Otvoren je Balkan, ali i putevi droge. Nezvanično, kako javljaju iz Severne Makedonije, akcija zaplena marihuane i dalje traje. Za sada, ukupna brojka iznosi skoro 50 tona, jer posle prvobitnih 27, iz fabrike MedPlant iz strumičkog Novog Sela zaplenjena je još 21 tona. U jednoj od zaplena nađeno je i više od 1.300 boca kanabisovog ulja i biomasa koja ima svoju namenu. Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski kaže da ne zna da su opijati u Konjuh stigli iz njegove zemlje, kao i da u tom slučaju tamošnji mediji više veruju srpskim nego sopstvenim organima bezbednosti. „Ne bih se iznenadio ako do kraja dođemo i do 100 tona, a na sledećoj sednici Vlade donećemo odluku da se uđe u sve firme koje proizvode kanabis za medicinske potrebe“, rekao je Mickoski. Vladajuća VMR–DPMNE prebacuje da je fabrika u Strumici, gde se sporna biljka nelegalno gajila i bila spremna za puštanje u prodaju, bliska bivšem makedonskom premijeru i lideru Socijaldemokratskog saveza Zoranu Zaevu, za čijeg je mandata medicinska marihuana i legalizovana.
Opozicione socijaldemokrate podsećaju da bez državnih struktura ne bi onih pet tona završilo u Srbiji. Ipak, u centru istrage i dalje je trgovinska kompanija AlfaFarm iz Skoplja u vlasništvu četvoro Kruševljana, osnovana 2023. u Makedoniji, sa početnom delatnošću gajenja biljaka za farmaceutsku upotrebu, dok su dozvolu za rad sa kanabisom u medicinske svrhe dobili naredne godine. Sada se sumnjiče da su gajili količinu veću od dozvoljene. Severnomakedonska televizija Telma prenosi da način na koji je marihuana proizvedena, skladištena i čuvana nikako ne može biti u medicinske svrhe, već samo za uličnu prodaju ili šverc.
Veze sa Jovanjicom
I dok su se osumnjičeni u Srbiji zajedno sa Spasojevićima branili ćutanjem, ne prestaju komentari u čaršiji – ko su svi ti silni zemljaci? Za Radar iz kruševačke policije kažu da su za akciju saznali tek kada je Služba za suzbijanje droge po nalogu TOK-a u saradnji sa Europolom, već sprovela akciju, a čiji su šefovi sada i zvanično smenjeni. I ne samo MUP, već i izvori Radara izkruševačke opozicije tvrde da nikakvih informacija nisu imali ni o Aleksandru Mijajloviću, koji se sumnjiči da je glavni organizator kriminalne grupe, ali ni o Kruševljanima, suvlasnicima Alfafarma u Severnoj Makedoniji, od kojih se Ivan Draganić sumnjiči da je organizator transporta droge za Srbiju i koji je po nalogu TOK-a i uhapšen.
U lokalnom SSP-u imaju teoriju, koja svoj koren ima u prethodnim izborima zime 2023. godine. Papir možda trpi sve, ali ne i brojke: od 113.000 građana Kruševca, od čega 94.000 punoletnih, čak 104.000 je prijavljenih birača. Postavlja se pitanje otkud tih dodatnih deset hiljada i kako su na brojnim adresama, uključujući i nosioca liste Srbija protiv nasilja Bratislava Andrića, prijavljivani ljudi koji na tim adresama ne žive niti ih iko poznaje. Da li su suvlasnici i Mijajlović u bekstvu uopšte Kruševljani?
Iz kruševačke policije za Radar kažu da su za akciju saznali tek kada je Služba za suzbijanje droge po nalogu TOK-a u saradnji sa Eurodžastom već sprovela akciju
Šef Tužilaštva za organizovani kriminal Mladen Nenadić odgovarajući na pitanja studenata na tribini na Pravnom fakultetu u Beogradu ovu zaplenu je diskretno povezao sa Jovanjicom napomenuvši da ovih pet tona nije proizvedeno u Srbiji i da je u pitanju međunarodni nivo. „Mi smo bez obzira na ove izmene zakona (Mrdićevi amandmani koji nalažu da se sada međunarodna saradnja ostvaruje isključivo preko Ministarstva pravde) stupili u kontakt sa kolegama u inostranstvu, jer zakon još nije stupio na snagu. Zna se odakle je ta droga, a zna se ko ima firmu u toj državi (Severna Makedonija). Imamo i jedan predmet koji je baš medijski eksponiran iz 2019. (Jovanjica) gde se isto spominjala ta država, a isto se spominjala marihuana. Sada kada povežete neke stvari, ko zna šta može da ispadne. To je još jedan razlog više da TOK ne funkcioniše u punom kapacitetu…“, rekao je Nenadić na tribini.
Tužilac Nenadić kazao je još jednu bitnu stvar koja se može odnositi na ove rekordne zaplene marihuane, ali i sve druge slučajeve TOK-a, da danas tokovi novca ostaju zabeleženi i da se ne mogu izbrisati.
Ono što je prema rečima građana i opozicije ipak primećeno, jesu povećane aktivnosti na aerodromu Rosulje u Kruševcu, koji je otvoren pre par godina za manje letove komercijalnog tipa. Stefan Bojičić, šef odborničke grupe Srbija protiv nasilja, kaže da je njegova gradnja, ali i uvećana upotreba indikativna, naročito jer je niški aerodrom udaljen sat vremena. Postavlja pitanje finansijske isplativosti ako se zna da na aerodromu u Nišu mogu da sleću i veći i manji avioni.
Zna se odakle je ta droga, a zna se ko ima firmu u Severnoj Makedoniji. Imamo i jedan predmet koji je baš medijski eksponiran iz 2019. (Jovanjica) gde se isto spominjala ta država, a isto se spominjala marihuana. Kada povežete neke stvari ko zna šta može da ispadne
Mladen Nenadić
Može da padne tona, može da padne pet tona, ali gradnja i radnja ne sme da stane, dok se sa druge strane očigledno na funkcije postavljaju ljudi bez provere i bez biografije, skloni kriminalnim radnjama, kaže Bojičić, aludirajući na Spasojevića, kao i na direktora kruševačkog Fonda PIO koji je 27. decembra prošle godine ubio svoje roditelje, a zatim izvršio samoubistvo.
Likvidacije u kriminalnim krugovima
Kriminalna istorija grada na Rasini, nažalost, nije mala. Kao što je nasilje na Paradi ponosa naglo prestalo od 2012. godine i dolaska SNS-a na vlast, tako su se u Kruševcu, koji počinju da nazivaju Mali Medeljin, mafijaška ubistva povećala. Redom su pod mecima padali: Goran Obradović Suša 2014. hapšen u akciji Sablja, ali pušten jer nije bilo dokaza protiv njega, te je preuzeo ulice dok je ozloglašena Jotkina grupa bila tada razbijena Sabljom; zatim Goran Petrović Peta 2015. godine, pripadnik Jotkine grupe, zbog čije smrti pojedini kafići nisu puštali muziku; i tri godine kasnije, u mesec dana razlike Dejan Stanković Ždrokinac i njegov sin Vojin Stanković, takođe sa kriminalnim dosijeom. U avgustu 2018. uhapšen je Zoran Jotić Jotka, vođa takozvane Jotkine grupe, zbog sumnje da je pomagao u ubistvu svog glavnog rivala iz kruševačkog podzemlja Ždrokinca.
I kao što se u priči oko Jovanjice i Konjuha spominje ime ministra odbrane Bratislava Gašića, tako je i KRIK 2021. godine objavio da je član Jotkine grupe, prema policijskom prisluškivanom razgovoru, rekao da je tadašnji direktor BIA „na kazanu“ kod Jotke, odnosno na platnom spisku. Gašić do sada nije potvrdio da poznaje Jotku, ali je zato dobio tužbu protiv redakcije KRIK-a.
I kao što se u priči oko Jovanjice i Konjuha spominje ime ministra odbrane Bratislava Gašića, tako je i KRIK 2021. godine objavio da je član Jotkine grupe, prema policijskom prisluškivanom razgovoru, rekao da je tadašnji direktor BIA „na kazanu“ kod Jotke
I dok se javnost i dalje pita kako to da neformalni lider Rasinskog okruga nije mogao da zna za aktivnosti odbornika izabranog kada je bio nosilac liste, međunarodni karakter slučaja poprima nove boje. Radar nezvanično saznaje da je nakon zaplene 12 tona marihuane 2017. godine i uništenja plantaža u Lazaratu, najbogatijem selu u Albaniji, koje je bilo van kontrole Tirane, albanska mafija iz Albanije i Makedonije svoju proizvodnju preselila pod okrilje medicinske marihuane u Severnoj Makedoniji. Predmet prati Europol i sve nadgleda.
Indikativne računice
Konzumiranje kanabisa, bar u Srbiji, prema zvaničnim podacima Instituta Batut, praktikuje 118.556 ljudi, odnosno 1,8 odsto stanovništva. Ako znamo da je za jedan džoint potrebno 0,4 grama, to znači da se od nađenih 5.000.000 grama u Konjuhu može napraviti 12.500.000 džointa, što pokriva potrebe cele Srbije za 105 dana, odnosno tri i po meseca.
Prema podacima za Severnu Makedoniju, marihuanu je u poslednjih godinu dana koristilo čak 6,6 odsto stanovnika, odnosno 119 338. Od zaplenjenih početnih 27.000.000 grama može se napraviti 67.500.000 džointa, što pokriva potrebe cele Srbije za 565 dana, odnosno 18 meseci ili godinu i po dana. Izgleda da je roba spremljena za šire tržište, što zaplena u Konjuhu potvrđuje. Dalje računice još su indikativnije – za 27 tona potrebno je 270.000 biljaka, tj. 9,4 hektara – više od 13 fudbalskih terena pod staklenicima punim stabljika hibridnog kanabisa. Kako bezbednosne službe Severne Makedonije nisu primetile proizvodnju? Dvadeset i sedam tona je 5.400 kutija, što je više od sedam punih šlepera. Kako naše nisu primetile uvoz? Ipak, i dalje nije do kraja jasno kako je tolika količina opijata prenošena preko granice. Ostaju i pitanja ko je skrenuo pogled, ko je ćutao i, glavno, ko je sve odobrio?
