Letnja pauza od rijalitija na Pinku bila je idealna prilika da Aleksandar Vučić, opšti predsednik Srbije, i posle više od tri decenije političkog delovanja, ponovo odigra providnog džokera u vidu kič-nacionalizma u Sremskim Karlovcima, na obeležavanju tridesetogodišnjice Oluje. U sporednoj ulozi pojavio se i Milorad Dodik sa replikom za Zlatnu malinu: „Nosite se vi i vaša vladavina prava“.
Taman kada je većina pomislila da je preživela još jedan talas toksičnog ratnohuškačkog narativa, eto SNS „aktivista“ da najlepšom trobojkom na svetu ukrašavaju privatnu imovinu u Novom Sadu. „Aco Srbine“, sa rukama simbolično ofarbanim u crvenu farbu i podignuta tri prsta ne bi smislio ni Kventin Tarantino. A ni iz pera Dušana Kovačevića ne bi izašao demanti Ministarstva prosvete o tome da li je ministru prosvete Dejanu Vuku Stankoviću šlic bio otkopčan ili nije, jer je to, naravno, pitanje od javnog značaja.
Ko još meri kvalitet života kilogramima voća i šoljicama kafe
U pauzi prebojavanja novosadskih Limana, opšti predsednik Srbije na Pinku najavljuje ograničenje marži na 1.000 proizvoda i smanjenje njihovih cena za 15 do 20 odsto, da građani „lakše prežive jesen“. Dok se nacionalistički balon lagano izduvava, ono što se ne može prefarbati stiže u koverti – od 1. oktobra struja će poskupeti najmanje sedam odsto, a prag za „crvenu“ zonu spušta se sa 1.600 na 1.200 kWh.
I to nije ni hir, ni domaći plan, nego potpisano obećanje Međunarodnom monetarnom fondu, a za MMF je nadležan premijer Đuro Macut, koji je u junu, u ime Srbije parafirao obavezu da to poskupljenje stupi na snagu upravo od oktobra. Sledeće „lakše preživljavanje jeseni“, u vidu novog poskupljenja struje, predviđeno je za jesen naredne godine.
„Aco Srbine“, sa rukama simbolično ofarbanim u crvenu farbu i podignuta tri prsta ne bi smislio ni Kventin Tarantino. A demanti Ministarstva prosvete o tome da li je resornom ministru Dejanu Vuku Stankoviću šlic bio otkopčan ili nije ne bi izašao ni iz pera Dušana Kovačevića
I dok ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović uverava da „apsolutno najveći deo potrošača“ nema potrebe da se brine, od ovog meseca struju ćemo plaćati stabilnoj, sigurnoj, jakoj, Alta banci Davora Macure. Jer, ako je banka „naša“, valjda je i poskupljenje – patriotsko.
Ali, neka „narod“ ne brine. Opšti predsednik Srbije najavljuje rast plata i penzija. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u maju je prosečna neto zarada bila 107.705 dinara ili oko 920 evra. Predsednik je, međutim, pre manje od mesec dana najavio da će do kraja godine „skočiti“ na 1.000 evra.
Neka ne brinu ni penzioneri. Prosečna penzija u junu bila je 50.675 dinara, a „faktor mira i stabilnosti“ najavljuje da ih pre kraja godine očekuje povećanje za osam ili devet odsto. To znači da će penzija iznositi 54.743 ili 55.249 dinara.
Neka ne brinu građani ni što inflacija poslednjih meseci raste, umesto da pada, kao što ih je vlast uveravala. Između jula prošle i ove godine potrošačke cene porasle su 4,9 odsto, s tim što je voće poskupelo za 35,7 odsto, dok su kafa i čaj skuplji za 27 procenata. Jer, ko još meri život u kilogramima voća i šoljicama kafe?
Ako se sve ovo stavi u istu hronološku liniju, teško je ne primetiti precizno tempiran ritam političkog spektakla. Najpre nacionalistički vrhunac u Sremskim Karlovcima, zatim lokalni sukob u Novom Sadu, pa nastup na Pinku sa ekonomskim obećanjima, a sve to dok se u pozadini, daleko od kamera, sprema poskupljenje struje sa potpisom nadležne institucije Đura Macuta.
Izbori iza ugla ili poslednja i najveća preraspodele narodnog novca u korist vlasti
Nije to prvi put da se od javnosti pravi scenografija, ali ovog puta ritam i intenzitet događaja deluju kao uvod u nešto krupnije – ili su izbori iza ugla, ili je ovo poslednja i najveća predstava preraspodele narodnog novca u korist vlasti.
Jer, kada se traže izbori, kampanja počinje i pre nego što se datum odredi. I tada svaka kamera, svaka rečenica, svaka najava postaje deo iste dramaturgije: malo zastava, malo sniženja cena proizvoda, malo povećanja plata i penzija.
Dok ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović uverava da „apsolutno najveći deo potrošača“ nema potrebe da se brine zbog poskupljenja, od sada ćemo struju plaćati Alta banci Davora Macure. Jer, ako je banka „naša“, valjda je i poskupljenje – patriotsko
Ako, pak, izbori nisu na vidiku, onda ostaje samo ona druga mogućnost – da je ovo operacija izvlačenja onoga što se još izvući može, pre nego što i poslednji šraf političkog mehanizma otpadne pod teretom realnosti.
A možda i ne treba nagađati. Opšti predsednik je još pre deset godina dao definiciju svoje ekonomske politike: „Ja sam veći MMF i od MMF-a.“. Sve što gledamo od tada samo je beskrajna repriza te rečenice, sa novim kostimima, starim scenarijem i istim glavnim glumcem.
