Dođe i taj 6. mart i mi, profesori Desete gimnazije “Mihajlo Pupin“, koji smo obustavili nastavu, dobismo po desetak hiljada dinara kao prvi deo februarske plate. Što baš desetak hiljada? Pa, valjda, zato što smo X gimnazija.
Burno je bilo ovih meseci u našoj školi, kažu – elitnoj, imajući u vidu rezultate na republičkim, na državnim takmičenjima i uspehe naših učenika na prijemnim ispitima različitih fakulteta. U zgradu te elitne gimnazije, čiji je osnivač Republika, ulazite manje-više na sopstvenu odgovornost jer ne postoje elementarni uslovi za bezbedan boravak, kako otprilike kaže inspekcijski nadzor, izvršen po nalogu Ministarstva unutrašnjih poslova i Sektora za vanredne situacije od 30. 10. 2024. Ovaj objekat, naša škola, spada u II kategoriju ugroženosti od požara, što je kategorija sa povećanim rizikom.
Nadležni inspektor je “ustanovio nezakonitost u postupanju nadziranog subjekta i izrekao mere za otklanjanje iste”. Uprava škole, referenti za protivpožarnu zaštitu i zaposleni su uradili šta su mogli. Sredstva za saniranje uzroka, zbog kojih može biti ugroženo zdravlje i bezbednost đaka i zaposlenih, uzalud su tražena godinama unazad što se vidi iz ranijih dopisa. Krov prokišnjava i ugrožava već davno dotrajalu instalaciju; u nekim prostorijama vire žice; gromobran nije u funkciji; zidovi učionica i biblioteke, iako skoro krečeni, puni su groznih, žutih tragova, vidljive i nevidljive buđi… Salu za fizičko možemo iznajmljivati za nove epizode „Survajvora“, a zaradu ćemo priložiti, naravno, Ministarstvu prosvete.
Dakle, zgrada X gimnazije je ruinirana i očajno zapuštena (kao i mnoge škole u Srbiji) i to se više ne može sakriti ni kada nam dolazi francuski ambasador, ni kada u bilingvalnim odeljenjima drže časove lektori za francuski i engleski jezik, ni kada srednjoškolci iz francuske uzvraćaju posete našim učenicima. Sramota se ne može sakriti ni pred IB inspektorima koji su nedavno proveravali kako napreduje nastava, iako u februaru nije bio planiran njihov dolazak, iako su im kolege u IB nastavi, predočile kakva je situacija i upozorile na proteste studenata, prosvetnih radnika, maturanata i ostalih učenika. Italijanka i Grk su, ipak, odlučili da dođu na časove. Kolege su skupile đake IB odeljenja, koji ne dolaze na nastavu još od decembra, da pokažu šta znaju. Kontrolori, na kraju, čestitaše i profesorima i učenicima. Prilikom sličnih poseta Desetoj gimnaziji svima nam je stalo da ostavimo odličan utisak i stvorimo sliku solidne srpske prosvete. Međutim, ne možemo jadnu ruinu da obučemo u pristojno ruho bar na jedan dan. Što je zavisilo od nas, uradili smo kako valja. Eto koliko je kome do prosvete i do dobrog glasa ove naše namučene zemlje stalo!
Možete, na primer, da postavite cilj i da nam uskratite zarade bar do septembra, pa ćete skupiti značajniju sumu. Usput formulišite i ishode: učitelji i nastavnici će biti u stanju da stave mozak u čašu kada god treba, kao protezu; moći će uporno da vuku polomljenu kičmu; neprestano da klimaju glavom gore-dole; obučavaće nove, savremenije generacije botova i statista
Hajde da se vratimo na plate i “nadležnosti” Ministarstva i ministarke prosvete (koja bi mogla postati i ministarka građevine u sledećem sastavu vlade ako iste stranke ostanu na vlasti).
Sad već bivši premijer i ministarka su obećali, ako njihova obećanja išta vrede, da ćemo dobiti koliko smo radili prethodnog meseca. (Pretpostavljamo da isto važi i za ostale.) Slavica Đukić-Dejanović i jedna novopostavljena direktorka rekoše da će se sve jednom završiti, pa i blokade. Izgleda da jedino ne misle da će , napokon, doći kraj i njihovoj vlasti, nego će trajati bar kao na Drini ćuprija. Nas u X gimnaziji “nadležni” nazvaše harangom, a kolege iz mnogih škola “stranim plaćenicima”, “izdajnicima”, u svakom slučaju – zlom za Srbiju i “smetnjom daljem napretku naše zemlje”. Mi “politički manipulišemo i indoktriniramo decu”, a oni, “nadležni”, imaju ekskluzivno pravo na ispravan politički stav koji je osnova svih sistema vrednosti i veliki procenat zaposlenih u prosveti, oko 95% , podržava ih i nastoji da održi red i zakon u školama, da izvedu decu “na pravi put” doprinoseći što bolje mogu njihovoj “svetloj budućnosti” jer „sa njima nema neizvesnosti” i rade do poslednjeg daha “za našu decu”.
Uzmimo da je baš tako kako kažu predstavnici vlasti i „branitelji poretka”. Hajde da kažemo da kolege, koje su dobile prvi deo februarske plate u potpunosti, pred celim odeljenjima svakoga dana drže časove od 45 minuta doprinoseći ciljevima i ishodima koje su postavili Ministarstvo prosvete i Vlada zbog dobrobiti Srbije. Predlažem vama, “nadležnima”, da proverite još jednom osvedočenu lojalnost onih koji nisu obustavili nastavu. Predlažem da pomognu učešćem na mitinzima, kontramitinzima i skupovima na kojima se podržavaju sadašnja Vlada i predsednik. Predlažem da našim kolegama date dnevnice kao kada idu na takmičenja ili na ekskurzije. Poneki bi mogli da održe odlične motivacione govore jer oni, zbilja, imaju prave diplome. U najmanju ruku dobro će slušati i shvatiće šta pričaju drugi govornici, neće bacati zastave na kraju i neće ostavljati otpatke. Hoćemo li da se kladimo u celu, duplo povećanu platu, da neće pristati da vas podrže? Dakle, potrošili ste para više nego što je trebalo! Uostalom, bili bi oni zadovoljni i sa skromnijim ciframa, samo ako mogu na miru da obavljaju svoj posao u učionici.
Zgrada X gimnazije je ruinirana i očajno zapuštena (kao i mnoge škole u Srbiji) i to se više ne može sakriti ni kada nam dolazi francuski ambasador, ni kada u bilingvalnim odeljenjima drže časove lektori za francuski i engleski jezik, ni kada srednjoškolci iz francuske uzvraćaju posete našim učenicima
Konačno – da vidimo na šta biste mogli da utrošite novac, ušteđen na platama nastavnika i učitelja. Možda na lečenje teško bolesne dece, na sirotišta i svratišta, na narodne kuhinje, na ozbiljno čišćenje i recikliranje đubreta u prestonici i u drugim gradovima, na uklanjanje brojnih divljih deponija, na zaštitu pasa lutalica, na izgradnju kanalizacije u selima i naseljima koja su predgrađa Beograda… Ili ćete taj ušteđeni novac uložiti u botoks i šminku ministarki što uzorno rade svoj posao; u vraćanje duga Srbije; u finansiranje ratova, da se velike sile što manje potroše pošto su njihovi građani naviknuti da pristojno žive; ili ćete ga dati stranim investitorima koji će nam obezbediti stadione i gasne komore? Ili ćete, prosvetarsku akontaciju, da proste pošteni navijači, potrošiti na pojačanja “Crvene zvezde”? Možda ćete efikasnije raditi na raseljavanju Republike Srpske? Ionako je mnogima životna želja da postanu Beograđani, a nama u Beogradu to nikako nije jasno pošto živimo u jednom od najzagađenijih, najprljavijih i najskupljih gradova Evrope koji postaje građevinska i arhitektonska nakaza.
Možda biste ušteđenim novcem kupili najsavremeniju opremu za razbijanje demonstracija jer ovim svođenjem plata na dve, tri, desetak ili dvadesetak hiljada vi, nadležni/nenadležni, toliko ste nas naučili pameti da nikad nije bio masovniji protest đaka i nastavnika nego 7.marta. Ali, nažalost, plate zaposlenih u školama ne mogu pokriti skoro ništa od nabrojanog, osim, eventualno, botoksa i šminke odgovornih ministarki i kakvog-takvog pojačanja “Zvezde”. Da ste nam davali više, uzeli biste više, sve po pravu, zakonu i Ustavu. Možete, na primer, da postavite cilj i da nam uskratite zarade bar do septembra, pa ćete skupiti značajniju sumu. Usput formulišite i ishode: učitelji i nastavnici će biti u stanju da stave mozak u čašu kada god treba, kao protezu; moći će uporno da vuku polomljenu kičmu; neprestano da klimaju glavom gore-dole; obučavaće nove, savremenije generacije botova i statista na mitinzima pošto su to zanimanja budućnosti u Srbiji, tako će poboljšati i dualno obrazovanje. Učitelji i nastavnici će shvatiti potrebu da im se plata mesečno smanjuje za “opšte dobro“ i nikada se neće pozivati na data obećanja nijednog državnog funkcionera. Zaključujemo da je misija i vizija – opšte dobro, kakvo zamišljate vi, što biste večno da budete na vlasti.
Nas u X gimnaziji “nadležni” nazvaše harangom, a kolege iz mnogih škola “stranim plaćenicima”, “izdajnicima”, u svakom slučaju – zlom za Srbiju i “smetnjom daljem napretku naše zemlje”. Mi “politički manipulišemo i indoktriniramo decu”, a oni, “nadležni”, imaju ekskluzivno pravo na ispravan politički stav
Kako ćemo se ugraditi u „bolje sutra“ i „svetlu budućnost“ mi, “nezahvalni nezadovoljnici“, koji primenjuju naučeno, nevični bilo kakvoj trgovini, spremni na otkaze i dugotrajna odricanja?
Kakav god da bude kraj ove pedagoške drame, shvatićete da naša borba nikada nije bila duža i silnija i bilo ko da bude, nadalje, nadležan za prosvetu, dobro će razmisliti o svakom sledećem koraku. Mi, nastavnici i učitelji, “rušitelji poretka” i “zagovornici anarhije i haosa” , dali smo sve od sebe jer još uvek imamo sebe. Šta vi, nadležni i nenadležni, kažete na istu temu, ili biste radije da je opet promašite?
Ljiljana Đurđević Stojković, profesorka srpskog jezika i književnosti
