U januaru zabeleženih rekordnih 47 pretnji i napada na novinarke, novinare i medije u Srbiji, ukazuju da se talas nasilja nastavlja. Fizički napadi čak i od pripadnika policije, pretnje medijima da bi mogli proći kao Šarli ebdo, audio-snimak telefonskog razgovora generalnog direktora Junajted grupe Stena Milera i generalnog direktora konkurentske Telekom Srbija Vladimira Lučića koji sugerišu direktno mešanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića u kadrovske promene i poslovanje Junajted medije – sveukupno više od 380 napada, pretnji i pritisaka u 2025. godini, navedeni su i u rezoluciji Evropskog parlamenta i nedavnom izveštaju specijalnih izvestiteljki Ujedinjenih nacija.
Nova godina donela je i digitalno nasilje, masovne botovske napade na kritički orijentisane medije, a finansijski pritisci ne jenjavaju. Srpsko novinarstvo udiše poslednje molekule kiseonika, a međunarodne organizacije stanje opisuju kao fatalno – state capture media (oblik sistemske korupcije u kome vlade, korporacije ili moćni pojedinci kontrolišu medije radi ličnih interesa).
„Osim Ukrajine, Srbija je trenutno najopasnije mesto za novinare u Evropi“, jasno sumira medijsku situaciju u razgovoru za Radar Džejmi Vajzmen, pravnik Međunarodnog instituta za štampu (IPI) iz Beča, koji u martu dolazi u Beograd sa Platformom Saveta Evrope za bezbednost novinara, u pokušaju da i sa vlastima razgovara o ovoj temi.
Kako ocenjujete slobodu medija i bezbednost novinara i medija u Srbiji?
Januar je bio užasan mesec za slobodu štampe. Novinari se suočavaju sa fizičkim pretnjama na ulicama i pretnjama smrću na mrežama. Nekažnjivost napada je šokantno visoka. Zarobljavanje medija u Srbiji i dalje je jedno od „najtvrđih“ u Evropi. Politički manevri protiv privatnih emitera se nastavljaju. Istraživački mediji se posebno suočavaju sa iscrpljujućim SLAP tužbama koje pokreću političari iz vlasti. Zabrinjavajuće je što pritisak ne jenjava, a sloboda i klima za bezbednost novinara ostaju na najnižoj tački u poslednjih nekoliko decenija.
Novo je digitalno nasilje, napadi botova na Instagram naloge nezavisnih medija. Nekoliko redakcija je dobilo pretnje da će im nalozi na društvenim mrežama biti ukinuti ako nastave da negativno pišu o predsedniku Aleksandru Vučiću.
Napadi botova dokumentovani poslednjih nedelja su novi element šire kampanje pritiska, usmerene na onlajn publiku. Izgledaju koordinisani i politički motivisani. Sajber napadi na medijske organizacije dolaze u različitim oblicima, ali ovakvu vrstu koordinisanog napada botova nismo ranije često viđali u Evropi.
Kada predsednik izveštavanje slobodnih medija naziva terorizmom, to služi kao putokaz za pristalice vlade da targetiraju i ove medije i njihove novinare
Izveštavanje sa protesta značajno je uticalo na bezbednost novinara na ulici. Zabeleženo je najmanje 35 napada i ometanja novinara od strane pristalica vlasti kod ilegalnog šatorskog kampa u Pionirskom parku u Beogradu, a pred očima policije.
To odražava opštu klimu polarizacije u Srbiji i visoke tenzije izazvane antivladinim protestima. Stroga policijska politika je duboko problematična. Činjenica da su samo dva napada na novinare prošle godine rezultirala krivičnim osudama je šokantna i takođe se mora rešiti.
Novinari Junajted medije su najnapadaniji. Novinar našeg magazina Vuk Cvijić je više puta bio meta nasilja i pretnji. Fizički ga je napao direktor provladinog tabloida Srpski telegraf, kao i pripadnici policije dok je izveštavao, zatim ga je policajac poprskao nepoznatom hemikalijom. Nedavno mu je prećeno zbog teksta. Redakcija Radara redovno dobija pretnje i uznemirujuće poruke. Nekažnjivost je očigledna.
IPI osuđuje napade na Vuka Cvijića i sve kolege u Radaru. Biti novinar u Srbiji trenutno je jedna od najopasnijih profesija. Jedan napad bio bi zabrinjavajući, a kontinuirane pretnje sa svih strana, na ulicama i onlajn, klevete sa drugih medija, teraju mnoge novinare da se upitaju da li žele da nastave da rade ovaj posao. Jasno i jednostavno, ovo je koordinisano zastrašivanje.
Od početka protesta Aleksandar Vučić cilja profesionalne medije nazivajući izveštavanje N1 i Nove S „čistim terorizmom“, pokušavajući da podstakne Tužilaštvo da pokrene krivično gonjenje. Kako to što predsednik i njemu bliske osobe govore utiče na bezbednost novinara i slobodu medija u Srbiji?
To što šef države u jednoj evropskoj zemlji optužuje glavne medije za sprovođenje „terorizma“ pokazuje koliko je toksična postala klima za slobodu medija u Srbiji. Kada predsednik tako postupa, to služi kao putokaz za pristalice vlade da targetiraju i ove medije i njihove novinare. Alarmantno je koliko je ova vrsta neodgovorne retorike postala normalizovana i raširena. Blaćenje kritičkih novinara kao „izdajnika“ ili „državnih neprijatelja“ je takođe duboko alarmantno i čini se da ima za cilj da ih učini jasnom metom. Prečesto smo videli kako govor mržnje na društvenim mrežama može da se prelije u pravo nasilje na ulicama. To vidimo sada u Srbiji. Retorici koju koriste predsednik Vučić i drugi ministri nema mesta u zemlji koja se bori da postane članica EU.
Dnevni list Danas je objavio da kompanija Telekom Srbija trenutno poseduje čak 35 različitih medija, od kojih je 30 televizijskih kanala. Nakon niza ranijih akvizicija, nedavno je kupila i televiziju Kurir, dnevne novine i portal sa pratećim časopisima i veb-sajtovima. Kako komentarišete takvu medijsku koncentraciju u trenutnom političkom okruženju Srbije?
To dramatično ograničava medijski pluralizam i potkopava novinarstvo. Promena zakona o medijima u poslednjem trenutku 2023. godine omogućila je povratak delimičnog ili direktnog državnog vlasništva nad medijima preko Telekoma Srbija. Ta zakonska reforma je trebalo da uskladi domaće zakonodavstvo sa standardima EU, ali je zapravo stvorila rupu u zakonu koja je omogućila sve veće sticanje i koncentraciju medijske imovine pod kontrolom entiteta koji finansira država i kontroliše vlada. Ovakva vrsta vlasništva direktno krši Evropski zakon o slobodi medija (EMFA).
Pisali smo BC Partners, pozivajući ih da zaštite uredničku nezavisnost N1 i Nove S. Institut i naši partneri više puta su nudili sastanak i razgovor, ali nismo dobili odgovor
OCCRP je objavio audio-snimak razgovora generalnog direktora Junajted grupe i generalnog direktora konkurentske kompanije Telekom Srbija, koji navodno pokazuje direktno mešanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića u kadrovske promene i poslovanje Junajted grupe. Direktori programa i glavni urednici medijskih kuća Junajted medije obratili su se evropskim institucijama i međunarodnim novinarskim udruženjima.
Pažljivo smo ispratili i nedavno poglavlje političkog pritiska na Junajted mediju, N1 i Novu S. Prošle godine, nakon otkrića OCCRP-a, sa drugim međunarodnim grupama za slobodu medija i novinara pisali smo BC Partners, pozivajući ih da zaštite uredničku nezavisnosti ovih medija. IPI i naši partneri više puta su nudili sastanak i razgovor, ali nismo dobili odgovor.
U izveštajima, IPI i druge međunarodne organizacije, opisuju situaciju u Srbiji kao state capture media, u tome aludirajući i na situaciju sa televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ali i REM-om.
Aktuelni debakl oko izbora za Savet REM-a paralisao je svaku medijsku regulativu i stvorio vakuum u kojem je dozvoljeno da veliki emiteri i tabloidine novine intenziviraju dezinformacije i šokantne klevete protiv nezavisnih novinara, bez ikakvih sankcija. Koordinisani napadi koje sprovode srpski tabloidni mediji nisu normalni. Ali bez nezavisnog Saveta REM-a, Srbija neće imati nezavisne medije, niti će biti moguće stvoriti uslove za imenovanje nezavisnog rukovodstva javnog emitera RTS-a.
Pošten, transparentan i na zaslugama zasnovan izbor profesionalnih kandidata koji predstavljaju spektar iskustva u medijskoj industriji je neophodan za napredak Saveta REM-a. Neprestani pokušaji vladajuće stranke da se meša u proces ili blokira izbor Saveta, koji nije prepoznat kao Savet povezan sa vladom, fundamentalni je primer tog zarobljavanja medija.
Kako komentarišete činjenicu i da su se specijalne izvestiteljke UN – Irena Kan, za slobodu mišljenja i izražavanja i Đina Romero, za slobodu mirnog okupljanja i udruživanja – nedavno izjasnile o temi slobode medija u Srbiji?
To što se izvestiteljke Ujedinjenih nacija fokusiraju na situaciju u Srbiji je još jedan pokazatelj koliko je situacija postala loša, i trebalo bi da bude poziv na buđenje za srpsku vladu. Da li će imati neki stvarni uticaj –nakon sličnih kritika od strane drugih tela poput EU, OEBS-a i Saveta Evrope – upitno je.
U Srbiji je nekažnjivost za ubistva novinara krajem 90-ih i početkom 2000-ih stoprocentna. Nedavno je Vrhovni sud utvrdio da je oslobađajuća presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije doneta uz značajne povrede postupka.
Poništavanje presude predstavljalo je potpuni neuspeh vladavine prava i nanelo je razarajući udarac slobodi medija i borbi protiv nekažnjivosti za ubistva novinara u Srbiji. Neuspeh pravosudnog sistema da obezbedi krivično gonjenje Ćuruvijinih ubica je tamna mrlja u novijoj istoriji zemlje.
Neuspeh pravosudnog sistema da obezbedi krivično gonjenje Ćuruvijinih ubica je tamna mrlja u novijoj istoriji zemlje
IPI godinama prati ovaj slučaj i nadamo se da će, uprkos svim očekivanjima, pravde jednog dana biti. Do tada, nastavljamo da budemo solidarni, pre svega sa Fondacijom „Slavko Ćuruvija“.
Nedavno je „dokumentarnim“ filmom targetiran i Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.
Veran Matić je jedan od svetskih heroja slobode štampe IPI-ja, našeg najvišeg priznanja koje dodeljujemo za posvećenost borbi za slobodu medija. Poslednjih decenija, malo ko je učinio više od njega u zalaganju za javni interes, slobodu medija i sisteme za zaštitu bezbednosti novinara u Srbiji. U ime svih kolega u IPI-ju snažno osuđujem nedavne klevete i lične napade na njega. Neprihvatljivo je prikazivanje gospodina Matića kao neprijatelja zemlje i ne može biti dalje od istine.
U Americi Donald Tramp napada i pritiska medije. Bela kuća je napravila „Kuća srama“, veb-sajt na stranici vlade SAD gde komentarišu i kritikuju medijsko izveštavanje o radu administracije. Da li je ponašanje predsednika Amerike „kart blanš“ za autokratske režime, poput ovog u Srbiji?
Pokušaji Trampove administracije da „dovede u red“ američke medije, ocrni pojedine novinare, blokira pristup AP predsedničkom pres-pulu i nedavna racija u kući reportera Vašington posta, alarmantni su primeri pritiska u zemlji koja sebe vidi kao čuvara ustavom zagarantovane zaštite slobode izražavanja i rada štampe. Kada ove taktike koriste lideri u SAD, videli smo da to „opravdava“ ambiciozne autokrate širom sveta da kopiraju i normalizuju takve vrste pretnji po slobodu medija. Iako ne nudi „kart blanš“ vladama poput one u Srbiji, slabi mogućnost postavljanja visokih standarda u demokratskom svetu za zaštitu slobode medija.
