Članovi SNS-a Vladan Milošević, nekadašnji direktor javnog preduzeća Resavica i još poznatiji naprednjak Zoran Milojević Zelja, vlasnik privatne firme, nedavno su osumnjičeni za finansijske malverzacije, za zloupotrebu službenog položaja i to pre više od 10 godina. Krivičnom prijavom Odeljenja za borbu protiv korupcije Uprave kriminalističke policije, u koju je Radar imao uvid, njih dvojica i četvorica njihovih saradnika terete se za proneveru 6,28 miliona dinara, jer su tu sumu sa računa Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica prebacili na račun privatnog Milojevićevog preduzeća MSN.
Iako MUP nije odgovorio na pitanja Radara o toj krivičnoj prijavi, Tužilaštvo za organizovani kriminal je potvrdilo da je prijavu od policije dobilo 21. jula i istog dana donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv šestorice osumnjičenih – Miloševića, Milojevića i njihovih saradnika Bobana Brankovića, Dejana Anžela, Gorana Boškovića i Darka Stamenkovića. Indikativno je da se MUP nije, kao što je uobičajeno, oglasio odmah po podnošenju prijave, a ni nekoliko nedelja kasnije, kao da neko pokušava da sakrije od javnosti ovaj postupak protiv članova SNS-a.
Naprednjaci „čerupali“ i najveće državne gubitaše
Prema navodima iz krivične prijave policije, od juna 2013. do decembra 2014, u više navrata sa računa Resavice je na račun Milojevićevog MSN-a prebačeno ukupno 6,28 miliona dinara za radove koji nisu bili potrebni, konkretno za prevoz jalovine, a ispostavilo se da nisu ni obavljeni i da su uplate „pokrivene“ lažnim, falsifikovanim dokumentima.
Tužilaštvo za organizovani kriminal jepotvrdilo da je krivičnu prijavu dobilo 21. jula i odmah donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv šestorice osumnjičenih. Indikativno je da se MUP o ovom slučaju još nije oglašavao, kao da neko pokušava da sakrije postupak protiv članova SNS-a
Ovo je ujedno dokaz da su naprednjaci čerupali čak i preduzeća koja su godinama u vrhu liste gubitaša. Konkretno, na kraju 2024. ukupni gubitak Resavice bio je za 14,2 milijarde dinara ili 121 milion evra veći od njenog kapitala. Taj minus bio bi višestruko veći da to javno preduzeće iz državne kase svake godine ne dobija „infuziju“ u vidu subvencija od skoro 50 miliona evra ili 5,5 milijardi dinara. I uprkos tome je, prema javno dostupnim podacima, Resavica samo EPS-u na kraju prošle godine dugovala skoro dve milijarde dinara.
Nezvanično saznajemo da u policiji zbog operativnih podataka koje su prikupili sumnjaju da se veći deo tog novca koristio za potrebe SNS-a. U tom periodu je održano više lokalnih, a u martu 2014. i vanredni parlamentarni izbori, posle kojih je Aleksandar Vučić postao premijer i praktično preuzeo apsolutnu vlast. Kako je istraga tek sada počela, moguće je da će se tokom nje prikupiti konkretniji podaci koji će potvrditi tu sumnju.
Naplaćivali poslove koji nisu bili potrebni, a nisu ni urađeni
Vladan Milošević bio je direktor JP Resavica od oktobra 2012. do februara 2015, Boban Branković je bio direktor Rembas transa, koji je osnovala Resavica, Dejan Ažel, rukovodilac rudnika mrkog uglja Rembas, Goran Bošković upravnik u Rembasu, a Darko Stamenković referent nabavke u Rembasu i svi se, prema navodima iz prijave, terete da su omogućili prebacivanje novca Milojevićevom MSN-u, registrovanom u Leposaviću. Prethodno su Milošević i Milojević, kako se precizira, dogovorili prebacivanje novca sa računa Resavice na MSN bez bilo kakvog pravnog osnova, odnosno da neistiniti osnov za isplatu bude prevoz jalovine i crvenog peščara od tzv. Separacije rudnika mrkog uglja Rembas do jalovišta tog rudnika, a sve za potrebe JP Resavica.
Istraga o Resavici, iako pokrenuta sa više od decenije zakašnjenja, dolazi u najgori trenutak za naprednjake i Aleksandra Vučića. Njegova apsolutna vlast sve se više kruni i to najviše zbog sumnje da je koruptivna, a ova istraga bi trebalo da otkrije još jednu malverzaciju naprednjaka
„Ova usluga nije ni trebala biti, niti je izvršena“, navodi se u prijavi i dodaje kako je sačinjena poslovna dokumentacija kao da je ta usluga obavljena. Inspektori pišu da je Milošević naredio finansijskoj službi Resavice da se preko njihovog računa u Vojvođanskoj i Srpskoj banci, čiji se tačni brojevi navode u prijavi, isplate sume u više tranši privatnom preduzeću u Leposaviću. Tako je tokom 2013. u pet navrata, počev od 20. juna, isplaćeno ukupno 2,46 miliona dinara, a tokom 2014. je, zaključno sa 24. decembrom, u 10 navrata isplaćeno još 3,82 miliona dinara.
Milojević je, prema navodima iz prijave, svojim potpisom i službenim pečatom MSN-a overavao radne naloge i koristio ih za isplate za navodni posao koji nije ni obavljen. Osumnjičeni Anžel, Bošković, Branković i Stamenković terete se da su svojim potpisima overavali račune MSN sa, kako se kaže, „neistinitim sadržajem“ o obavljenom poslu. Uz to, Bošković se sumnjiči da je svojim potpisom overavao i radne naloge, a Anžel da je potpisom overio poziv za dostavljanje ponude preduzeću MSN. Kako se zaključuje, sve ove neistinite overe su imale za cilj da pokažu kako je postojao poslovni odnos između Resavice i MSN-a. U daljem toku istrage planirano je i da se između ostalog, u jednom trenutku, saslušaju svi osumnjičeni.
Milojevićeva biografija bogata aferama koje su retko praćene krivičnim postupcima
Firma MSN iz Leposavića registrovana je, inače, za trgovinu na veliko čvrstim, tečnim i gasovitim gorivom. Zoran Milojević bio je njen vlasnik do februara 2019, kada je vlasništvo prebacio na Nemanju Milojevića. Prema javnim podacima, MSN je 2024. imao poslovne prihode od 121.779 evra, a od države je na tenderima dobio šest poslova. Pet manjih sa opštinom Leposavić za nabavku goriva, vrednim nepunih 11.000 dinara. Najvredniji posao firma je dobila u decembru 2013, dok je Milojević senior bio i formalno njen vlasnik. MSN je tada sa Studentskim centrom u Prištini sklopio ugovor o nabavci mazuta za 5,61 milion dinara. Sadašnji direktor i vlasnik MSN-a Nemanja Milojević ujedno je i jedini vlasnik preduzeća Carhouse iz Beograda, registrovanog za trgovinu automobilima i lakim motornim vozilima.
Prema navodima iz krivične prijave policije, od juna 2013. do decembra 2014, u više navrata sa računa Resavice je na račun Milojevićevog MSN-a prebacivan novac za radove koji nisu bili potrebni, a nisu ni obavljeni. Uplate su praktično pokrivene lažnim, falsifikovanim dokumentima
Zoran Milojević Zelja poznat je po brojnim aferama koje su pratili retki krivični postupci. Ovaj naprednjak sa registrovanim prebivalištem u Beogradu, u Jajincima, počeo je političku karijeru u rodnom Leposaviću gde je držao pumpu, kao predstavnik Nove Srbije, tada u koaliciji sa SNS. Uspinjao se zajedno sa dvojicom kontroverznih biznismena sa Kosova sa međunarodnih crnih lista zbog organizovanog kriminala – kumovima Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem.
Nekadašnji funkcioner SNS-a sa kratkim disidentskim stažom Saša Mirković tvrdio je da Milojević komanduje paralelnim strukturama SNS-a, sačinjenim od aktivista i ljudi koji su zaposleni u MUP i BIA. Blic je 2015. označio Milojevića kao „glavnog batinaša SNS“ tokom izbora u Srbobranu, Odžacima, Mionici, Majdanpeku, Zaječaru… Postoji video-snimak kako u šabačkom Majuru 2015. naprednjaci kliču Milojeviću nakon pobede na izborima za mesne zajednice. Jedino je zbog nasilja na lokalnim izborima u Vrbasu podneta krivična prijava protiv Milojevića.
S obzirom na to da policija sumnja da je isplate iz Resavice Milojević koristio za kampanje SNS-a, moglo bi se to proveriti i za Vrbas, jer su tamo izbori bili oktobra 2013, što se poklapa sa nekim isplatama Resavice njegovoj firmi. Protiv Milojevića je tada podneta krivična prijava za prebijanje i kidnapovanje opozicionog aktiviste iz Vrbasa Danila Bobića, koji je tada bio u DS-u. Milojević je, međutim, godinama bio „nedostupan“ tužilaštvu koje je vodilo taj postupak. Iako je 2017, dok ga je tužilaštvo još tražilo, viđan na konferencijama za novinare u Srbiji sa tadašnjim direktorom kancelarije za Kosovo i Metohiju Markom Đurićem, sadašnjim ministrom spoljnih poslova.
Zoran Milojević Zelja poznat je po brojnim aferama koje su pratili retki krivični postupci. Političku karijeru počeo je u Leposaviću, kao predstavnik Nove Srbije, a uspinjao se zajedno sa dvojicom kontroverznih biznismena, zemljaka, Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem
Đurić je na jednoj konferenciji, na pitanje N1, potvrdio da je Milojević po ugovoru radio za Kancelariju za KiM. Između ostalog početkom 2017. Đurić i Milojević su bili u delegaciji Srbije na zvaničnim pregovorima sa Prištinom u Briselu, kada se raspravljalo o telekomunikacijama. Milojević je bio i zvanični zastupnik MTS-a za Kosovo. On je počeo da radi u Kancelariji za KiM još za vreme Aleksandra Vulina koji je vodio tu kancelariju od kraja jula 2012. do septembra 2013.
Disciplinovanje naprednjaka u Kraljevu i nelegalni objekat na vrhu Kopaonika
Lokalni front iz Kraljeva objavio je krajem prošle godine dva zvučna snimka sa sastanka Gradskog odbora SNS-a u ovom gradu iz 2016, na kojima se, kako su tvrdili, čuje glas naprednjaka Zorana Milojevića Zelje. On određuje ko će, gde i kako dobiti posao, a jedina merna jedinica po svemu sudeći nisu ni diploma, niti znanje, već samo marljiv rad za stranku u predizbornoj kampanji.
„Tvoja deca, Živka, nisu bila – samo ti. Gde su ti bila Živka deca za vreme kampanje? Spavali na vreme? U 10? Ali ti si zaradila za njih, Živka. Dobićeš ti, Živka, šta treba. Ali, vidi Živka da ti kažem. Slušaj ti mene sad. Dobro me slušaj. Znam šta sam ti rekao. Napravićemo mi da ti završimo posao. Ali ti si bila u kampanji, a tvoja deca nisu bila u kampanji. Koliko imaju godina? Imam spisak – 35, 33… Koliko Živka još? Treće koliko ima? Gde su bili? Znači, Živka, kampanja je bila svuda. Sad ćuti“, čuje se glas na audio-snimku za koji navode da je Milojevićev.
Nekadašnji funkcioner SNS-a sa kratkim disidentskim stažom Saša Mirković tvrdio je da Milojević komanduje paralelnim strukturama SNS-a, sačinjenim od aktivista i ljudi koji su zaposleni u MUP i BIA, a pojedini mediji su ga 2015. označili kao „glavnog batinaša SNS“
Da nije samo stariji Milojević bio zainteresovan za diplomatiju, kao jedan od predstavnika Srbije na razgovorima sa Prištinom u Briselu, potvrđuje otkriće portala Nova.rs da je njegova ćerka Magdalena Milojević vicekonzul Srbije u Štutgartu. Sa sinom Aleksandrom je, međutim, imao problema, jer je više puta privođen zbog narkotika, a uhapšen je decembra 2021. na Kopaoniku zbog pokušaja ubistva nožem jednog muškarca, zbog čega je kasnije osuđen na pet i po godina zatvora. Zoran Milojević bio je vezivan i za izgradnju čuvenog nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu na Kopaoniku, čiji stvarni vlasnik nikada nije otkriven, a taj objekat, uprkos brojnim obećanjima zvaničnika, nikada nije srušen.
Bivši direktor Resavice već osuđivan za brojna krivična dela, pa i za primanje mita
I Vladan Milošević, nekadašnji funkcioner SNS-a, koga je Vlada Srbije postavila za direktora Resavice 2012, a razrešila 2015, već je osuđivan zbog sličnih stvari. Pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu (Specijalnim sudom) on je već bio osuđen na četiri godine zatvora zbog primanja mita u iznosu od ukupno 4,1 milion dinara.
Milošević se teretio da je od vlasnika kompanija koje su poslovale sa Resavicom zahtevao da mu „na ruke“ daju 10 odsto od poslova koje je ova državna firma sklapala sa njihovim firmama, koje su, između ostalog, prevozile i rudare Resavice do rudnika u kojima su radili. Od vlasnika jednog privatnog preduzeća Milošević je tražio 300 dinara za svaku tonu uglja koju je rudnik isporučio, a od drugog 710.000 dinara da Resavica uopšte isporuči ugalj njegovoj kompaniji. Na ovaj način Milošević je primio mito u novcu i građevinskom materijalu tokom 2014. u ukupnom iznosu od 4,1 milion dinara i obećano mu je još mito od 200.000 dinara.
Marko Đurić je svojevremeno potvrdio da je Milojević po ugovoru radio za Kancelariju za KiM. Njih dvojica predstavljali su Srbiju u pregovorima sa Prištinom o telekomunikacijama u Briselu, a Milojević je jedno vreme bio i zvanični zastupnik državne kompanije MTS za Kosovo
Tokom suđenja, predočeni su snimci sastanaka i prisluškivanih telefonskih razgovora kao dokaz Tužilaštva za organizovani kriminal da je Milošević uzimao mito. I komercijalni direktor tog preduzeća Vojkan Janković osuđen je istom presudom na dve godine zatvora, dok je protiv osoba koje su im davale mito vođen odvojeni postupak. Zbog toga je Milošević uhapšen 26. januara 2015, a tek posle toga ga je Vlada razrešila sa mesta direktora, 10. februara iste godine. U to vreme premijer je bio njegov tada i formalno stranački šef, Aleksandar Vučić.
Nova istraga o Resavici, iako pokrenuta sa više od 10 godina zakašnjenja, dolazi u najgori trenutak za naprednjake i Aleksandra Vučića. Apsolutna vlast, koju je Vučić čvrsto zgrabio baš u vreme kada se sumnja da su činjene ove malverzacije, poslednjih meseci se sve više kruni i to najviše zbog sumnje da je koruptivna. Ostaje da se vidi da li će i ova istraga otkriti jedan od brojnih mehanizama ekonomskih i izbornih malverzacija naprednjaka.
