Kada pomislimo na Barselonu, uglavnom razmišljamo o Gaudijevoj arhitekturi, mozaicima parka Guelj i istoriji Gotičke četvrti. Barselona je, ipak, mnogo više od Pikaso muzeja i Sagrada familije. Katalonska prestonica je živo i dinamično središte savremene umetnosti, dom galerija koje se ne libe da pomere granice, mesto susreta lokalnih talenata i međunarodnih imena. Čelza Davine, kustoskinja galerije Villa Del Arte, veruje da grad upravo sada prolazi kroz jedno od svojih najuzbudljivijih umetničkih poglavlja.
Umetnost u Barseloni nije elitistička, ona je otvorena, fluidna i organski povezana sa svakodnevnim životom grada. Trenutno, posebno s dolaskom Manifeste 15, evropskog nomadskog umetničkog bijenala, Barselona sve više potvrđuje svoju poziciju kao mesto gde savremena umetnost nije samo prisutna, već i društveno angažovana i duboko ukorenjena u lokalni kontekst. Umesto da se smesti u turistički iscrpljeni centar, većina umetničkih programa se odvija na periferiji. Ta odluka nije samo praktična, već duboko simbolična: umetnost se vraća korenima, tamo gde se stvarni život odvija. Kustoski fokus je na ekologiji, društvenim promenama i kritici kolonijalizma, koji sveukupno sačinjavaju novu urbanu dinamiku.
Umetnost u predgrađima
S novim galerijama, pojavom mlađih kolekcionara, i sve većim brojem međunarodnih događaja, grad izlazi iz svoje descregut faze. Taj katalonski izraz, koji opisuje urbanu melanholiju pomešanu sa zdravom dozom sumnje koja je česta kod Katalonaca, kao da u potpunosti nestaje. Zahvaljujući sve većem broju nezavisnih inicijativa, umetnost više nije koncentrisana samo u centru grada. Naprotiv, neki od najzanimljivijih prostora nalaze se u predgrađima, poput L’Hospitaleta, gde galerije kao što su Ana Mas Projects, Galería Alegría i L21 grade novu dinamiku odnosa centra i margine.
Na centralnom nivou, prostor između urbanog i umetničkog istražuju galerije poput Bombon Projects, koja je već godinama utočište za mlade umetnike i eksperimentalne forme. Bombon Projects je pozicionirana kao prostor koji podržava mlade autore i rizične umetničke prakse, one koje često ne pronalaze mesto u velikim institucijama ili komercijalnim galerijama, jer se fokusiraju na eksperimente, hibridne forme i umetničke procese, a ne samo na krajnji proizvod. Osnivači galerije pripadaju generaciji koja razmišlja drugačije: galerija nije samo prodajni prostor već i kulturni laboratorijum. Njihova partnerka Joana Roda objašnjava da se od osnivanja galerije 2017. godine scena znatno promenila: „Kada smo pokrenuli Bombon Projects, vladala je neka opšta rezignacija. Danas osećamo entuzijazam.” Trenutno u galeriji izlaže Ana Irina Rasel sa radom Un contagio, gde prikazuje seriju kinetičkih, naduvanih skulptura koje deluju kao hibridi između tela, mašina i mikroorganizama. Izložba propituje granice između fizičkog prisustva i psihološke nelagodnosti, čime savršeno oslikava eksperimentalni duh ove galerije. Galerija je smeštena u Eixample četvrti, i deo je mreže prostora poput Chiquita Room, Dilalica, kao i umetničkih kolektiva Cordova, Fuga i El Sielo.
Mladi i nasleđe
Prostor između urbanog i umetnosti istražuje i Galerija Majoral, koja uspešno balansira između istorijskog nasleđa i podrške mladim savremenim umetnicima. Otvorena 1989. godine, Majoral je dugi niz godina bila poznata po izlaganju velikih imena modernizma i posleratne avangarde kao što su Pikaso, Miro, Dali, Tapijes i drugi. Prošle godine, galerija je proširila prostor otvaranjem sadašnje savremene sekcije namenjene isključivo savremenim projektima. Ovde se održava izložba Marije Prats Florescence, s radovima koji istražuju intimne pejzaže majčinstva i promenljive granice između ličnog i univerzalnog. Taj spoj istorije i savremenih glasova, uz fleksibilan i prilagodljiv prostor, idealno pokazuje kako Majoral stvara most između prošlosti i budućnosti umetnosti u Barseloni.
Grad nikada nije prestajao da stvara, već samo nije uvek želeo da o tome glasno govori. Barselona danas nudi umetnost koja nije stvorena za Instagram, već za dijalog
Iako na prvi pogled deluje poput elitističke prodajne galerije na luksuznom Paseo de Grasija, Galerija Vila del Arte iznenađuje raznovrsnošću, od radova etabliranih slikara i vajara do mladih umetnika koji su tek diplomirali, nudeći daleko širi spektar umetničkih izraza nego što prostor sugeriše. Galerija ima dva impresivna prostora u istorijskom centru, uključujući jedan u prizemlju luksuznog Mandarin Oriental hotela, prilagođene kako velikim slikama tako i intimnijim radovima mladih talenata. Ono što je zaista fascinantno jeste činjenica da ovakav tip komercijalne galerije retko pruža prostor mladim umetnicima, a ovde se to dešava redovno i s entuzijazmom. Kustosi i vlasnik su izuzetno srdačni i otvoreni za razgovor, što čini celo iskustvo boravka u galeriji iznenađujuće prijatnim i pristupačnim.
Autentičnost
Sve tri galerije povezuje jedna osobina – autentičnost. Nema elitizma, nema distance. Postoji samo želja da umetnost živi i da se deli, bez obzira na to da li dolazite s diplomom iz istorije umetnosti ili ste zalutali u galeriju s ulice. Možda najvažnija stvar koju treba razumeti o savremenoj umetničkoj sceni Barselone jeste to da ona nije „u trendu“. Ovo nije iznenadna eksplozija kreativnosti, već kontinuitet, često nevidljiv, ali duboko ukorenjen. Grad nikada nije prestajao da stvara, već samo nije uvek želeo da o tome glasno govori. Barselona danas nudi umetnost koja nije stvorena za Instagram, već za dijalog. Umetnost koja vas neće dočekati sa crvenim tepihom, ali hoće sa toplom radoznalošću. A to je, u svetu opsednutom brendiranjem i vidljivošću, možda najradikalniji čin od svih.
