Višegodišnja rekonstrukcija Gradske tržnice u Kragujevcu, započeta u proleće 2020, nije okončana ni krajem jula ove godine, iako je lokalna vlast obećala da će sve biti završeno za 210 dana ili do kraja te 2020. Zašto je rok za završetak radova probijan nekoliko puta, za sada nema zvaničnog odgovora.
Nezvanično se po gradu priča da je maratonska i preskupa obnova Tržnice plod nemara, bahatosti, neodgovornosti i korupcije svih aktera ovog šumadijskog Skadra na Bojani. U prilog tome navodi se da je Aja Sofija u Istanbulu izgrađena za nepunih pet godina i to u prvoj polovini šestog veka, a da našim dunđerima ni to nije bio dovoljan rok da obnove Tržnicu. Nadležni u gradskoj upravi, pak, od vikenda tvrde da su radovi na Tržnici završeni, da se čeka upotrebna dozvola i da je očekuju u roku od sedam do 10 dana. Da li će i ovaj rok, kao i svi dosadašnji, biti probijen ostaje da se vidi.
U svakom slučaju, osim vremena, već je izgubljeno i mnogo novca. Umesto prvobitno projektovanih 2,5 miliona evra, troškovi rekonstrukcije su u međuvremenu povećani na više od deset miliona, a ako se uključi i izgubljena dobit što Tržnica godinama ne radi, ceh se penje i na svih 15 miliona evra. Opozicija smatra da bi tim arčenjem i sumnjivim trošenjem novca kragujevačkih poreskih obveznika u dogledno vreme morali da se pozabave nadležni državni organi.
Obećali da će sve biti gotovo za sedam meseci, a nisu završili ni za 62
Revoltirani činjenicom da se rekonstrukcija otegla kao „gladna godina“ – sve je trebalo da bude završeno za sedam meseci, a nije ni posle 62 – i da je cena sve paprenija, nezadovoljni Kragujevčani su 30. jula, za kad je oficijelno bilo najavljeno okončanje radova, organizovali performans pod nazivom „Svečano otvaranje Gradske tržnice“, na koje su pozvali i bivšeg gradonačelnika Radomira Nikolića, na kraju čijeg mandata je započeta rekonstrukcija, njegovog kuma i naslednika Nikolu Dašića, za čijeg vakta su radovi ušli u šestu godinu, kao i sve koji su bili angažovani na tom poslu. Niko od p(r)ozvanih nije se odazvao.
Profesor kragujevačkog Slobodnog univerziteta Vukašin Slavković konstatovao je da oligarsi iz aktuelne vlasti imaju veće vikendice od Gradske tržnice, koja je pre jednog veka sagrađena za nešto više od godinu dana i upitao sugrađane „da li ovi danas grade ili se ugrađuju“?
Oligarsi iz aktuelne vlasti imaju veće vikendice od Gradske tržnice, koja je pre jednog veka sagrađena za nešto više od godinu dana, pa se nameće pitanje da li ovi danas grade ili se ugrađuju
Vukašin Slavković
Čitavo zamešateljstvo počelo je u maju 2020, kad je u prisustvu tadašnje premijerke Ane Brnabić i gradonačelnika Radomira Nikolića svečano započeta rekonstrukcija objekta u centru dvorskog kompleksa Miloša Obrenovića, koji je pod zaštitom države kao kulturno-istorijsko dobro. Taj posao poveren je tročlanom konzorcijumu, koji je predvodio Eurodomus iz Beograda. Da sve neće ići kako je planirano, videlo se već 6. jula, kada se, na užas šumadijske javnosti, urušio deo zida, okrenutog prema parku, na koji se naslanja i monumentalni Spomenik palim Šumadincima, delo Antona Augustinčića. Tim rušenjem, bez obzira na potonji „krpež“, trajno je narušena autentičnost objekta, da bi nedugo potom, na platou pokraj Tržnice, nikla dva betonska bunkera, koji su, kako je rečeno, bili u funkciji podzemne garaže, usled čijeg kopanja je i urušen deo zida. Pod velikom pritiskom javnosti, vlast je odustala od podzemne garaže i na tom mestu će po svemu sudeći biti podzemni trgovinski objekat, a bunkeri su u međuvremenu – porušeni. Sve to, međutim, koštalo je i vremena i novca.
Ništa od pomoći koju je Vučić obećao još na Sretenje 2023. godine
Gradska uprava, koja je od JKP Šumadija preuzela poslove rekonstrukcije Tržnice, sredinom 2023. raskinula je ugovor sa konzorcijumom sa firmom Eurodomus na čelu, ali je ona nastavila da posluje sa državom. Na nedavno pitanje portala Glas Šumadije o njenom poslovanju, iz Eurodomusa je odgovoreno „da ne odgovaraju na pitanja medija koji imaju izrazito antisrpski ili ustaški narativ“!
Raskidu tog ugovora prethodio je ljutiti govor Aleksandra Vučića, koji je 15. februara, na Sretenje, rekao da je razočaran što rekonstrukcija Tržnice još nije završena i obećao pomoć države da se taj posao napokon okonča. Ni to, kao ni druga obećanja Kragujevčanima, vezana za rekonstrukciju i dogradnju Kliničkog centra i izgradnju novog fudbalskog stadiona, nije ispunio.
Nakon raskida ugovora, polurazrovana Tržnica, sa naherenom limenom ogradom, predstavljala je novo ruglo u epicentru Kragujevca. Veće ruglo od nje bila je i ostala pre 27 godina NATO bombama razorena kasarna „Vojvoda Radomir Putnik“, najstariji vojni objekat tog tipa u Srbiji. Ironijom sudbine, bivša kragujevačka vlast planirala je da tu kasarnu otkupi od Vojske Srbije i da na tom mestu izgradi novu gradsku tržnicu, a da staru adaptira za kulturne sadržaje. I naprednjaci su, nakon preuzimanja lokalne vlasti 2014, usvojili plan detaljne regulacije centra Kragujevca, kojim je takođe bilo predviđeno izmeštanje Tržnice na novu lokaciju. Nikada nisu objasnili zašto su od toga odustali, a spekuliše se da su presudili lični interesi onih koji odlučuju.
Vučić je još 15. februara 2023. rekao da je razočaran što rekonstrukcija nije završena i obećao pomoć države da se taj posao napokon okonča. Ni to, kao ni obećanja vezana za rekonstrukciju i dogradnju Kliničkog centra i izgradnju novog fudbalskog stadiona, nije ispunio
Kakogod, gradska uprava je 7. maja prošle godine za nastavak rekonstrukcije Tržnice sklopila sporazum sa novim konzorcijumom, koji čine četiri firme iz Beograda i dve iz Valjeva. Među njima je i Temomont, koji je država tokom pandemije angažovala za izgradnju sve tri kovid bolnice, u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu. Po tom sporazumu sve je trebalo da bude gotovo početkom februara ove godine, s tim što je početna cena od 2,5 miliona uvećana za dodatnih 3,75 miliona evra. U februaru je rok pomeren za 30. jul, ali rekonstrukcija i dalje traje. A do kada će, ne zna se. Kao što se zvanično ne zna ni za koliko su, zbog pomeranja rokova, dodatno narasli troškovi, s tim što odbornici opozicije tvrde da su oni učetvorostručeni.
Tržnica je za Kragujevac ono što je nadstrešnica za Novi Sad
Profesor Vukašin Slavković tvrdi da bi na ovakvom slučaju, zbog nesagledivih razmera nemara i korupcije, pala svaka vlast u normalnom svetu, ne zato što se radi o velikom i komplikovanom, već o prilično jednostavnom projektu, u koji su uložena „nenormalno visoka“ javna sredstva. U tom smislu Tržnica je za Kragujevac ono što je nadstrešnica za Novi Sad, s tom razlikom što ovde, iako su padali zidovi, na svu sreću nije bilo ljudskih žrtava, poručuje.
„Nije potrebna diploma Ekonomskog fakulteta da bi se ustanovilo da je cena rekonstrukcije Tržnice sa prvobitnih 2,5 miliona narasla na više od 10 miliona, a sa izgubljenom dobiti na čak 15 miliona evra. Tim novcem mogli su da budu završeni mnogi lokalni poslovi i projekti i jasno je da je Kragujevac pod najgorom upravom u svojoj istoriji“, tvrdi Slavković.
I bivši gradonačelnik, sada opozicioni odbornik Veroljub Stevanović, ističe da aktuelnu vlast karakterišu „neverovatna bahatost, nekompetentnost, nepoštovanje važeće dokumentacije i nepostupanje po zakonu, pošto se u startu odustalo od Plana detaljne regulacije, kojim je bilo predviđeno da Tržnica bude prostor za multimedijalne sadržaje, a ne pijaca“. Izrada idejnog projekta poverena je privatnoj firmi, a ne kragujevačkom Urbanizmu, izabrani su izvođači koji nisu imali nikakve reference i sreća je da je pao samo jedan zid, a ne kompletan objekat, smatra Stevanović, po čijim bi rečima nadležno tužilaštvo trebalo da utvrdi odgovornost aktuelnog i bivšeg gradonačelnika, članova Gradskog veća i svih ostalih ustanova i pojedinaca koji su učestvovali u rekonstrukciji Tržnice.
Izrada idejnog projekta poverena je privatnoj firmi, a ne kragujevačkom Urbanizmu, izabrani su izvođači koji nisu imali nikakve reference i sreća je da je pao samo jedan zid, a ne kompletan objekat
Veroljub Stevanović
Skupština grada još nije razmatrala izveštaj Anketnog odbora za Tržnicu, koji je formiran u maju prošle godine. Odbornici iz redova vlasti smatraju da zaključak Anketnog odbora, u kome su oni imali četiri, a opozicija tri člana, ne deklariše krivičnopravnu odgovornost „bilo kog lica koje je imalo učešća u postupku izvođenja radova na zgradi Tržnice u Kragujevcu“. Predstavnici većine nisu prihvatili većinu predloga opozicionih odbornika, zbog čega su se oni povukli iz Anketnog odbora i rešili da o svemu što se dešavalo obaveste javnost i nadležne državne organe.
Kamen temeljac za Gradsku tržnicu položen je 9. septembra 1928, a završena je za nepunih 14 meseci i počela je sa radom 1. novembra 1929. Čitav vek kasnije četiri puta duži vremenski period aktuelnoj vlasti nije bio dovoljan ni da je rekonstruiše.
