U prvim nedeljama 2026. godine, srpska medijska scena dobila je deset novih lokalnih portala. Detaljna analiza otkriva obrazac – isti vlasnik, isti urednik, isti dan registracije, isti narativ. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija piše da su svi novi portali registrovani od strane iste novosadske kompanije Zaple Media Group. Njen direktor je Gradimir Banković, javnosti poznat kao saradnik Centra za društvenu stabilnost. Prva tri medija – Srbija na istoku, Palanačke vesti i Glas Aranđelovca, registrovana su istog dana, 9. januara 2026. godine. Do februara, mreža se proširila na deset portala. O ovom trendu su pisali Vreme, ANEM, Cenzolovka i Mašina.
Portali pokrivaju upravo one opštine u kojima se ove godine održavaju redovni lokalni izbori: Aranđelovac, Bor, Bajina Bašta, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek, Smederevska Palanka i Sevojno. To nije slučajnost, već precizno usmerena operacija izgradnje političko-komunikacione infrastrukture koja pokazuje razumevanje lokalne izborne dinamike.
Izbori kao okidač za medijsku ekspanziju
Predstojeći lokalni izbori imaju ne samo konkretan uticaj i značenje za lokalnu sredinu, već i simboličku vrednost koja će odslikati uticaj i posledice građanskih i studentskih protesta tokom 2025. godine na stabilnost i snagu SNS vlasti. Svaki lokalni izboru su u prilika da se veliki nacionalni narativi „spuste“ u opštine, te da se reputacija vlasti brani ili kreira kroz direktnije i lokalnoj publici bliže priče o razvoju, stabilnosti, investicijama. Za takvu vrstu mikrotargetiranja nema efikasnijih kanala od lokalnih medija, koji ceo svoj sadržaj, uređivačke politike i uticaj grade kroz komunalne teme, zajednici poznate i u njoj prisutne lidere, analizu lokalnih problema, uspeha i konflikata.
Svaki lokalni izboru su u prilika da se veliki nacionalni narativi „spuste“ u opštine, te da se reputacija vlasti brani ili kreira kroz direktnije i lokalnoj publici bliže priče o razvoju, stabilnosti, investicijama. Za takvu vrstu mikrotargetiranja nema efikasnijih kanala od lokalnih medija
Značaj lokalnih medija često je potcenjen u javnoj debati koja se fokusira na nacionalne televizije i velike portale. Međutim, lokalni mediji predstavljaju najdirektiniji komunikacioni kanal između vlasti i građana na lokalnom nivou. U malim sredinama, gde se ljudi poznaju i gde personalizovane kampanje imaju snažniji efekat, kontrola nad lokalnim informacionim prostorom može biti presudna za izborna pobede. Za građane, lokalni mediji su primarni izvor informacija o dešavanjima u njihovoj opštini, o radu lokalne uprave, o problemima koji ih direktno pogađaju. Kada ti mediji postanu produžena ruka političke propagande, nestaje poslednji nivo kontrole nad lokalnom vlašću. Građani gube pristup relevantnim informacijama, dok dobijaju samo one sadržaje koji služe političkim interesima vladajuće strukture. Godinama unazad, jasna je strategija vlasti koja pred svake izbore lokalno gradi legitimitet kroz konkretne teme – gradi puteve, otvara škole, fabrike, dovodi investitore.
U takvom sistemu, lokalni mediji su važan, nezamenljiv „pojačivač“ ovakvih događaja, posebno ukoliko se u njima potisne svaki kritički ili analitički pristup, a oni pretvore u kontinuirani razglas pozitivnih vesti i najnovijih uspeha „naše vlasti“. Takođe, lokalni mediji mogu biti važna karika u nekim budućim upravljanjima krizama i protestima na terenu. Ukoliko se njihov sadržaj organizuje oko ciljeva kao što su preusmeravanje krivice, diskreditacija organizatora i relativizacija problema, slike građanskih pobuna i protesta će se lakše kontrolisati. Konačno, oni se lako pretvaraju u mehanizam discipline unutar sistema i „unutrašnju“ komunikaciju koja definiše i označava ko je lojalan, ko je „problem“, ko ili šta će se promovisati. Izborna korist za vlast može biti velika, uz mali trošak. Lokalni portali su jeftini, brzo se podižu i lako se pune agregiranim sadržajem.
lokalni mediji mogu biti važna karika u nekim budućim upravljanjima krizama i protestima na terenu. Ukoliko se njihov sadržaj organizuje oko ciljeva kao što su preusmeravanje krivice, diskreditacija organizatora i relativizacija problema, slike građanskih pobuna i protesta će se lakše kontrolisati
Njihov cilj nije ni masovna publika, ni široki domet. Dovoljno je da budu dominantni u lokalnom ekosistemu i prisutni kroz lako deljive sadržaje kroz zajednice na društvenim mrežama. Stvaranje „mreža“ umesto pokretanja pojedinačnih medija sugeriše koordinaciju i obrazac u kom više medija preko istog vlasnika „deli“ istu uređivačku politiku. Tako umesto autentične posvećenosti pojedinačnim zajednicama, rezultat ovakvog talasa pokretanja lokalnih medija skoro izvesno će biti uniformno uokvirivanje događaja uz privid lokalne raznolikosti. U ovom talasu pokretanja lokalnih medija građani tih sredina dobijaju osećaj (iluziju?) da „ima više informacija i lokalnih glasova“, dok se, u stvarnosti, gube transparentnost, pouzdanost, mogućnost provere, jasna odgovornost (ko stoji iza sadržaja) i, najvažnije, lokalni interes se zamenjuje centralno proizvedenim narativom.
Centar za društvenu stabilnost – opet
Veza između novih medija i Centra za društvenu stabilnost važna je za razumevanje ove teme. CZDS, formalno nevladina organizacija, poslednjih godina postala je generator propagandnih filmova i targetiranih kampanja protiv kritički orijentisanih novinara, javnih ličnosti i medija. Kako piše Javni servis, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić nazvala ih je „fantastičnom nevladinom organizacijom“, dok ih predsednik Aleksandar Vučić hvali kao „prave srpske rodoljube“. Ovakva afirmacija sa najviših državnih nivoa daje legitimitet strukturi koja deluje kao politička produžena ruka vlasti. Gradimir Banković, urednik svih deset portala, nije samo registrovan kao direktor medijske kompanije, već se i javno pojavljuje kao predstavnik CZDS-a. Jedan od osnivača ovog udruženja je i aktuelni ministar za evrointegracije, Nemanja Starović. Ova međusobna isprepletanost političkih struktura, pseudocivilnih organizacija i medijske mreže predstavlja savršen primer kako se političkom manipulacijom može stvoriti privid pluralizma, dok se u suštini gradi i dodatno osnažuje kontrolisani medijski ekosistem.
I dok je vlasnička i osnivačka pozadina najvećeg broja ovih medija formalno poznata, neretko im nedostaju elementi koji bi pomogli u razumevanju i analizi njihove buduće politike i ukupnog rada. Često nema jasnog impresuma, nema jasne registracije ili pravnog identiteta, nejasan je status njihove dozvole, ali postoji distribucija bilo kroz neki kablovski sistem, bilo onlajn. Kao i u mnogim drugim situacijama u Srbiji, događaj ili čin – u ovom slučaju, medij – postoji u praksi, a sporan je u institucijama. Poruka sistema je i ovog puta jasna – pravila važe selektivno. Ako je moguće emitovati i distribuirati sadržaj bez jasnog statusa, to šalje signal da je nadzor slab ili politički filtriran. Tako ovi lokalni, često „fantomski“ mediji jesu indikator stanja u kom institucije nisu arbitri tržišta i prava, već teren političke raspodele moći.
Nastavak medijskih trendova u Srbiji, a ne izuzetak
Dok srpska vlast voli da se pohvali postojanjem formalnog pluralizma, na tržištu je prisutna suštinska koncentracija. Uprkos brojnim medijskim „brendovima“, malo je stvarne uredničke autonomije. Lokalne redakcije slabe, a rastu copy/paste mreže. Tome doprinose i finansijski mehanizmi koji obezbeđuju održivost, od lokalnih budžeta preko javnih konkursa do oglašavanja. Lokalni javni novac i oglašavanje stvaraju zavisnost redakcija od (samo)volje politike ili novca. Talas osnivanja novih medija na lokalnom nivou može biti priprema za zvaničan i još dublji ulazak u tokove finansiranja i legitimizaciju. U 2025. godini, više od 13 miliona evra iz državnih konkursa završilo je u provladinim medijima, dok su nezavisni mediji sistematski marginalizovani, navodi Veran Matić, a prenose Vreme i Mašina.
Ova međusobna isprepletanost političkih struktura, pseudocivilnih organizacija i medijske mreže predstavlja savršen primer kako se političkom manipulacijom može stvoriti privid pluralizma, dok se u suštini gradi i dodatno osnažuje kontrolisani medijski ekosistem
Kako piše IN Medija oslanjajući se na ANEM bazu, podaci pokazuju da je grupacija medija Radoice Milosavljevića samo na državnim konkursima dobila 133 miliona dinara, što predstavlja gotovo dvanaestinu ukupno dodeljenih sredstava. Osnivanje deset novih portala neposredno pred raspisivanje novih konkursa omogućava širenje mreže koja će učestvovati u podeli javnog novca. Istovremeno, tokom izbora, ovi mediji postaju lokalna infrastruktura kampanje koja uz centralne tabloide proizvodi koordinisani narativ u svakoj opštini. To više nije informisanje javnosti, već precizno orkestrirana propaganda finansirana iz poreza građana. Sve ovo, nažalost, nisu ohrabrujući trendovi ni za novinarsku profesiju koja je već devastirana prekarnim radom i degradacijom. Jeftini portali i centralizacija produkcije u stvarnosti znače male redakcije, malo potrebe za stručnim znanjima i iskustvom, malo terenskog rada i provere informacija.
Političko-pravni i regulatorni okvir: da li je problem u zakonu ili u primeni?
Tri su tačke odgovornosti za opisana dešavanja. Prva je vezana za registraciju medija i transparentnost vlasničke i uređivačke strukture. Neophodno je znati ko je izdavač, odgovorni urednik, saradnici. Druga, uobičajeno najbolnija, vezana je za primenu zakona i sankcije kada se pravila krše – obe stvari izostaju. Konačno, regulatorni vakuum nastao upokojenjem REM-a pre više od godinu dana sada je već izvesno postao politički resurs. Ako regulator ne funkcioniše ili je blokiran, to više nije samo administrativni problem, već je svesno i namerno uspostavljen mehanizam nekažnjivosti. Time se „siva zona“ normalizuje.
Osnivanje koordinisane mreže medija neposredno pred izbore predstavlja kršenje duha, ako ne i slova, izbornog zakonodavstva. Iako formalno nema zabrane osnivanja medija tokom izborne godine, jasno je da ovakvi mediji ne postoje da informišu građane, već da proizvedu jednosmerni politički uticaj. Kada je jedna politička struktura u mogućnosti da registruje desetine medija, finansira ih kroz javne konkurse i koordiniše njihov sadržaj, govorimo o sistematskoj manipulaciji izbornim procesom. Ukratko, postojeći politički establišment nastavlja da gradi autokratski medijski sistem.
Kreiranje kontrolisanog javnog prostora
Osnivanje deset lokalnih medija tokom nekoliko nedelja tekuće godine možda i ne bi bilo zabrinjavajuće, da nema sistemskog karaktera procesa: identičan vlasnik, identičan urednik povezan sa propagandnom organizacijom koja uživa političku podršku na najvišem nivou, geografska usklađenost sa predstojećim izborima, odsustvo osnovne transparentnosti i koordinisan narativ targetiranja opozicije i kritičkih glasova. Tajming akvizicija i osnivanja ukazuje na izbornu pripremu u kojoj se lokalni mediji tretiraju kao infrastruktura kampanje, a ne kao javno dobro. Pozicija lokalnih medija kao onih koji „zaključavaju“ interpretaciju realnosti u malim sredinama je nezamenljiva, a njihovo umrežavanje sugeriše centralizovanu uređivačku politiku uz stvaranje privida raznovrsnosti.
U Srbiji se ne gradi demokratski medijski pluralizam, već kontrolisan javni prostor u kome brojnost i navodna raznolikost medija služi maskiranju monolitne političke kontrole. Lokalni mediji, koji bi trebalo da budu najbliži građanima i najrelevantniji za njihov svakodnevni život, transformisani su u kampanjska oruđa finansirana od strane samih građana kroz javne konkurse
Ova dešavanja potvrđuju da se u Srbiji ne gradi demokratski medijski pluralizam, već kontrolisan javni prostor u kome brojnost i navodna raznolikost medija služi maskiranju monolitne političke kontrole. Lokalni mediji, koji bi trebalo da budu najbliži građanima i najrelevantniji za njihov svakodnevni život, transformisani su u kampanjska oruđa finansirana od strane samih građana kroz javne konkurse.
Svaka nova izborna godina može doneti nove „fantomske“ medije, dok će nezavisno novinarstvo postati sve teže održivo. A bez slobodnih medija koji obezbeđuju informisani izbor, ni izbori sami ne mogu biti slobodni. Kada (i) lokalni mediji nastaju kao projekti moći, građani dobijaju samo još jedan, novi nivo upravljanja percepcijom stvarnosti.
