Za 554. broj časopisa Polja, Bojan Savić Ostojić je odabrao, a Lusi Stivens izabrala i prevela desetak stranica fragmenata iz Žute sveske (1978–1987) australijske književnice Helen Garner, prvog od tri toma njenih dnevnika. U nastavku donosimo nekoliko zapisa koji su sve do 2019. „stajali pod ključem, izvan dometa, u ormaru za veš“.
*
O pisanju: smisao leži u najmanjem događaju. Ne mora tu da bude stavljen – samo otkriven.
*
Sad, pošto zarađujem od pisanja za novine kao frilenser, imam nezajažljiv utisak da su novine histerične i besmislene; da je žurba da se popune stranice, posebno oni delovi gde se tekstovi poput mojih objavljuju, loša za ljude, loša za novine, loša za mene.
*
Zašto pišem ove stvari? Delom zbog zadovoljstva koje mi pruža gledanje kako zlatni vrh penkala klizi po papiru, kao kad mi je bilo deset godina.
*
Verovatno je uvek teško pronaći osobu koja će s tobom odigrati predstavu do samog kraja, nekog ko neće nestati s pozornice pre nego što počne ubijanje.
*
U gostinskoj sobi toskanske kuće u kojoj sam ležala i čitala, s plafona je visio mali slepi miš. Kad god bih okrenula stranicu, zatreperio bi ušima.
*
Ležim u krevetu i sa slašću razmišljam o pričama koje ću pisati.
*
Više me brine šta ću obući za večeru povodom nagrade nego da li ću osvojiti nagradu.
