Piše: Tarik Hazirović, student Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Ja sam student Beogradskog Univerziteta, dolazim iz Novog Pazara i u ovom tekstu ću predstaviti hronologiju toka blokade Državnog univerziteta u Novom Pazaru.
Nakon tragičnog događaja, pada nadstrešnice u Novom Sadu, koji je ostavio 16 žrtava, studenti mnogih fakulteta su ulazili u fizičku blokadu fakulteta, što se, vremenom, prenelo i na univerzitetski nivo. DUNP je u fizičku blokadu ušao 26. januara ove godine.
Sa svog matičnog, Medicinskog fakulteta, otišao sam tamo zarad podrške u početku, a ostao zbog ljudi koje smatram, slobodno mogu reći, porodicom.
Bila je nedelja, hladan zimski dan. Videvši nas, portir je zaključao vrata Univerziteta i izašao. Blokada Univerziteta izglasana je na stepeništu ispred istog. Nakon pritiska okupljenih studenata i građana, otključana su vrata i studenti su ušli na univerzitet.
Postigli su ono čega su se plašili radikali koji godinama seju nacionalističku propagandu. Ujedinili su narod naše zemlje, bez obzira na nacionalnost i religiju
Usledilo je saopštenje rektorskog kolegijuma, na čelu sa rektorom, Zanom Dolićanin, u kome je navedeno da će biti podnete krivične prijave protiv studenata, zbog, kako oni kažu, „nasilnog upada“. Nasilnog upada nije bilo. Studenti su, kao i svuda, bili uplašeni, ali spremni podneti ogroman pritisak i represiju zarad ideje o boljoj budućnosti. Njihova hrabrost bila je inspirativna.
Koliko god da su puta pokušali da ostvare kontakt sa organima uprave, nailazili su na otpor. Odnos takve uprave prema studentima kulminirao je kada su upali na univerzitet sa ljudima koji su kriminalci, zavedeni na listi Evropola, a koje su nazivali privatnim obezbeđenjem. Uz podršku hrabrih ljudi Novog Pazara, pobedili su, ponovo.
Sad isti ti ljudi marširaju do Novog Sada, kroz brojne gradove na putu dugom 420 kilometara, bez ikakve posebne opreme niti pripreme. Isti ti ljudi, koje je ova vlast nazivala statističkom greškom, ljudi koji su prolili krv i suze, sada pokazuju svetu koliko je svaki pojedinac bitan, pokazuju bunt protiv autokratije
Bili su sputavani na svakom koraku. Ne samo da su nazivani antidržavnim i antisrpskim elementima, već su vremenom i lokalne političke partije pokušale da ih iskoriste u svojoj borbi za vlast. Ugašeno im je grejanje, prećeno, hapšeni su, tučeni, ali zidine otpora nisu sprečile njihovo cvetanje, prkosno i hrabro.
Postigli su ono čega su se plašili radikali koji godinama seju nacionalističku propagandu. Ujedinili su narod naše zemlje, bez obzira na nacionalnost i religiju.
Tome svedoči skup u Novom Pazaru, 12. aprila. Pamtim ga kao dan kada su se ljudi počeli voleti.
Osim tog skupa, solidarnost su pokazali tokom blokade RTS-a, kada su smenili kolege sa Beogradskog univerziteta, da bi oni mogli provesti Uskrs u svojim domovima, sa najmilijima.
Volja tih studenata, bez obzira na prepreke, prozivke i izazove, ostala je nesalomiva.
Svoj patriotizam su pokazali u mnogo navrata.
Sve je počelo sa pešačenjem do Kragujevca, a nastavilo se biciklističkim turama do Kraljeva i Čačka. Ne, to nisu ljudi koji su profesionalni sportisti, to su obični ljudi koji imaju veliko srce i još veću volju. Većina bicikala je bila pozajmica od građana, često u jako lošem stanju, sa mnogim kvarovima pre puta, kao i u putu. Njihova volja ponovo je prkosila surovim uslovima.
Sad isti ti ljudi marširaju do Novog Sada, kroz brojne gradove na putu dugom 420 kilometara, bez ikakve posebne opreme niti pripreme. Isti ti ljudi, koje je ova vlast nazivala statističkom greškom, ljudi koji su prolili krv i suze, sada pokazuju svetu koliko je svaki pojedinac bitan, pokazuju bunt protiv autokratije. Da, oni imaju povrede. Da, boli ih. Bol ih svako veče uspava i svako jutro probudi. Ali ne odustaju.
To je ono što imam reći o ljudima kojima je juče bilo 9 meseci blokade. To su pravi heroji ove borbe, ljudi koji su imali malo, a dali su sve.
Ukratko, studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru.
