Dok su se po Srbiji dešavali spontani i ne baš uspešni protesti onih koji su protiv studenata i njihovih zahteva, dakle protiv pravne države, odgovornosti i funkcionalnih institucija, jedina institucija kojoj oni veruju – dobro, kojoj moraju da veruju – rešila je da ponovo izvuče svoju pomalo zaboravljenu kinesku tablu i nešto nažvrlja na njoj u direktnom prenosu na skoro svim televizijama.
U političkom, kao i u svakom marketingu, postoje trendovi, a mi smo ih u poslednjih 13 godina imali dosta. Tako je, na primer, jedno vreme, ako se sećate, glavni baja bio poligraf. Zamenjivao je i sudove i policiju, pa ako bi neko nešto imao da raspravi sa nekim, samo bi mu rekao: „A je l’ smeš ti na poligraf, druže?!“ Najviše su, doduše, tu magiju poligrafa koristili pripadnici vladajuće kaste, i kad treba i kad ne treba, ali generalno se od poligrafa tih dana nije moglo živeti. A onda je, kada se fora izlizala, samo nestao i nikad ga više niko nije pomenuo.
Nakon toga zvezda je postao atentat, pa je svaki čas razotkrivan poneki novi. Bilo je tu raznih atentata, u svim varijantama i oblicima. Verovatno najpoznatiji ostao je onaj koji je pripreman u Jajincima i u kojem je učestvovalo čak 97 bezbednosno interesantnih osoba, ali je onda, sada već pomalo zaboravljeni Nebojša Stefanović povezao neka lica sa nekim prostorima, neka lica sa nekim predmetima i neka lica sa drugim licima i spasio predsednika. Posle mu je izgleda malo i on radio o glavi, ali sve je to zaboravljeno, kao i svi atentati, pa i taj u Jajincima.
Stigli su neki novi marketinški trendovi, a jedan od onih koji je i dalje aktuelan je pijačarsko cenkanje svega i svačega nalik na telešop, kojim lično predsednik pokušava da umili građane, čim oseti da su nešto nezadovoljni i nervozni. U poslednjih desetak meseci građani su bili izuzetno nezadovoljni i nervozni, pa je predsednik, shodno tome, pred kamere stavio više korpica sa proizvodima nego ikad i ceo taj paket je nazvao „čudesnim merama“. Pošto priručnik za pobeđivanje obojene revolucije nešto kasni, očekujemo da uskoro svetlost dana ugleda makar epsko-fantastični roman Mali Alek i čudesne mere, da čitamo bar nešto.
Prvo je nudio jeftin parizer i kredite za mlade, a sada je predsednik na sto izneo sve korpe i u njih stavio sve što je mogao da nađe. Samo što u njih nije strpao i Sinišu Malog u toplesu. Jedino što nije shvatio da građani već deset meseci na ulicama ne traže jeftin kulen
Ranije su ovakve marketinške akcije bile skromne, pa je predsednik podanicima nudio, recimo, parizer za 300 dinara. Čak su ga i ministri jeli pred TV kamerama da nas ubede kako je super, mada je to malo promašen potez jer teško da oni narodu mogu da objašnjavaju bilo šta o parizeru. Znaju ljudi i više nego dobro kakav je parizer i to ne svojom voljom, već upravo zaslugom onih koji ga ubeđuju da je super.
Nešto kasnije su lansirali one baš mnogo povoljne kredite za mlade, ali narod ni tu nije bio zadovoljan, pa je predsednik sada izneo sve korpe koje je mogao da nađe i u njih stavio, jelte, sve što je mogao da nađe. Samo što u njih nije strpao i Sinišu Malog u toplesu. Bilo je tu, dakle, svega, od smanjenja trgovinskih marži i jeftinog kulena (koji će, kako ispade, biti skuplji nego što je sada), pa sve do smanjenja rata za kredite.
Nažalost, ima jedan problem u svemu ovome – nisu građani masovno već skoro godinu dana u protestu i građanskoj neposlušnosti jer im je potreban jeftini kulen. Oni žele pravdu i institucije, a to su u Srbiji izgleda najskuplji proizvodi, koje Mali Alek očigledno nije spreman da uvrsti u svoju korpu namirnica. A trgovac koji nema u ponudi ono što tržište želi – jednostavno nije dobar trgovac.
