Bio je to istorijski dan u Srbiji. Više javno tužilaštvo, ćudljiva Šredingerova mačka – poznato kao istovremeno živo i mrtvo, po potrebi – konačno je živnulo!
Nakon što je poslao buljuk naoružanih policajaca, bez sudskog naloga, na nevladine organizacije osumnjičene da boje revoluciju po nalogu USAID-a, globalnog lidera u kriminalu, tužilac Nenad Stefanović konačno je odlučio da goni krupnu divljač.
„I te kako!“, uzviknuo je tog jutra kuražeći se ispred ogledala, taj naš pravdoljubivi tužilac, Eliot eSeNeS Stefanović.
„Riba smrdi od glave“, dodao je, utrljavajući afteršejv u sveže obrijane obraze. Kada posle toliko godina pronađete obraz – treba to i održavati, pomislio je samozadovoljno.
Maskov uticaj
Konferencija za štampu Donalda Trampa i Ilona Maska, te dvojice nadasve poštenih i mentalno očuvanih lidera zapadnog sveta, promenila mu je život.
“Prokleti USAID, finansiraju trandže i ostale karakondžule, boje revolucije po svetu, čuj svetu, pusti svet – u Srbiji bre, našoj majci Srbijici“, razbesneo se Stefanović.
Da li je Elon Mask našem tužiocu ugradio čip koji proizvodi kompanija Neuralink ili je ono sinoć bio samo živopisan fantazmagorični san, manje je bitno od toga da je Stefanović de fakto vrcao od odlučnosti i samopouzdanja.
Standardni jutarnji stres kada razmišlja ko će sve da ga zove tog dana i šta bi sve dao da to ne bude Oskar – iscureo je u slivnik lavaboa, poput sluzi koju je prethodnih godina ostavljao za sobom kao tragove profesionalnog posrnuća. Nema više muljanja. Sada konačno idemo do kraja, pomislio je naš tužilac.
“Ja to mogu, ja to smem”, veselo je kriknuo, paralelno zamolivši autora teksta da ga u ostatku teksta potpisuje sa velikim T.
Naravno, gospodine Tužioče! Vaša želja za nas je zapovest. Ne tražimo ni sudski nalog niti kojekakvu usmenu naredbu mikrodoziranog holograma Elona Maska. Uostalom, to je najmanje što možemo učiniti za vas. Na kraju krajeva, makar ste se pokazali hrabrijim od vašeg (prez)imenjaka sa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića.
Prokleti USAID, finansiraju trandže i ostale karakondžule, boje revolucije po svetu, čuj svetu, pusti svet – u Srbiji bre, našoj majci Srbijici, uzviknuo je tužilac Stefanović
„Hvala bogu, samo da ne budem kao Nenad Lj“, kazao je Stefanović sa gnušanjem. „Taj je baš kukavica“.
(Slovo „Lj“postalo je toliko nepopularno da je zabeležen drastičan pad imena koja počinju tim slovom. Postojali su predlozi i da se LJ izbaci iz azbuke, ali su ubrzo odbačeni kao literarna provokacija Svetislava Basare, čuvenog mrzitelja Vuka Karadžića).
Stefanović – ni Lj, a bogami ni Vuk Karadžić – imao je jasan plan. Vladavina prava je najvažnija, to čak i studenti tvrde. USAID je uložio milione u projekte reforme pravosuđa i osnaživanje vladavine prava.
Samo treba krenuti sa dna ka vrhu! Riba smrdi od glave!
Pumpaj!
Oštro po državi
Prvo su došli po kompjutere. Svi kompjuteri iz policijskih stanica i sudova širom Srbije, a koji su plaćeni parama USAID-a, počupani su! Naravno, profesionalno i bez prekomerne upotrebe sile.
Jedan sudski činovnik pokušao je da sakrije svoj kompjuter iza gomile propagandnog materijala SNS-a, ali duga cev pripadnika specijalne policije bila je dobar metod odvraćanja.
Onda su došli po softvere. Raskinuta je i računarska mreža kojom su povezani privredni sudovi, jer su tu mrežu, naravno, isplele USAID pare.
Svi kompjuteri iz policijskih stanica i sudova širom Srbije, a koji su plaćeni parama Amerikanaca, počupani su! Naravno, profesionalno i bez prekomerne upotrebe sile
Potom je naređena de-digitalizacija čitavog elektronskog sistema vođenja predmeta. Koji će nam đavo “elektronski registar koruptivnih predmeta“? Tu je stari-dobri sistem papirusa, kazao je Stefanović.
„To će pospešiti drvnu industriju. A bićemo i potpuno otporni na sajber napade!“, obrazložio je Tužilac, retorički imitirajući jednog visokog čoveka koji retko spava, još ređe ide u toalet, al zato puno laže.
Strateški planovi Državne revizorske institucije, DRI, i Agencije za borbu protiv korupcije, ACAS – koji su američke poreske obveznike koštali 8,5 miliona dolara – poništeni su.
Ove institucije koje stalno pronalaze korupciju, tj. praktično proizvode korupciju, očito su instruisane da to rade. Kao da nemamo dovoljno korupcije, pa je oni dodatno otkrivaju. Svašta!
Dobro, Agencija za borbu protiv korupcije i ne baš, ali ne bi bilo dobro ni da počnu, mislio je Stefanović.
Ali DRI? Sve revizije poslovanja firmi koje je DRI radio, a koje su pokazale da je oštećen budžet države Srbije, poništene su, jer su rađene po projektima finansiranim od strane USAID-a. Preduzeća su pomilovana, a njihovi uglavnom v.d. direktori, unapređeni su zbog duševnog bola izazvanog napadima USAID plaćenika.
No, od mašina i institucija, važniji su ljudi. A Stefanović je morao da reši i mangupe u svojim redovima.
Zbog toga je Pravosudna akademija bila sledeća. Svi koji su prošli obuku koju je platio USAID bili su privedeni i ispitivani. A njih je bilo poprilično – čak 1.200 sudija i sudskih činovnika. Nekada su obučavani da prijave korupciju, da prepoznaju uzbunjivače i podrže ih, a sada su čamili u karantinu na beogradskom Sajmu, poput obolelih od kovida tokom pandemije.
Sve revizije poslovanja firmi koje je DRI radio, a koje su pokazale da je oštećen budžet države Srbije, poništene su, jer su rađene po projektima finansiranim od strane USAID-a. Preduzeća su pomilovana, a njihovi uglavnom v.d. direktori, unapređeni
Stefanović ih je zaista i smatrao pacijentima – bili su zaraženi US AID(S)-om. Za njih je planirao metod pravaspitanja i izlečenja društvenih bolesti primenjen u filmu „Paklena pomorandža“, čuveni Ludoviko metod.
„To je dobar film. Knjigu nisam čitao. Moramo se vratiti klasicima. Moramo ubiti USAID u njima“, obrazložio je Stefanović kasnije tog dana na konferenciji za štampu.
S obzirom na to da je USAID kroz Međunarodni kriminalističko-istražni program pomoći spiskao čak dva miliona evra za obuku stotine policajaca, svi su otpušteni, sa zabranom napuštanja zemlje.
Pumpaj!
Zaključavanje ministarki
Tužilaštvo je takođe bilo zaraženo. Čak 250 službenika tužilaštva prošlo je obuku o “standardizovanom prikupljanju i razmeni podataka o predmetima sa elementima korupcije“ – koje je USAID platio. Dovraga!
To ga je unervozilo. Dok je razmišljao šta će dalje, čisto da se narod ne polakomi na USAID šarenu lažu, ugasio je narodnu kuhinja u Subotici, povadio cigle iz fiskulturne sale jedne škole u Kikindi, a procenio je i da nema pomoći Centru za hitnu pomoć u Bosilegradu, jednom od najnerazvijenih mesta na jugu Srbije.
Iskorenjivanje USAID-a zahtevalo je još drastičnije mere. S obzirom da su milioni upumpani i u Ministarstvo za evropske integracije, samo strateško opredeljenje za pristupanje EU bilo je upitno. Ministarke Jadranka Joksimović i Tanja Miščević zaključane su u kabinetu dok državno rukovodstvo ne smisli šta će dalje.
“Privatni izvršitelji“ – oni neka ostanu, iako ih je podržala mrska organizacija. Pošten čovek ne može da se naplati danas od neodgovorne sirotinje. Dugovi moraju da se plaćaju
Međutim, morao je da ide još ka vrhu! USAID zavera sezala je do samog srca tame. Osećao je kako mu pumpa u slepoočnicama, da postaje sve odlučniji i iskreniji prema sebi, ali i drugima.
„Niko me više neće ponižavati. Pumpaj!“, hrabrio se.
Ipak, morao je nekom i da oprosti. Dok su policajci skidali izolaciju sa stambenih zgrada koje su omogućavale stanarima da im zimi bude toplije, a leti hladnije – a koju je platio, pogađate, USAID – odlučio je i ko su „srećni dobitnici“.
Došli smo u ekskluzivan posed Stefanovićeve beležnice. Tri projekta USAID-a bila su korektna, smatrao je on. Oni čine da se korupcija manje vidi.
Evo šta je to Stefanović uredno pribeležio:
1. “Privatni izvršitelji“ – oni neka ostanu, iako ih je podržao USAID. Pošten čovek ne može da se naplati danas od neodgovorne sirotinje. Dugovi moraju da se plaćaju.
2. „Program ubrzavanja građevinskih dozvola“ – To neka ostane, država mora da napreduje. Ovi što kažu da sumnjivi investitori na taj način peru pare, da se brže i lakše uzurpira javno zemljište, i da je zbog ubrzavanja radova i dozvola pala nadstrešnica i ubila 15 ljudi – nek jedu, bre, govna!
3. „Zakon o radu“ – Ne mogu da grešim dušu, stvarno je bilo i dobrih stvari koje je USAID finansirao. Mora da se zna ko je gazda. Ko zna koliko bi tužbi za mobing popio da nije ovakvog zakona.
Kada je završio sa indulgencijama, osetio se srećnim, jer se osetio – moćnim. Ipak, posao nije bio ni blizu završen. Sa dna ka vrhu, ponavljao je naš Tužilac mantru koja ga je uvek smirivala.
„Riba smrdi od glave“.
Operativni podaci su bili neumoljivi. Tragovi su vodili do Narodne Skupštine. Čak su i jebeni logo finansirali, urlao je Stefanović. Predsednicu Skupštine, oh my God, gotovo da su hranili dolarima, govorio je Stefanović, čudeći se zašto mahinalno prelazi na engleski jezik.
Ana Brnabić na tapetu
U Narodnoj Skupštini bilo je mirno. Ana Brnabić je u svom kabinetu upravo vežbala retoričke spletke u maniru njenog idola predsednika Vučića. U trenutku kada je pomenula kako izdajnički istraživački mediji i nevladine organizacije boje revoluciju, upala je specijalna policija sa Stefanovićem na čelu.
„Stefanoviću, šta koj moj?!“, trznula se iznenađeno.
„Hapsim Vas u ime naroda – malo našeg, malo američkog“, viknuo je Stefanović. „I to zbog“ – pogledao je u beležnicu da se podseti formulacije – „dugogodišnjih i dubinskih veza sa organizovanom kriminalnom grupom poznatijom kao USAID“.
„Izlazi napolje da ti ne bi dugo godina i dubinski sve po spisku“, rekla je besno Brnabić.
„I jeste po spisku. Vi ste sledeći. Sa dna ka vrhu“, ponavljao je Stefanović papagajski, kako slučajno ne bi zaboravio.
„Dakle, vi ste bili angažovani u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane USAID-a“, kazao je on, zureći u beležnicu.
„Bili ste čak i zamenica direktora Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, ekspertkinja na Programu reforme lokalne samouprave u Srbiji i viša koordinatorka Programa za ekonomski razvoj opština“, listao je on.
„Bili ste, pobogu, na čelu NALED-a koji je njihovo čedo. Čak ste izjavili, kada je USAID obeležavao dve decenija rada u našoj zemlji, da USAID „Srbiju čini lepšom i bogatijom“. To je citat“, rekao je Stefanović.
„Vodili ste i Vladu koja je i napravila brojne dogovore o finansiranju sa USAID-om! Pa jeste juče izjavili, citiram, da ni u jednom segmentu društva ne smeju da postoje svete krave? Žao mi je, činjenice su neumoljive. Pumpaj!“.
Nakon što su policajci iznosili pomahnitalu Brnabić koja se otimala psujući Stefanovića kome srednje prezime nije Lj., on, tužilac Stefanović, skljokao se u njenu fotelju.
Bio je umoran, ali nije bilo vremena za predah. Mora se ići brže-jače-bolje, kako je govorio njegov učitelj. A da bi se išlo napred brže-jače-bolje, ponekad se moraš rešiti i sopstvenog učitelja. Tako to ide.
„Don’t hate the playa, hate the game“, govorio je Stefanović, ponovo se iznenadivši američkom frazeologijom koja mu je povremeno iskakala iz usta.
To je krajnji potez. Učitelj će to razumeti, jer je učitelj to isto uradio, više puta. On bi to, dok kažeš SNS, i sam uradio da je na mom mestu, hrabrio se Stefanović.
Vučićevo ćutanje
„Gospodine Vučiću, žao mi je, ali uhapšeni ste! Svi dokazi ukazuju da ste vi bili čovek koji je upravljao svime, pa i saradnjom sa USAID-om. Čak ste im se javno zahvaljivali na pomoći!“
„Nataša Vukšić i Ivica Kojić? Doći ćemo i do njih, ali u ovom slučaju ipak ste vi taj koga tražimo“.
„Riba smrdi od glave, zar ne“, rekao je Stefanović.
„Pumpaj“, uzviknuo je za kraj da se ohrabri.
O tome šta je predsednik Vučić odgovorio nećete saznati u ovom tekstu. Za promenu, braniće se ćutanjem. Autorski Plenum je izglasao da mu se ne daje prostor za replike, a ako Vam se to ne sviđa – zabole nas fićfirić.
Nakon što je Vučić odvučen iz kabineta kao badnjak (kao što su onomad iznosili Savu Manojlovića) Stefanović je seo u njegovu fotelju i zaplakao. U slepoočnicama mu je pumpalo, u grudima ga je stezalo, srce je skakutalo kao u poslušnog dečačića koji je izneverio mamu i tatu. Ipak, ubrzo je osetio olakšanje. Neće više biti poziva i predloga koje ne može da odbije. Katarza je stizala, zajedno sa umorom.
Baš u trenutku kada je utonuo u san u kome su ga Elon Mask i Donald Tramp draškali po nogama – giligiligili – i govorili kako je dobar dečkić, u prostoriju je uleteo Stefanović sa policijskom svitom.
Da, ponovo Stefanović. Ali ovoga puta Nenad Lj. Stefanović, jebeni urednik RTS-a – sve sa maskiranom policijskom svitom sa dugim cevima.
Tužilac Stefanović nije mogao da veruje očima.
„Da, da, to sam ja“, rekao je Nenad Lj. „Šta si se usrao? Mislio si da ćeš se izvući za ono ponižavanje sa početka teksta. ‘Samo da ne budem Lj’ “, karikirao je Lj.
„E, pa nećeš ni biti, jer ćeš navući tvorzalone i pravac CZ. One fotografije sa logom USAID-a ti nisu trebale. Kakav amateski potez“, rekao je samozadovoljno Nenad Lj.
„A ni to što si bio u Upravnom Odboru Pravosudne Akademije. Njih si očistio, a ti si kao nevin. Neće da može“, kazao je Lj.
Nova vremena, novi poredak
„I ona tvoja Ziljkića kojoj si dao da vodi predistragu o nevladinim organizacijama, ona je već u apsani. Gospođa o trošku USAID-a ide u Italiji? Pa bolje da je išla u Hrvatsku na letovanje na Brijunima, lakše bi joj oprostili“.
Stefanović koji nije Lj nije mogao da veruje svojim čulima. Nadao se da će mu glas u glavi – koji se u poslednje vreme javljao sve češće – saopštiti reči utehe.
Ipak, jedine reči koje je čuo su gadosti Lj. Stefanovića koji je neumorno nastavljao.
Gospodine Vučiću, žao mi je, ali uhapšeni ste! Svi dokazi ukazuju da ste vi bili čovek koji je upravljao svime, pa i saradnjom sa USAID-om. Čak ste im se javno zahvaljivali na pomoći
„Jebiga, ovo su nova vremena, novi poredak. Zagorka je već u stanici. Al Kapone je pao za porez, a vi za logo. Jebiga. Sada sam ja Vrhovni Tužilac, urednik RTS-a i šta god treba. Donald i Ilon meni najviše veruju. Misliš da si ti jedini sa njima na (neuro)linku? E, moj naivni Stefanoviću“, rekao je Lj.
„Uostalom, nisi se pobunio kad smo došli po NVO-ove, hehehe. Sad nema ko da se pobuni kad dolazimo po tebe. Dosta mi je bilo RTS-a, bilo je vreme da nešto promenim u svom životu, makar on bio izmišljen“, rekao je Lj.
Naivni Stefanović je bio toliko šokiran, na ivici srčanog udara, da je samoinicijativno odlučio da se brani ćutanjem. Plenum nije imao ništa s tim.
Lj je seo u doskorašnju Vučićevu fotelju i počeo, naizgled, da priča sam sa sobom.
„Da, gospodine predsedniče. Potpuno razumem. Generalštab je skoro rešen. Izvoz u Izrael se nastavlja, jeste. I litijum će biti, Ukrajinci toga nemaju, da“, mrmljao je Lj.
„Da, naravno, staviću Džoa Rogana kao urednika informativnog programa hehehe…“
Pumpaj!
