Mesec dana je prošlo od kada je opozicija uputila zahtev Međunarodnom birou za izložbe da otkaže Ekspo 2027 u Beogradu, upozoravajući na sistemsku korupciju, bezbednosne rizike, kao i da se zloupotrebljava za netransparentno ulaganje u projekte potpuno nevezane za izložbu. Zvaničnog odgovora i dalje nema, uz ime mandatara SNS-a nam je saopšteno da će mu zadatak biti upravo organizovanje Ekspa, a nastavlja se proces usvajanja zakonskog i planskog okvira koji obuhvata sve veću teritoriju, nudi sve relaksiranije propise i preti da ugrozi i Savski nasip i snabdevanje grada vodom. I to je samo deo problema na koje ukazuju studenti i profesori Arhitektonskog fakulteta u Beogradu koji su se posvetili analizi Ekspa, o čemu razgovaramo sa vanrednom profesorkom Danijelom Milovanović Rodić.
Odakle ideja da se u okviru blokade fakulteta pokrene pitanje Ekspa?
Ekspo je tema koja je izuzetno prisutna u javnosti, pominje se u skoro svakom obraćanju najviših predstavnika vlasti, ali sam istovremeno sigurna da mali broj ljudi zna o čemu se stvarno radi. Narativ koji ga okružuje je da je to jedan od najvećih događaja koje je ova zemlja ikada imala priliku da organizuje, da je to razvojna prilika koja će nas preporoditi i da zbog Ekspa ceo svet gleda u nas. Sredinom januara smo saznali da su, bez prethodne javne rasprave, u skupštinsku proceduru upućene, po mnogim aspektima veoma problematične, izmene i dopune Zakona o posebnim postupcima za realizaciju međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo Beograd 2027 i Zakona o planiranju i izgradnji. Profesija nije bila informisana, a kamoli konsultovana, što je bila inicijalna kapisla za mobilisanje. Zahvaljujući radu na Deklaraciji o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba, uspostavljena je profesionalna mreža preko koje je bilo mnogo lakše organizovati se i pokrenuti akciju protiv predloženih rešenja, ali i takvog načina menjanja zakona. Zajednički zahtev za njihovo hitno povlačenje iz skupštinske procedure, koji je potpisalo 26 najznačajnijih institucija, organizacija i profesionalnih asocijacija iz oblasti planiranja i građenja, poslat je Vladi Srbije, svim poslaničkim grupama i medijima. Shvatili smo da postoji namera da se Ekspo realizuje po svaku cenu, uz zanemarivanje potencijalnih rizika koji se odnose na nekoliko različitih aspekata bezbednosti i da je naša profesionalna i građanska obaveza da na to ukažemo.
Usvojene faze prostornog plana planiraju izgradnju u zonama uže i šire zaštite vodoizvorišta, a sada je četvrtom fazom pridodat i pojas u kome se nalaze reni bunari i sistem cevovoda za sirovu vodu
Predložene izmene i dopune bile su katastrofalne i zajedno sa stavljanjem na javni uvid četvrte faze Prostornog plana područja posebne namene za Nacionalni fudbalski stadion u okviru kog se realizuje Ekspo, pokrenule su na akciju moje studente i mene. Relaksiranje procedura dobijanja građevinske dozvole, omogućavanje da se završeni objekti dve godine koriste bez upotrebne dozvole, odredbe kojima se zanemaruje značaj zaštite životne sredine i kulturnog nasleđa, kao i smanjivanje mogućnosti da javnost prati realizaciju i učestvuje u procesu donošenja odluka, omogućavaju uspostavljanje direktne veze sa slučajem kolapsa nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, koja predstavlja povod i okosnicu studentskih protesta.
Sem što je „najveća“, o kakvoj vrsti manifestacije je zapravo reč?
Beograd će biti domaćin specijalizovane međunarodne izložbe, događaja koji je po propozicijama Međunarodnog biroa za izložbe limitiran površinom od 25 hektara i vremenom trajanja od tri meseca. Za razliku od svetske Ekspo izložbe za koju ne postoji prostorni limit jer države učesnice grade svoje paviljone, specijalizovana izložba se organizuje tako što ih gradi domaćin, a države učesnice u okviru njih organizuju postavke na zadatu temu. Srbiji je uloga domaćina dodeljena na osnovu dosijea u kom se navode program, način realizacije, prostorni i finansijski okvir. Smatram da je veoma problematično to što javnosti Srbije dosije nije dostupan, kao i što naše institucije tajnost pravdaju zaštitom „informacija koje imaju stratešku i komercijalnu vrednost samo dok nisu opšte dostupne“. Na zahtev novinara Međunarodnom birou za dostavljanje dosijea Srbije, rečeno je da oni nisu tajni, ali da ih ne mogu oni dati već to moraju uraditi naše institucije. Prilikom uručenja zastave Ekspa krajem decembra, ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Ekspo nije samo Beograd već cela Srbija, da to nije samo najveći svetski događaj 2027. godine već i najveći događaj koji je naša zemlja ikada organizovala, kao i da je Ekspo naš skok u budućnost. Tako se Ekspo prezentuje javnosti, ali pošto nam nije dostupna dokumentacija, mi ne znamo šta je tačno.
U sklopu te kampanje dobijamo naslove poput „Ekspo će predstaviti inovativne i avangardne ideje koje oblikuju budućnost, baš kao što je Ajfelova kula nekada bila simbol ljudske genijalnosti“. Da li vidite takav potencijal?
Jedino što u ovom trenutku možemo da kažemo je da se neverovatno veliki javni resursi, u vidu para, zemljišta i angažovanosti institucija, koriste sa takvim opravdanjem i na netransparentan način. Sa druge strane, znamo da ta međunarodna izložba ne može da iznedri efekte kao što je Ajfelova kula koja je nastala ne prilikom takvog događaja, nego prilikom svetske Ekspo izložbe.
Dok investiramo javni novac u izgradnju stadiona, veliki deo naših gradova nema elementarnu infrastrukturu. Pa Beograd je jedina prestonica u Evropi koja nema fabriku za prečišćavanje kanalizacionih voda, već ih bez prerade izbacujemo u Dunav i Savu
A ako nam posle izložbe i ne ostane takav novi simbol grada, da li će nam bar nešto ostati?
Studenti su se bavili istraživanjem iskustava prethodnih specijalizovanih Ekspo izložbi i nalazi nisu blistavi. Zajednički problemi za većinu njih su izostanak podataka o efektima angažovanja velikih javnih resursa na ekonomiju neke zemlje, razvoja društva u celini i zajednica u neposrednom okruženju, neiskorišćenost izgrađenih objekata i loša integracija lokaliteta u okruženje i život grada nakon završetka manifestacije.
Priča o Ekspu je višestruko povezana sa Beogradskim sajmom i Beogradom na vodi. Preduzeće Beogradski sajam je u ime države podnelo dosije kojim se Beograd kandidovao, a upravljaće i delom novoizgrađenog izložbenog prostora u Surčinu kada se izložba završi. Premeštanje funkcije sajma u Surčin, a zatim i uklanjanje većine objekata postojećeg kompleksa Beogradskog sajma zarad širenja Beograda na vodi, u direktnoj su vezi. Ne samo što se javni resursi angažuju u proceduri koja je netransparentna i stoga nosi veliki rizik od korupcije, već se u tom procesu uklanja deo našeg kulturno-istorijskog nasleđa i nestaje izuzetno važan deo grada. Brojni koraci u tom pravcu su već preduzeti. Imovina Beogradskog sajma je, osim Hale 1 koja je sa svojom čudnom parcelom jedina ostala u javnoj svojini, prodata Beogradu na vodi. Predložene izmene prostornog plana Beograda na vodi zahvataju to područje i na mestu kompleksa Beogradskog sajma predviđaju nastavak širenja stambenih kompleksa po započetom obrascu.
Da li bi budući Sajam u Surčinu mogao da funkcioniše poput postojećeg?
Mislim da će biti predaleko. Naučeni smo da gradskim prevozom idemo na Sajam knjiga, automobila ili turizma, da nam se ti događaji dešavaju u gradskom tkivu. Oni su trenutno deo gradskog života i potpuno drugačijeg ambijenta. Sad će sve to biti na jednoj udaljenoj lokaciji, u neposrednom okruženju Nacionalnog fudbalskog stadiona.
I projekat Nacionalnog stadiona otvara mnoge slične teme i pitanja. Na osnovu kojih kriterijuma je procenjeno da su nam stadioni u nacionalnom interesu? Osim Nacionalnog koji se gradi u Surčinu, izgrađena su još tri stadiona – u Leskovcu, Loznici i Zaječaru. Jesmo li mi zemlja toliko razvijenog fudbala? Dok investiramo javni novac u izgradnju stadiona, veliki deo naših gradova nema elementarnu infrastrukturu kao što su kanalizacija ili putevi, a mnogi zdravstveni i objekti škola i vrtića se nalaze u lošem, čak i katastrofalnom stanju. Kako je moguće da nam je to od nacionalnog interesa? Pa Beograd je jedina prestonica u Evropi koja nema fabriku za prečišćavanje kanalizacionih voda, već ih bez prerade izbacujemo u Dunav i Savu. Volela bih da je proces utvrđivanja javnog interesa transparentan i da nam se, osim što se kaže da nešto jeste u javnom interesu, to i dokaže. Šta dajemo, a šta ćemo dobiti. Prema prethodnoj studiji opravdanosti, biće potrebno 37 godina da se Nacionalni stadion isplati, a već se pokazalo da postoje ozbiljni problemi sa održavanjem i posećenošću novoizgrađenih stadiona.
Prethodna specijalizovana Ekspo izložba u Astani koštala je preko dve milijarde evra, dok je najjači protivkandidat Beogradu, Malaga, procenila troškove na 860 miliona evra. Kako smo u Srbiji došli prvo do najave od 12, a potom čak 18 milijardi?
Zbog pomenute netransparentnosti, kao i narativa koji se oko Ekspa konstruiše, postoji terminološka magla koja nije slučajno generisana i koja proizvodi greške u nazivanju stvari pravim imenima. U januaru prošle godine, predsednik Srbije je prezentovao investicioni program koji se zove Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027. Ceo program predviđa investiranje 17,8 milijardi evra, pri čemu Ekspo predstavlja jedan od pet delova tog programa za koji je procenjeno da će koštati 1,29 milijardi evra. Ni do te informacije nije lako doći. Nakon što je predstavljen, Transparentnost Srbija je poslala generalnom sekretarijatu predsednika Republike, kao i Vladi i ministarstvima finansija i kulture, zahtev za pristup informacijama od javnog značaja da bi saznali koji državni organ i na čiju inicijativu je izradio i usvojio takav program, a ujedno su tražili kopiju samog dokumenta programa i svih odluka koje su mu prethodile. Zvaničan odgovor su nakon dva meseca dobili od Vlade i u njemu se navodi da Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027 nije dokument javne politike u smislu Zakona o planskom sistemu i da zato nijedan organ državne uprave nije bio učesnik u izradi takvog dokumenta. Dakle, u Fiskalnoj strategiji za 2025. godinu sa projekcijom za 2026. i 2027, nacionalnom i lokalnim budžetima su kvantifikovane i formalizovane javne investicije na osnovu programa koji je izložio predsednik, koji nije dokument javnih politika i nije bio iniciran ili usvojen od ijednog državnog organa.
Prema prethodnoj studiji opravdanosti, biće potrebno 37 godina da se Nacionalni stadion isplati, a već se pokazalo da postoje ozbiljni problemi sa održavanjem i posećenošću novoizgrađenih stadiona
Najviše informacija o njegovom sadržaju nismo dobili od države već od MMF-a, iz čijeg izveštaja se vidi grandioznost čitavog plana. Projekti su grupisani u pet kategorija: Ekspo, Infrastruktura, Industrijalizacija, Modernizacija, i Integralni razvoj i turizam. Navodi se da su ukupno 323 projekta, između ostalih Moravski i Fruškogorski koridori, Termoelektrana Kostolac, BIO4 kampus, ali takođe da spisak projekata nije konačan. Zašto sam ja taj spisak morala da čitam na engleskom? I Fiskalni savet je u oceni revidirane fiskalne strategije ukazao na nedorečenosti i nemogućnost razumevanja svih stavki, kao i na veliki skok planiranih ulaganja koji je naročito primetan na primeru Nacionalnog stadiona.
A problematičan je i već usvojen leks specijalis o Ekspu.
Zakon je usvojen je 2023. godine bez javne rasprave i odnosi se ne samo na realizaciju Ekspa, već i na sve druge sadržaje u okviru svih faza Prostornog plana Nacionalnog stadiona (ne znamo koliko će ih ukupno biti, na javnom uvidu je četvrta koja se prostire na čak 813 hektara), ali takođe i na druge prostorne celine van obuhvata plana, a koje su u funkciji realizaciji međunarodne izložbe. Ključno pitanje je da li se to odnosi na sve projekte pobrojane u investicionom programu Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027? Da li će se svi oni realizovati u skladu sa relaksiranim odredbama leks specijalisa, kao što su na primer eliminacija ranog javnog uvida i skraćivanje javnog uvida na 15 dana u proceduri izrade planske dokumentacije ili odsustvo stručne kontrole idejnog projekta pre izdavanja građevinske dozvole?
Još jedna bojazan dolazi iz odredbe da će država za svaku od lokacija u funkciji investitora osnivati privredno društvo na koje će javna svojina pre izdavanja građevinske dozvole biti preneta bez naknade. Da li postoji mogućnost da u budućnosti, na primer u slučaju neuspešnog poslovanja privredog društva, dođe do javno privatnog partnerstva, ali i stečaja i prvatizacije kao što se desilo sa velikim brojem državnih preduzeća? Na osnovu leks specijalisa je do sada osnovano osam privrednih društava, prvo Expo 2027 d.o.o. šest nazvanih po kanalima koji se nalaze u okviru prostornog plana područja posebne namene SPV Galovica 1, 2 i 3, SPV Petrac 1, 2 i 3, a zatim i SPV Aquatic centar čiji se urbanistički projekat nalazio prethodne nedelje u proceduri javne prezentacije bez dostupnog elaborata. Smatram da je ovo veoma važna tema koju je potrebno dalje istražiti.
Leks specijalis takođe potpuno suspenduje Zakon o javnim nabavkama i zamenjuje Vladinom Uredbom po kojoj ne mora da se raspisuje javni poziv za nabavke dobara i usluga u vrednosti ispod 12 miliona dinara (zakonski prag je jedan milion), a za radove ispod 24 miliona (po zakonu je tri miliona). Ali čak i ako neka nabavka premašuje te iznose, uredba ne propisuje minimalne rokove, tako da se oglas može raspisati danas za sutra, a kako ne postoje odredbe koje pružaju zaštitu ponuđačima, ostala preduzeća ne bi imala kome da se žale u tom slučaju.
Organizovanje prethodnih specijalizovanih izložbi je pratila korupcija praktično u svakom primeru – zbog mita i pronevere su hapšeni organizatori u Portugaliji, Kazahstanu, Južnoj Koreji… Da li propisi kakvi su kod nas usvojeni predupređuju da se i nama desi korupcija, ili samo da nam se ne dese hapšenja?
Možemo opravdano da sumnjamo da ovako netransparentno doneti i ovako definisani propisi, koji omogućavaju netrasparentno poslovanje, mogu da dovedu do koruptivnih radnji. Da li se smanjuje rizik od hapšenja? Verovatno da da, zato što se legalizuju postupci koji su do donošenja ovakvih propisa bili proglašeni nezakonitim. Kada proširujete opseg dozvoljenih radnji, naravno da se smanjuje mogućnost da neko zbog njih odgovara, one će biti legalne.
Nakon ubistava u „Ribnikaru“, Vlada je izašla sa nekim merama vezanim za kontrolu oružja, nasilje i bezbednost u školama… Nakon pada nadstrešnice, postupci planiranja i izgradnje uopšte nisu dovedeni u pitanje – osim što su predložene izmene zakona o Ekspu koje bi dodatno razlabavile propise i odložile potrebu za upotrebnim dozvolama.
To jeste jedina predložena sistemska promena. Kao da je nadstrešnica bila inspiracija da se ono što je do sada bilo nelegalno, učini legalnim. Umesto da se poboljšaju postojeća rešenja da bi se onemogućilo takvo ponašanje i sprečile pogubne posledice u budućnosti, dolazi do relaksacije odredaba zakona koje treba da ih preduprede. Verujem da se predložene izmene zakona nisu našle na dnevnom redu poslednje sednice Skupštine samo zbog velikog pritiska profesionalne zajednice i studentskih i građanskih protesta. Ali, isto tako strahujem da će na prvom sledećem zasedanju ipak biti usvojene.
U planu je navedeno da tematski park spada u kategoriju zabavnog parka organizovanog oko jedne ideje i teme, koji podrazumeva atrakcije poput panoramskog točka, vrteške, tobogana, rolerkostera… Na površini koja je jedan i po put veća od izgrađenog Beograda na vodi
Strukovni pritisak je bio prisutan i po pitanju sudbine kompleksa Generalštaba i Sajma, kada su se sva moguća udruženja i institucije složile da moraju biti sačuvani, ali tada nikakve reakcije nije bilo.
Ne, čak su preduzete dodatne aktivnosti u funkciji realizaciji te namere, uprkos snažnom angažovanju stručne i šire javnosti protiv takvog nezakonitog ponašanje Vlade. Bez akta o prestanku utvrđenja kulturnog dobra koje izdaje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Vlada nije mogla i nije smela da donese odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra kompleksu Generalštabu. A donela je. Republički zavod trenutno predstavlja jednu od naših najznačajnijih javnih institucija, upravo zato što se javno oglasila i suprotstavila. Mislim da naša profesionalna nastojanja moraju da budu usmerena na zaštitu svih institucija koje se usude da činjenice i profesionalni stav javno iznesu i suprotstave političkim odlukama, kao i ka podsticanju izgradnje integriteta pojedinaca i institucija zarad takvog delovanja u budućnosti. Takođe, pošto građani nisu dovoljno informisani, struka bi trebalo da učini posebne napore da doprinese razumevanju tih kompleksnih i značajnih tema široj javnosti.
Prema zvaničnim procenama, očekuje se 600 miliona evra direktnog prihoda od Ekspa i ukupan pozitivan ekonomski efekat od 1,1 milijarde. Isplati li nam se onda takav poduhvat?
Bilo bi potrebno da imamo više informacija na raspolaganju za takvu procenu, ali se s obzirom na izjavu predsednika Republike da će nam biti potrebno dvadeset pet do trideset hiljada volontera – dakle čitav grad manje veličine – koji će u realizaciju izložbe uložiti svoje vreme i rad, pitam kako je to onda isplativo?
Kako objašnjavate „silazak stadiona na reku“ u vidu uključivanja sedam kilometara priobalnog pojasa u prostorni plan stadiona i Ekspa?
Na osnovu dosadašnjeg istraživanja tog planskog rešenja, ne vidim nijedan razlog da on obuhvati i obalu, osim ako je namera da se obezbedi osnov za legalizaciju objekata na Savskom nasipu. Usvojene faze prostornog plana planiraju izgradnju u zonama uže i šire zaštite vodoizvorišta, a sada je četvrtom fazom pridodat i pojas u kome se nalaze reni bunari i sistem cevovoda za sirovu vodu. To područje i sistemi su od velikog značaja za vodosnabdevanje Beograda i njima ne bi trebalo ni da se prilazi, a kamoli da se gradi u njihovoj blizini. Planskim rešenjem se planira uklanjanje postojećeg cevovoda koji odvodi vodu iz bunara do fabrike za prečišćavanje na Bežaniji i postavljanje novog sa druge strane nasipa. Kako će se on povezati sa bunarima nije specifikovano, ali je jasno da se mora desiti kroz nasip, što bi bilo suprotno Zakonu o vodama. U toj zoni se planira izgradnja dva pristaništa, a plansko rešenje ne specifikuje obavezu i način uklanjanja nezakonito izgrađenih stambenih i ugostiteljskih objekata.
Prostor u kom će biti realizovana Ekspo izložba, ali i najveći deo planom predviđenih sadržaja, nalazi se u široj zoni zaštite. U toj zoni je izgradnja objekata dozvoljena, ali samo uz propisivanje i sprovođenje posebnih mera za otklanjanje rizika da se prilikom izgradnje oštete zaštitni slojevi podzemnog jezera iz koga crpimo vodu. Smatram da su kontrole projektno-tehničke dokumentacije, kao i načina izgradnje, ključne za ovu fazu razvoja projekta.
Ali pošto govorimo o područuju u obuhvatu zakona o Ekspu, ako budu usvojene predložene izmene za građevinsku dozvolu neće biti potrebna procena uticaja na životnu sredinu, i rizična gradnja bi ipak mogla da počne?
Baš tako. Takva gradnja bi mogla i da počne i da se završi bez pribavljanja saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na na životnu sredinu, koja će biti potrebna za dobijanje upotrebne dozvole za dve godine – ali tad će biti kasno. Šta god da je Studijom bilo utvrđeno, šteta izgradnjom može biti učinjena. Zbog toga je nivo uzbunjenosti javnosti povodom ovih izmena i dopuna zakona bio toliko visok.
Javna sednica na kojoj je trebalo da se raspravlja o četvrtoj fazi plana za stadion je otkazana, čini se zbog zakazanog protesta. A potom je ponovo najavljena samo dva dana unapred i otkazana čim su građani saznali za nju. Čega se nadležni plaše u ovom slučaju?
U prvom navratu je javna sednica navodno otkazana zbog nedostatka kvoruma, iako nismo saznali kakvog kvoruma. Mislim da sada nije lako ljudima zaposlenim u javnim institucijama zaduženim za podršku realizaciji izložbe, kao što su Agencija za prostorno planiranje i urbanizam i Urbanistički zavod. I ranije smo pisali primedbe, ali to nije bilo toliko vidljivo široj javnosti, a i nije postojao kapacitet za pritisak. Sada je, u kontekstu studentskih i građanskih protesta, postupanje javnih institucija u žiži javnosti mnogo više. Ne gajim velika očekivanja da će deo tih primedbi biti uvažen, zato što iskustva pokazuju da bivaju odbijane ma kako dobro bile osnovane, formulisane i dobrim namerama potkovane. Čak smatram da se i njihovim usvajanjem, ne može ishodovati poboljšanje plana. Ova faza plana je toliko loša, da bi je trebalo potpuno povući iz procedure. Angažovanje nasipa i ogromne teritorije od 252 hektara poljoprivrednog zemljišta za tematski park nije opravdano i dovodi nas u rizik da ćemo ostati bez pijaće vode i bez nasipa.
Šta uopšte podrazumeva tematski park?
Njegov opis je jedan od tužnih dokaza pada kvaliteta profesionalnih standarda u Urbanističkom zavodu, jednoj od naših najstarijih i najznačajnijih planerskih institucija u zemlji, koji je bio obrađivač plana. U planu je navedeno da tematski park spada u kategoriju zabavnog parka organizovanog oko jedne ideje i teme, koji podrazumeva atrakcije poput panoramskog točka, vrteške, tobogana, rolerkostera… Na površini koja je jedan i po put veća od izgrađenog Beograda na vodi. Nakon tog opskurnog opisa naveden je spisak kompatibilnih namena toliko opširan da je bilo lakše da su napisali: sve sem stanovanja. Navedeni principi organizacije i uređenja prostora predstavlja niz rečenica bez upotrebljivog značenja. Ne govoreći išta o suštinski važnim temama ili govoreći nebitno, poput definisanja načina na koji je dozvoljeno osvetljavanje drveća, otvara se mogućnost za realizaciju bilo čega. Sve ukupno – zabrinjavajuće. Brine me nedoraslost i nepismenost, brine me netransparentnost, a najviše saznanje da su i planovi i čitava procedura u kojoj se donose samo sredstvo za formalizaciju dogovora koji su prethodno doneti.
Kada imamo u vidu stalni rast teritorije i prostornih planova za Beograd na vodi i za Nacionalni stadion, koje usvaja Vlada, jesmo li u opasnosti da grad Beogradi izgubi kontrolu nad planiranjem svog razvoja?
Mislim da je Beograd tu bitku već izgubio. Upravo je završen rani javni uvid još jednog prostornog plana područja posebne namene za područje u Zemun polju. Plan se radi na incijativu privatne kompanije Z West Red za potrebe izgradnje stambenog kompleksa. Zašto se za tu potrebu radi vrsta plana koji usvaja Vlada, umesto plana detaljne regulacije koji usvaja gradska skupština? Prostorni planovi područja posebne namene se donose u slučajevima kada se rasprostiru preko teritorija više jedinica lokalnih samouprava, kao što su infrastrukturni projekti ili zaštićena prirodna ili kulturna dobra. Prvi presedan da se deo urbanog tkiva iznosi na nacionalni nivo i van odlučivanja grada je bio plan područja posebne namene za Beograd na vodi. A sada imamo takav plan za jedan delić Zemuna, koji se ne naslanja na bilo koji postojeći urbanistički plan Beograda. Ukoliko se takva praksa nastavi, naš planski, a i pravni sistem će biti trajno ruinirani.
