dali i više od maksimuma, ne samo tokom kampanje nego i u prethodnom periodu, što misli da je svaki student mogao da primeti.
„Isto tako smatram da su studenti koji su članovi ESF-a i TIM-a, a koji su bili kandidati, već dokazali svoje znanje, trud i zalaganje u proteklom periodu i krivo mi je što to nije uzeto u obzir. Nadam se da će se koalicija koja je osvojila većinu voditi isključivo demokratijom i međusobnim poštovanjem i uvažavanjem svih kolega našeg fakulteta“, zaključuje Vujčić.
Neregularnosti
Birački odbor su činili članovi bliski listi Evropskog studentskog foruma, uprkos žalbi druge liste na ovu odluku studentskog parlamenta. Dozvoljeno je da dva profesora nadgledaju proces. Ipak, koalicija USSR-a i DEMOS-a je našla način kako da posmatra izbore – dežurali su ispred biračkog mesta i beležili izlaznost, ali i nepravilnosti. Celodnevna gužva na jedinom biračkom mestu nije sprečila koaliciju ESF-a i TIM-a da uvodi svoje glasače preko reda i manipuliše da strani državljani, koji studiraju na FPN, a verovatno nisu upoznati sa prilikama na istom, glasaju za njih na izborima.
Novi saziv parlamenta kreće sa radom od oktobra, kada će studenti imati priliku da provere da li su zaista izglasali promenu.
Nije akademski ćutati
Ne postoji nijedan zakon koji zabranjuje profesorima da podržavaju studentske organizacije prilikom izbora. Ipak, kada je docentkinja FPN-a Biljana Đorđević pružila podršku USSR-u zbog solidarnosti sa DEMOS-om, tabloidi su je optužili da pokušava da iskoristi svoje zvanje predavača u političke svrhe. Ove napade ocenjuje kao pokušaje gušenja slobode naučnog istraživanja, slobode izražavanja i autonomije univerziteta, uz pomoć zastrašivanja i diskreditacije.
„Verujem da je ta objava u kojoj aplaudiram solidarnoj studentskoj koaliciji koja obezbeđuje pluralizam na izborima za studentski parlament FPN dostavljena tabloidima kao očajnički pokušaj da se ja diskreditujem kao narodna poslanica koja se meša u studentske izbore, ali i da se ta hajka u tabloidima nadoveže nа hajku i na druge profesore uz pokušaj diskreditacije dve studentske organizacije koje se takmiče na izborima protiv ESF i to uz pomoć uvredljivih plakata kojima je bio oblepljen FPN“, izjavila je Đorđević.
Samo nekoliko dana posle izbora, studentkinja Emilija Milenković isključena je iz DEMOS-a, odlukom koju je donelo predsedništvo ove organizacije. Razlog je kršenje Člana 9. njihovog statuta koji propisuje isključenje zbog neaktivnosti, rušenja ugleda organizacije ili rada u suprotnim ciljevima. Trenutno se govori o potencijalnom rušenju izbora, zbog prekršaja u toku izbornog procesa koji se odnose na politizaciju studentskih izbora što nije u skladu sa zakonom. Sednica Nastavno-naučnog veća na kojoj će nezavisni posmatrači izbora predstaviti izveštaj, zakazana je za 11. april.
