Izigravajući autora pravosudnih zakona napisanih sa željom da se ukinu ne samo treća grana vlasti i evropske integracije, već i Ustavom utvrđeno društveno uređenje, Uglješa Mrdić je izgleda stvarno poverovao da ga neko doživljava kao pravnog eksperta koji ima moć i znanje da se obračuna sa neprijateljima nadolazeće diktature. Birajući na koga će se ustremiti, kao nekadašnji džudista, odlučio je da njegova meta bude žena, što je logični izbor za naprednjačkog vojnika. Takođe i da bude tužiteljka koja tokom rada u Odeljenja za korupciju nije imala nijednu oslobađajuću presudu, što sigurno izaziva zavist kod nekog ko u pravnoj karijeri nije uspeo da uradi ništa više osim da bude koordinator Saveta za borbu protiv korupcije, ali samo unutar SNS-a.
I treće, što je po SNS sigurno najvažnije, radi se o tužiteljki koja je prva digla glas povodom privatizovanja pravosuđa od strane režima, nakon što joj je oduzet predmet zbog neoprostivog greha – radila je svoj posao. Time što je izdala nalog da se uhapsi šest osoba osumnjičenih u slučaju EPS-a, a da pre toga nije pitala – a ko je režimski prijatelj koga ne bih smela da diram, ne samo da je probudila do tada prilično pokorno tužilaštvo, već je direktno uticala i na novu realnost koja je u subotu kulminirala Maršom za pravosuđe i otvorenom podrškom građana Tužilaštvu za organizovani kriminal.
„Kada sestrić Bojane Savović, koji sa njom živi u istoj kući, bude uhapšen zbog bacanja bombi na restorane, tada celo tužilaštvo učini sve da bude pušten iz pritvora i da se brani sa slobode iako je član kriminalne grupe … Kada Dolovac ne sme da se javno bavi opozicionom politikom ona pošalje Savovićku u Proglas i CEPRIS da je tamo zastupa… Kada Bojana Savović javno prizna blokaderima da krši srpske zakone, da daje poverljive informacije advokatima onih koji su počinili krivična dela, da utiče na sudije, da podučava one koji napadaju policiju kako to da rade – tada je Dolovac štiti od svake odgovornosti, makar ona bila disciplinska“, zagrmeo je Mrdić.
Birajući na koga će se ustremiti, Mrdić je, kao nekadašnji džudista, odlučio da njegova meta bude žena, što je logični izbor za naprednjačkog vojnika. Takođe i da bude tužiteljka koja tokom rada u Odeljenju za korupciju nije imala nijednu oslobađajuću presudu
„Kakva vest“, procenio je Dragan J. Vučićević i odmah prekinuo redovni program da bi naložio tužilaštvu šta da radi: „On (maloletni sestrić) mora da bude optužen za teška krivična dela. Postoje dokazi da je lično i svojeručno bacao bombe i palio pojedine lokale, a sve s ciljem da bi određene ljude reketirali.“ Lančano su se nadovezali i svi ostali tabloidi, s izuzetkom Kurira koji je uz kampanju blaćenja pridodao i svoju „istraživačku priču“ da je dečak pušten na slobodu zbog nedostatka dokaza, ali da oni imaju „operativna saznanja“ da jeste kriv. Za tabloidima su usledili naprednjaci koji su tražili da se Bojana Savović momentalno procesuira, pozivajući se na njene nečastive radnje o kojima su, kako je to objasnio Nebojša Bakarec, čitali u Informeru.
Ne, „bombaši“ i tužioci ne žive pod istim krovom, što bi režimski poslanici morali da znaju ukoliko bi umeli da pročitaju išta drugo osim krupnih slova u tabloidima i ne, nijedan rođak Bojane Savović ne mora da čeka da ona povuče veze, jer ni među punoletnim ni maloletnim nema nikoga ko je za bilo šta optužen. A to bi takođe morali da znaju kada bi mogli da dobace do čitanja, ali sa razumevanjem, saopštenja MUP-a ili Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu.
Ako VJT na čijem čelu je Nenad Stefanović, koji već tri godine progoni i degradira Bojanu Savović i protiv koje je do sada lično ili preko svojih lojalista podneo dvadesetak disciplinskih i etičkih prijava, zvanično tvrdi da njen sestrić nije kriv, da li je moguće da čak i likovi poput Mrdića i Bakareca veruju u scenario da Savović vrši uticaj na Stefanovića i prisiljava ga da odustane od nečijeg krivičnog gonjenja? Zar se ne sećaju da je lično Stefanović potpisao disciplinsku prijavu koju je njegov zamenik Miodrag Marković podneo protiv Bojane Savović jer mu se obratila „sa nepoštovanjem“ iako uopšte nije prisustvovao događaju?
Nijedan rođak Bojane Savović ne mora da čeka da ona povuče veze, jer ni među punoletnim ni maloletnim nema optuženih. A to bi SNS poslanici morali da znaju kada bi mogli da dobace do čitanja, ali sa razumevanjem, saopštenja MUP-a ili Višeg javnog tužilaštva u Beograd
Malo verovatno, ali ipak to tvrde, baš kao i da se radi o „izvršiteljki“ radova Zagorke Dolovac, iako republička javna tužiteljka prstom nije mrdnula da je zaštiti od trenutka kada je počeo progon, niti ju je uputila u TOK (do Mrdićevih zakona ona je odlučivala o upućivanju), iako je TOK-u nedostajalo bar deset tužilaca a Savović je imala sve kvalifikacije za rad u njemu. Međutim, te priče su poslužile i kao bonus u sveukupnoj satanizaciji koja je ovih dana kulminirala optužbama da je počinila krivično delo (nije baš jasno koje, ali bi je sigurno valjalo utamničiti), a kao dokaz je ponuđen audio-snimak do kog je došao Informer. Verovatno na uobičajen način – BIA ili neka slična služba za nezakonito prisluškivanje im je poslala ili već izmontirani snimak ili su ga oni sami montirali u skladu sa državnim naređenjem – ako možete uhapsite je, ako ne, bar nam je skinite sa grbače da je ne bi Visoki savet tužilaštva uputio u TOK. Konkretno, vrhovna tužiteljka pokrene disciplinski postupak protiv nje.
Iako je snimak nezakonito pribavljen (samim tim ne može da posluži kao dokaz u krivičnom gonjenju), a uz to i neautentičan, on je plasiran kao dokaz da je savetovala advokate odbrane kako da oslobode svoje klijente odgovornosti kada su u pitanju krivična dela izvršena na javnim skupovima (tj. kako da se svi koji ne viču „Aco, Srbine“ oslobode montiranih tužbi za rušenje ustavnog poretka), da je odavala poverljive informacije novinarima i „političarila“. A dokaz tog „političarenja“ su našli u sledećoj rečenici: „Ako vam predsednik izađe i kaže da smo mi bagra korumpirana, da nas treba smeniti, da treba promeniti Ustav, i laiku treba da bude jasno da je on izgubio kontrolu.“
Pa, gledano sa strane, zvuči kao previše blaga konstatacija čak i za jednog tužioca koji mora da ostane nepristrasan, jer ako imamo predsednika (a zbilja ga imamo) koji tužioce naziva „bagrom korumpiranom“ onda je sigurno više zaslužio krivičnu prijavu zbog rušenja ustavnog poretka od onih koje Savović navodno savetuje kako da izbegnu tu optužbu.
Po mišljenju Sindikata sudske vlasti, nema ništa sporno u onom što je Savović rekla. U saopštenju između ostalog navode: „Potpuno je legitimno da profesionalci u pravosuđu razmenjuju iskustva i mišljenja o tome kako da postupaju u složenim društvenim i institucionalnim okolnostima. Odbrana pravne države nije i ne sme biti tabu tema, već profesionalna i građanska obaveza svih koji rade u pravosuđu.“ Ali, po mišljenju Nenada Vujića, to je krivično delo ukoliko se dokaže autentičnost snimka: „Na snimku se govori o tome da izbegavate da primenjujete zakon, odnosno da ga primenjujete selektivno – ako vam se sviđa nečiji stav, ponašanje i ostalo, vi za njega, ma šta on uradio, nećete primeniti zakon, odnosno izigravaćete zakon.“
Republička javna tužiteljka prstom nije mrdnula da je zaštiti Savović od trenutka kada je počeo progon, niti ju je uputila u TOK , iako je TOK-u nedostajalo bar deset tužilaca a Savović je imala sve kvalifikacije za rad u njemu
Dakle, zvanični stav ministra pravde je da je kršenje zakona ako neko pokušava da stane na put političkim suđenjima i utamničenjima neistomišljenika, ali da je prihvatljivo kada predsednik bez ikakve kontrole pomiluje naprednjačke batinaše i najavi pomilovanje korumpiranih ministara. Baš kao što je prihvatljivo i da tužilac Miodrag Marković cikne od sreće jer je Vučić pomilovao devojku koja je gazila studente iako je lično protiv nje podigao optužnicu. Ili kadanaprednjački sateliti okupljeni u navodno strukovnim udruženjima poput Udruženja sudija i tužilaca Srbije i Foruma pravnika Srbije, zahtevaju da se ukine pravo na okupljanje i pravo na protest, koji su još uvek Ustavom zagarantovana prava, uz tvrdnju da je skup pod nazivom Marš za pravosuđe „ogoljeno političarenje koje ima za cilj zaštitu od odgovornosti javne tužiteljke – Bojane Savović“.
Pa, Marš je održan, ali tužiteljka Savović nije bila tema već samo inicijalna kapisla za poruku – nećemo zakone koji uništavaju pravnu državu i hoćemo pravosuđe oslobođeno od izvršne vlasti.
