Dok građevinska dozvola za rekonstrukciju stanice na koju se Goran Vesić pozivao, uz terciranje Aleksandra Vučića, nestaje iz centralnog registra, a dokumentacija se ne objavljuje jer – pazi sad – kažu da izvođač radova to ne želi, neko negde pamti da je slikao i beležio da su umesto betona delimično stavljani zgužvani džakovi cementa (izneo Zoran Đajić, inženjer geologije koji je do marta 2023. radio na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu).
Zgužvani džakovi cementa.
Zgužvani. Džakovi. Cementa.
Četrnaestoro ljudi. Moglo je da bude četrdesetoro, a previše bi bilo i jedan.
U zemlji gde je korupcija pravilo, a pravda izuzetak, mogu li trgnuti reči profesorke u penziji iz Novog Sada Vesne Reljin. „Sramota me je što uopšte postojim. A ništa ne mogu da promenim. A postojim.“
Poslušajte je:
