Čak i oni koji srpski fudbal gledaju širom otvorenih srca i često „zatvorenih“ očiju makar su poluglasno izgovorili „Au, baš je i blam i bljak“. Što važi za sve koji na ramenima nose glavu, a ne medicinku.
Selektor fudbalera Srbije Dragan Stojković Piksi „počeo“ je da daje ostavku na tu funkciju još pre kraja utakmice sa Albanijom. Ustao je sa klupe i pozdravio publiku koja je skandirala „Piksi, odlazi“. Nalik na ona vremena kad je Dragoslav Šekularac razbacivao driblinzima protivničke igrače u šesnaestercu, a jedan gledalac koji nije smeo da gleda pitao drugog – „dade li ga“, a ovaj mu odgovorio „još ga dava“. Samo nalik, jer je i Piksi bio veliki igrač. Ostavku „još dava“ zato što ju je samo ponudio i što to implicira pregovore o raskidu, jer mu ugovor traje još dva meseca. „Neopoziva“ bi značila da mu je poraz teže pao od gubitka tih navodno 200.000 evra.
Stojković je „počeo“ da daje ostavku i pre kraja utakmice sa Albanijom, a „još je dava“, što podrazumeva pregovore o raskidu, jer mu ugovor traje još dva meseca. „Neopoziva“ bi značila da mu je poraz teže pao od gubitka tih navodno 200.000 evra
Za 1.683 dana prešao je put od „Piksi je bog“, preko „opasan je Piksi“ i „dobar je, ali nema s čim“ do „nema pojma, a još je i bezobrazan“. Tokom njegovog mandata Srbija se kvalifikovala na Svetsko prvenstvo u Kataru, posle skoro četvrt veka bila je i učesnik završnice Evropskog prvenstva, a plasirala se i u A diviziju Lige nacija.
U Kataru bila četvrta otpozadi (29. ukupno) i to nije priča o polupunoj i polupraznoj čaši, jer je, kako kaže kafanska dert pesma, čaša bila razbijena. Srbija je završila na 20. mestu na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj: samo četiri selekcije su bile gore od nas, zanimljivo, jedna od njih je bila Albanija. U oba slučaja ispala je u grupnoj fazi.
I ne bi možda Piksi ni danas bio „u procesu“ davanja ostavke, bez obzira na „petardu“ od Engleza usred Beograda sa unapred odvezanim učkurom, i činjenicu da na tri utakmice u ovim kvalifikacijama njegova ekipa nije dala gol, te igrala, blago rečeno, katastrofalno. Nije ga dirnulo ni kad ga je terao veliki deo „njegove“ Marakane, a batinaši koji su od vređanja čuvali Vučića tukli narod na njegove oči.
Piksi ostavku „dava“ jer je izgubio od Albanije, nije mu u tom slučaju u pomoć mogao priteći ni Vučić lično. Lakše bi bilo čak i da je u pitanju Hrvatska (a bilo bi slično „strašno“), jer su ipak susedi nogometno etablirani i sa višim rejtingom. A sve bi bilo drugačije da je bio bilo ko treći. Kriv je samo zato što nije kriv i Vučić, koji je od početka saučesnik.
Piksi je, dakle, osim što je otvoreno pokazao da je previše srebroljubiv, napravio još najmanje dve krucijalne greške. Najpre, po principu „videla žaba“ razvio je svoj ego do bolesnih granica, posvađao se sa značajnim brojem značajnih igrača – Tadić i Sergej Milinković-Savić su tu najeklatantniji primeri. A tek ćemo saznati ko je još zbog toga izostajao kao „povređen“.
Piksijeva greška je i što je eksplicitno počeo da se bavi politikom. Pre nego što je postao selektor sa Vučićem je mahao lopatom i postavljao kamen temeljac za neku kinesku fabriku, a potom je prisustvovao i njegovom mitingu u Nišu
A zatim je počeo eksplicitno da se bavi politikom, u stvari „populitikom“. Pre imenovanja za selektora „uzgred“ je, zajedno sa Vučićem, mlatio lopatom, postavljajući kamen temeljac za neku kinesku fabriku. Vučić nije krio da je Piksi njegov izbor i kada su napadi dolazili zato što nije „ispoštovao“ Zvezdu. A Piksi je svoju „zvezdu“ učinio brzopadalicom, prisustvom na Vučićevom mitingu u Nišu, što je ovaj sa govornice pozdravio.
Od Portugala, kad je pokazao i zube i ono što Englezi zovu „bols“, do Leskovca, oranice i arogancije prema javnosti, njegova ekipa pokazala je malo toga. A on fudbalski gledano – ništa.
