Donald Tramp i Vladimir Putin najzad su se ponovo sreli, ovog puta na tlu Aljaske, nekadašnje ruske teritorije. Nekome ko je sve to posmatrao sa strane gotovo da se moglo učiniti kako se svet vratio unazad, u vreme Hladnog rata, kada su Sjedinjene Države i Sovjetski Savez – velesile ujedinjene u aroganciji – odlučivali o sudbini sveta.
Ovaj sastanak je ipak bio više od puke istorijske reminiscencije. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na Aljasku je stigao u upadljivoj garderobi koju je smatrao primerenom prilici, ali i Putinovim ambicijama: pojavio se u dukserici na kojoj je preko grudi ćirilicom bilo ispisano SSSR. Ako je i bila šala, iza nje je stajala i pretnja.
Svako ko zna nešto o dugogodišnjem ruskom šefu diplomatije znaće i da on baš i nije poznat po smislu za humor, ili po tome da mu u pripremama za ozbiljan posao kakav su samiti promiču detalji. Lavrovljev stajling imao je da posluži svrsi; njegova namera bila je da signalizira kako se Velika Rusija vratila za glavni sto na kome se odlučuje o svetskim poslovima. Krah SSSR i njegovog istočnoevropskog carstva u periodu između 1989. i 1991. definitivno pripada prošlosti. Imperija se vratila, i ponovo polaže pravo na izgubljene teritorije.
Iako SAD do daljeg neće menjati formalni status svojih odnosa s Evropom, Tramp će, s odobravanjem se cereći, Evropljane nastaviti da sluša dok mu laskaju, ili da ih ignoriše, kao što je učinio u slučaju sastanka na Aljasci
Najvažnija među tim teritorijama je, naravno, Ukrajina. Kao što je 1994. rekao Zbignjev Bžežinski, bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost, „bez Ukrajine, Rusija prestaje da bude imperija“. Lavrovljeva dukserica nije bila referenca na Hladni rat, već na svet kakav Rusija želi da izgradi.
Trampova pozivnica Putinu, optuženom za ratne zločine, da se s njim sastane na američkom tlu predstavlja prihvatanje takve vizije. Putinovo zajedničko pojavljivanje s američkim predsednikom, rukovanje na crvenom tepihu prostrtom na aerodromskoj pisti i vožnja Trampovom limuzinom svetu su poslali poruku da je Rusija ponovo priznata kao ravnopravni partner, a da ni za jotu nije morala da odstupi od svojih maksimalističkih zahteva postavljenih Ukrajini.
Jasna je bila i poruka sa samita upućena Ukrajincima: čak i američki predsednik prihvata da se ruska imperija vratila. I ne pomišljajte da biste joj mogli izmaći okrećući se Zapadu. Pripadate tu gde pripadate: mir će se vratiti tek kad prihvatite tu surovu činjenicu. Prepušteni ste sebi samima; Amerika vam neće pomoći, a Evropa to ne može sama.
Jasna je bila i poruka sa samita upućena Ukrajincima: čak i predsednik SAD prihvata da se ruska imperija vratila. I ne pomišljajte da biste joj mogli izmaći okrećući se Zapadu. Amerika vam neće pomoći, a Evropa to ne može sama
Podtekst samita na Aljasci bi, međutim, pažljivo trebalo da prouče i Evropljani, jer tamo upriličena vizija svetskog poretka o kome odlučuju isključivo interesi velikih sila i za njih sadrži brojne otrežnjujuće poruke. Ako je sastanak Trampa i Putina pomalo podsećao na Konferenciju na Jalti 1945, na kojoj su sile pobednice Drugog svetskog rata delile geopolitički plen, to je stoga što je samit na Aljasci označio još jedan važan trenutak opadanja multilateralizma i nadnacionalnog pristupa međunarodnoj politici.
Trampovoj Americi ideja „Zapada“ više ne znači mnogo, ako još išta i znači. Sve što se računa jeste Trampov pogled na svet i njegova interpretacija američkih interesa, konfuzna koliko njegove interpretacije i inače jesu.
Evropljani moraju sami za sebe da odluče koju će poziciju zauzeti. Iako SAD do daljeg neće menjati formalni status svojih odnosa s Evropom, Tramp će, samozadovoljno se cereći, Evropljane nastaviti da sluša dok mu laskaju, ili da ih ignoriše, kao što je učinio u slučaju sastanka na Aljasci.
Evropljani stoga moraju da razumeju da su u ovom novom svetskom poretku prepušteni sami sebi. Njihove interese SAD više neće uzimati u obzir, ticalo se to bezbednosti ili trgovine.
Zašto Trampova Amerika tako očigledno radi na štetu vlastitih interesa? Zašto Tramp jača Rusiju a da ništa ne dobija zauzvrat? Na ova pitanja odgovori se mogu dobiti samo na terenu američke unutrašnje politike
Evropa mora sama da izbori status globalne sile, brzo i energično se suočavajući s čitavim spektrom izazova koje taj status podrazumeva, uključujući svemir, obaveštajne službe i kompletan digitalni sektor. Ova prekretnica u dugoj evropskoj istoriji zahteva mnogo veće i dalekosežnije napore od jednostavnog dodatnog naoružavanja i povećanja vojnog personala, koliko god i te mere bile važne. I to je poruka koja je Evropljanima poslata s Aljaske.
Zašto Trampova Amerika tako očigledno radi na štetu vlastitih interesa? Izuzimajući ukidanje ekonomskih sankcija, Putin je od samita očigledno dobio sve što je želeo, a iznad svega izlazak iz diplomatske izolacije, američko priznanje njenog statusa ravnopravne svetske sile, te prihvatanje stava da je sudbina Ukrajina integralni deo koncepta „Ruskog sveta“. Zašto Tramp jača Rusiju a da ništa ne dobija zauzvrat?
Na ova pitanja, od kolikog god da su značaja za Evropljane, odgovori se mogu dobiti samo na terenu američke unutrašnje politike. Evropa sada mora da se pobrine za samu sebe.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
