„Reći da je moj slučaj kafkijanski bilo bi neumesno, jer se radi o potpuno drugom žanru. U Kafkinom Procesu bar je postojao neki sistem, autoritativan, mističan i strašan, poput anksioznog horora, ali Jozefa K. bar niko nije terao da prizna da je učinio nešto što nije. Možda još gore, od mene se očekuje da se ne smejem na optužbe, već da budem ozbiljan u jednoj krajnje neozbiljnoj situaciji – neozbiljne sudije me nevinog kažnjavaju koristeći se apsurdnim tumačenjima nakaradnih zakona, kao i stotine drugih građana uhapšenih u vezi sa demonstracijama. Moj proces dakle više podseća na neki skeč Monti Pajtonovog pozorišta“, za Radar kaže Andrej Tanko iz Pančeva, student beogradskog ETF-a.
Preveden na pravnički jezik, njegov navod nije nimalo smešan: Tanku je izrečena mera kućnog pritvora, neodređenog roka trajanja, zbog sumnje da je izvršio krivično delo napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti javne ili državne bezbednosti (po članu 323, stavu 3 u vezi sa članom 1, Krivičnog zakonika Srbije).
To praktično znači da je zbog nasumičnog prskanja običnom vodom kordona policije, iz dvoipolitarske prskalice, na jednom od letošnjih građanskih protesta, tom mladiću zaprećeno od tri do 10 godina zatvora.
Bolje bi prošao da je nekog na mah ubio, kada bi ležao od jedne do osam godina, kako Tanko zapaža. Protiv njega nije podignuta optužnica, već je pod istragom, lišen slobode, kako dato (nepostojeće) krivično delo ne bi ponovio u kratkom vremenskom periodu. Uslovi kućnog pritvora daleko su drakonskiji nego da završetak istrage čeka iza rešetaka.
Zvuči suviše izopačeno da bi bilo istinito, ali…
Protesti zbog represije, hapšenja, ekcesa
Sve je počelo 12. avgusta, kada je malo širi kontekst datog slučaja u pitanju. „Tog dana su organizovani protesti u Valjevu i Bačkoj Palanci, oba zbog policijske brutalnosti u prethodnim demonstracijama, i oba protekla u atmosferi pojačane represije i hapšenja aktivista. Zato je zakazan novi protest za 13. avgust u više gradova, pa i u Pančevu“, objašnjava naš sagovornik.
Pančevci su dobili još jedan razlog da se pobune, budući da je tog istog 12. avgusta došlo do sramotnog ekscesa na Tamišu. Pa dok je grupa dece iz Kajak-kanu kluba Pančevo imala trening, izvesni Milan Jakovljević se na njih zaleteo džet-skuterom, prevrnuvši jedan od čamaca. Šestoro dece palo je u reku, zadobivši lakše povrede, kao i njihov trener Nenad Miković, koji je pokušao da ih zaštiti.
„Policija je došla po pozivu, i odmah pustila Jakovljevića, sina kuma načelnika policije, kako se kasnije ispostavilo, a već je brujalo po društvenim mrežama. To je izazvalo ogroman bes građana“, kaže Tanko. I istine radi, dodaje da je vozač skutera naknadno ipak optužen za pokušaj ubistva.
„Sve pobrojano imalo je uticaja na masovnost protesta 13. avgusta“, mladić nastavlja. Povorka od oko 2.500 ljudi prošetala je širim centrom, uputivši se ka hotelu Tamiš, u čijoj su neposrednoj blizini prostorije SNS-a. „Tu nas je sačekao kordon policije, sa šlemovima, pancirima i štitovima položenim na zemlju. Dva policijska auta preprečila su ulicu. Tenzija je rasla, a kad je komandir izdao naređenje da se štitovi podignu, bez ikakvog povoda, bes naroda je eskalirao“, Tanko navodi.
U Kafkinom Procesu postojao je neki sistem, autoritativan, mističan i strašan, poput anksioznog horora, ali Jozefa K. bar niko nije terao da prizna da je učinio nešto što nije
Iz gomile su poletela jaja i plastične flaše, a jedna se vremešna gospođa bacila na „zid od štitova“. Plašeći se za njenu bezbednost, naš sagovornik se rukom oslonio na jedan od štitova, i krenuo da prska vodom policajce pod punom borbenom opremom. „Kasnije je trebalo da idem na posao, pa nisam hteo da isprljam košulju razlivenim jajima“, opisuje svoj postupak, kasnije protumačen u policijskoj prijavi kao navedeno krivično delo.
Kordon je probijen, a Tanko otišao svojim putem, ne sluteći šta će ga snaći šest dana potom: po njega su (19. avgusta) došla tri inspektora, i stavivši mu lisice, sprovela ga na ispitivanje u stanicu policije, gde je proveo nekoliko sati do dolaska tužiteljke.
„Povod za moje hapšenje bila je izjava policijske službenice, data prethodnog dana, da sam je poprskao ‘nekom hemikalijom’ od koje su je ‘pekle oči’. Ipak se nije obratila lekaru, niti ikom prijavila ‘incident’, već se ‘pečenja očiju’ setila tek kad joj je njen nadređeni to naredio“, Tanko ističe. Dodajući da je ova policajka bila praktično „kolateralna šteta“, našavši se iza „svog muškog kolege“ dok je ovaj, s podignutim pendrekom, jurišao ka demonstrantu koji je ležao na ulici.
Laži po nalogu nadređenih policajaca
„Policajcu iz kordona, na čiji sam se štit oslonio, naloženo je dan nakon mog hapšenja da da izjavu u svojstvu građanina, pa je on naveo da sam mu spustio štit, i isprskao ga u lice, iako je to čista laž, kako snimci s protesta pokazuju“, kućni pritvorenik iznosi.
Ovaj policajac je tvrdio da se „osećao uplašeno, jer nije znao šta je u prskalici“. Njegov „strah“, neprimeren nošenju vizira, Tanko povezuje sa najavama predsednika Vučića da će se demonstranti koristiti svim sredstvima.
U stanici, mladiću je prećeno da će ga neko sačekati na ulici i prebiti ga. „Nisu mi verovali da je u prskalici bila voda, terajući me bar 30 puta da ponovim priču, a kasnije su stan pretresali ne bi li našli sredstvo ‘napada’“, on naglašava, uz ironičan osmeh.
„Prskanje vodom možda jeste izazvalo nelagodnost, ali nikako ne predstavlja opasnost po državnu bezbednost. Zapravo, radilo se o mom izražavanju protesta zbog nejednakog postupanja policije prema učiniocima krivičnih dela, s jedne i druge strane protestnih okupljanja“, Tanko podvlači.
Bilo kako bilo (a biće kako vlast kaže, ako je u tome ne osujetimo), dežurni sudija doneo je odluku o kućnom pritvoru, protivnu meri pritvora od 30 dana koju je tražilo tužilaštvo. Pri izricanju navodno blaže mere, sudija je imao u vidu da je osumnjičeni „mlad čovek, student, nikada prekršajno ili krivično kažnjen“.
Početak agonije
Prvobitno olakšanje pretvorilo se u agoniju, jer se mera kućnog pritvora razmatra na tri meseca, te može trajati godinama, dok se mera pritvora u pritvorskoj jedinici zatvora razmatra na mesečnom nivou. Stoga je mladić i dalje u režimu stalnog boravka u kući, osim jednog sata, od 15 do 16 časova, kada sme da se prošeta bez ograničenog radijusa. Koliki taj krug može da bude, diktira samo vreme, prekratko da ovaj stradalnik na pravdi boga, mrdne iz komšiluka.
Protiv njega nije podignuta optužnica, već je pod istragom, lišen slobode, kako dato (nepostojeće) krivično delo ne bi ponovio u kratkom vremenskom periodu. Uslovi kućnog pritvora su drakonski
Nakon sprovođenja Tanka u kućni pritvor, krenulo se i sa njegovim blaćenjem po lokalnim medijima, ali i Informeru, Novostima… gde su ga nazivali teroristom. „Ozračen takvim apsurdima, moj deda isprva nije hteo da me vidi. Tek kad mu je moja majka objasnila da je taktika vlasti da hapsi studente, kako bi ugušila pobunu i svalila krivicu na nevine, deda je popustio“, naš mladi sagovornik ističe i da je navedena kategorizacija „namerna, cinična inverzija istine“.
„Ko je terorista nameran da ruši državu u kojoj, recimo, brat predsednika svojevremeno prima platu od firme registrovane na njegovo ime, za koju tvrdi da je otvorena bez njegovog znanja, lažnom ličnom kartom. Ili, državu u kojoj policajci koji su otkrili najveću plantažu marihuane bivaju disciplinovani i oterani sa radnih mesta, a maskirani huligani upadaju u zgrade fakulteta, biju studente i zaposlene. I u kojoj kumčići i sinovi ‘važnih’ divljaju u skupim kolima i skuterima, gušeći se u opojnim drogama. Ali to su ‚fini ljudi’, a mi smo teroristi i bitange“, on poentira.
Posledice svesne odluke svog sina da se svemu tome suprotstavi (pa i prskanjem vodom naoružanog kordona), pretrpela je i njegova majka, gađana trulim voćem sa terase neke od okolnih zgrada. Zato sagovornik Radara pretpostavlja da je cilj vlasti da ga uplaši i uceni bezbednošću porodice.
Majku mu gađali trulim voćem
U atmosferi orkestrirane medijske kampanje, nije posebno pomoglo to što Tanka komšije znaju kao „dobrog dečka“ i primernog studenta, sa silnim nagradama od najmlađeg uzrasta. „Od diplome elektroinženjera deli me pet ispita, koje sam spremao preko leta, paralelno sa poslom i protestima, pa sam namerio da bar neke položim dok sam u kućnom pritvoru“, on dalje navodi.
Međutim, iako bi mu ovo bilo dozvoljeno da je pritvor „pravi“, zatvorski, uskraćeno mu je u „ublažavajućim“ okolnostima.
Od diplome elektroinženjera deli me pet ispita, koje sam spremao preko leta, paralelno sa poslom i protestima, pa sam namerio da bar neke položim dok sam u kućnom pritvoru, ali to mi je onemogućeno
Andrej Tanko
„To je tek bilo smehotresno, jer mi je sutkinja preko advokata tražila potvrdu da sam prijavio ispite, neupućena da se u ovo uveri preko aplikacije E-student, čiji sam joj skrinšot prosledio. Na moju molbu, uprava ETF-a je pristala da sastavi dokument, kakav se inače ne izdaje upravo zbog transparentnosti pomenute aplikacije, pa je moj otac išao u Beograd, uzeo tu potvrdu, dostavio je advokatu, a on sutkinji, koja je odbila tri moja zahteva da izađem na ispite“, slika je još jednog apsurda.
Odbijene su i dve žalbe za prekidanje mere kućnog pritvora, premda „korpus delikti ne postoji, i ništa ne ukazuje da je krivično delo izvršeno, osim dve pomenute izjave policijskih službenika, same po sebi vrlo upitne, jer su date na poziv komandira, a ne samoinicijativno“, kako mladić ističe.
Zabrana da izađe na ispite
Andrej Tanko i dalje je u u kućnom pritvoru, u cilju „istrage“, a na ime navoda suda da „još traju razlozi zbog kojih mu je izrečena ova mera“. Odnosno, da još preti opasnost da će delo ponoviti u „kratkom vremenskom periodu“. „S druge strane, neretko se dešava da se počinioci nasilja u porodici, ako su policajci, odmah puste iz pritvora, što je rezultovalo smrću jedne žene pre dve godine“, on apostrofira. Nadajući se da protiv njega optužnica ipak neće biti podignuta.
„Dok se procesi protiv ekonomske i političke elite ekspresno završavaju u njihovu korist, a predsednik poseže za pomilovanjem batinaša i siledžija, i ne sprovode se istrage u slučaju rušenja Savamale, krađe oružja iz PO Doljevac… prosečni građani čekaju na pravdu decenijama“, Tanko naglašava.
Premda je njegov slučaj „baziran na lažima“, ne oseća se kao žrtva, iako je „ponekad korisno tako se predstavljati, pa predsednik ovo radi na svaka tri minuta“. „Njemu i njegovim milijarderima je najteže“, sagovornik Radara ironizuje Vučićeve jadikovke.
S druge strane, „studenti, kako god nas zvali i shvatali kao decu, odrasle smo i vrlo odgovorne osobe, od prvog dana svesne u šta se upuštamo“, Tanko zaključuje. I sam plaćajući deo cene apsurda, raspada, sistemskog truljenja, korupcije… što vladaju Srbijom.
.
