Anketna komisija za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice (AK) sveobuhvatni (dosadašnji) izveštaj je predstavila u Beogradu 15. oktobra i u Strazburu, pred članovima Evropskog parlamenta 21. oktobra. U zaključku tog izveštaja stoji da, na osnovu dostupne dokumentacije i one koja nam je dostavljena, AK smatra da je urušavanje nadstrešnice posledica delovanja organizovane kriminalne grupe i da postoje osnovi sumnje da se na čelu te kriminalne grupe nalazi predsednik Republike Aleksandar Vučić. Zbog toga je AK pozvala Javno tužilaštvo za organizovani kriminal da proširi istragu i da neke saradnike predsednika Republike sasluša kao svedoke, a neke i kao osumnjičene.
Ništa bez Ivice Kojića
AK je već objavila elektronsku prepisku iz aprila 2018, samo četiri meseca pre potpisivanja Komercijalnog ugovora za deonicu pruge od Novog Sada do Kelebije (7. jula 2018), iz koje se jasno vidi da resorna ministarka Zorana Mihajlović izveštava Ivicu Kojića, šefa Kabineta predsednika Srbije, da je Infrastruktura železnice u pregovorima sa kineskim konzorcijumom CRIC-CCCC postigla da se cena izgradnje te deonice pruge snizi za 147 miliona evra. Nova dogovorena cena iznosila je 943 miliona evra ili 1,16 milijardi dolara. Potom je Ivica Kojić tražio uporednu analizu troškova deonice Beograd – Stara Pazova i Novi Sad – Kelebija i nakon toga odobrio ovo sniženje cene.
Zbog ubrzavanja radova samo su kroz dva aneksa Ugovora o pružanju usluga stručnog nadzora ukupni troškovi projekta povećani za čak 360,7 miliona dinara ili za više od tri miliona evra
Nekoliko godina kasnije, 13. decembra 2022, predsednik Vučić, iako nenadležan za taj projekat, zahtevao je od kineskog konzorcijuma da ubrza radove i završi ovu železničku deonicu pre roka, do kraja 2024. Kineski konzorcijum je procenio da bi to ubrzanje radova koštalo 65 miliona dolara i u jednom od javno objavljenih dokumenata od 18. decembra konstatuje da je Vučićev odgovor glasio: „Gospodin predsednik je jasno izneo da se ovaj problem (65 miliona američkih dolara – prim. aut.) može rešiti i da će srpska Vlada u potpunosti podržavati izvođača da ubrza napredak na projektu“ (slika 1).
Iz dostupne dokumentacije se, međutim, može videti da su postojali brojni problemi koji otežavaju to ubrzanje radova, o čemu je tri nedelje kasnije, 9. januara 2023. u 20.10 kineski konzorcijum elektronski izvestio, na prvom mestu, nenadležnog šefa predsednikovog Kabineta Ivicu Kojića, a isti mejl prosledili su i Službi za predstavke i projekte predsednika Republike (slika 2).
O čemu su se dogovarale dve optužene, Slobodanka Katanić i Anita Dimoski
Na taj mejl Kojić je odgovorio već sutradan ujutro u 8.36, uz obećanje da će „pozvati sve i ubrzati sve aktivnosti“, pretpostavljamo da se otklone prepreke za ubrzanje radova (slika 3). Sledećeg dana, 10. januara u 9.45, jedna od optuženih, Slobodanka Katanić, menadžerka Infrastrukture železnice Srbije, kontaktira Anitu, verovatno Dimoski, pomoćnicu ministra za železnički saobraćaj, takođe optuženu, da usaglase odgovor na primedbe kineskog konzorcijuma. Izveštaj je, verovatno, tražio Kabinet predsednika Republike (slika 4).
Istog tog dana, u 15.29, Katanić šalje odgovor na pet primedbi kineskog konzorcijuma. I taj mejl je prosleđen, na prvom mestu, Kojiću, kineskom kozorcijumu i predsednikovoj Službi za predstavke i projekte (slika 5). Posebno, u tački 5, Slobodanka Katanić naglašava da je resornom ministarstvu poslala dopis „da se u skladu sa dogovorom koji je postignut 13. decembra 2022. odobre dodatna sredstva za realizaciju projekta izgradnje pruge na deonici Novi Sad – Subotica – državna granica (Kelebija) u iznosu od 65 miliona dolara“.
Posledično, u svom izveštaju iz januara 2024, Infrastruktura železnice Srbije konstatuje da je, shodno instrukcijama Predsedništva da se ova deonica pruge završi do kraja te godine, došlo do „značajnog povećanja dinamike radova“.
Ubrzavanje radova i izmene plana tokom realizacije projekta imali su, naravno, finansijske ali i druge posledice. Tako su, na primer, aneksima 1 i 2 na Ugovor o pružanju usluga stručnog nadzora ukupni troškovi projekta povećani za čak 360.707.160 dinara ili za više od tri miliona evra. Pored očiglednih negativnih finansijskih uticaja na projekat, posebno su zabrinjavajući oni koji su mogli imati uticaj na zaštitu i bezbednost na radu, odnosno na gradilištu, na kome se i desila tragedija.
Finansijske i druge, još opasnije, posledice žurbe
Aneks 2 Ugovora o pružanju usluga stručnog nadzora pod vođstvom Projekt biroa Utiber iz Mađarske (plus Vikoti, Ežis, AG Institut d. o. o. i Slaviša Ilić PR) potpisan je 28. jula 2022, četiri meseca nakon što su 19. marta iste godine prvi put svečano Železničku stanicu u Novom Sadu otvorili predsednik Aleksandar Vučić i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, u prisustvu mađarskog premijera Viktora Orbana. U ovom aneksu eksplicitno se navodi da inicijalnim planom projekta nije bila planirana fazna izgradnja Železničke stanice u Novom Sadu, te da je došlo do izmene u projektnoj dokumentaciji (slika 7). Ta izmena otkriva da je pristup bio da se stanica otvori za putnike pre nego što je u potpunosti završena, što je neminovno imalo negativan uticaj na bezbednost radnika, ali i putnika koji su se zatekli na stanici dok je ona još uvek bila gradilište.
Vlast se očito nije previše obazirala na to da ubrzanje radova na građevinskim i infrastrukturnim projektima, pogotovo ono koje nije u skladu sa dinamičkim planom i tehnološkim procesima izgradnje, pored povećanih troškova, nosi i niz ozbiljnih rizika koji mogu ugroziti kvalitet, trajnost, stabilnost i bezbednost objekata, sigurnost radnika za vreme izgradnje, kao i putnika. U žurbi se često ne posvećuje dovoljno pažnje detaljima, ne poštuju se uputstva proizvođača materijala i opreme, a kontrole kvaliteta i inspekcije se sprovode površno ili se preskaču. Greške nastale usled žurbe moraju se naknadno ispravljati, što često podrazumeva rušenje i ponovnu izgradnju delova objekta.
Najozbiljniji rizici ubrzanja radova, ipak, se odnose na bezbednost. Pritisak da se rokovi ispune često dovodi do zanemarivanja bezbednosnih procedura. Radnici su primorani da rade brže nego što bi trebalo, što povećava verovatnoću grešaka, nepažnje i, posledično, nesreća. Uz to, preskakanje ili ubrzavanje ključnih faza radova može dovesti do skrivenih nedostataka u konstrukciji. Ovi nedostaci se možda neće odmah uočiti, ali mogu izazvati ozbiljne konstruktivne probleme, pa čak i katastrofalna urušavanja tokom izvođenja, a i nakon završetka projekta.
Stoga, ukoliko zahtev za ubrzanje radova vodi ignorisanju osnovnih inženjerskih principa i postavlja brzinu iznad kvaliteta i sigurnosti, posledice se ne mere samo u novcu, već i u manjoj trajnosti i nosivosti objekata i, u najgorem slučaju, ljudskim životima.
Vlast se nije obazirala što ubrzanje radova na infrastrukturnim projektima povećava troškove i ugrožava kvalitet, dugoročnu stabilnost i bezbednost projekta i sigurnost radnika i putnika
Odlukom o ubrzanju i potrebi naknadnih radova, vrednih 65 miliona dolara, predsednik prekoračuje granice službenih ovlašćenja i nanosi štetu budžetu, a možda uz to i pribavlja sebi ili drugom licu kakvu korist, što sve istraga treba da pokaže, jer postoje osnovi sumnje da je ovim radnjama ispunjeno biće krivičnog dela „zloupotrebe službenog položaja“. Osim toga, on ovo delo, po svemu sudeći, čini u sporazumu s drugim licima, na prvom mestu sa svojim šefom Kabineta, tako da postoje osnovi sumnje da je i Ivica Kojić počinio krivično delo „zloupotrebe službenog položaja“. Konačno, kako su, po svemu sudeći, ova dva funkcionera delovali određeno vreme i sporazumno u cilju vršenja jednog, a možda i više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora teža od četiri godine, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi, postoje osnovi sumnje da su predsednik i njegov šef Kabneta, u sporazumu s trećim licima, počinili krivično delo „udruživanja radi vršenja krivičnih dela“.
Zajednički tekst svih članova Anketne komisije za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice
* Napomena: Sva dokumentacija iz teksta objavljena je na sajtu Vlade Republike Srbije, Infrastrukture železnice Srbije i Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu
