Knjiga MAGI:JA o Margiti Stefanović dragocen je dokument koji otkriva klavijaturistkinju benda EKV kakvu do sada nismo poznavali. Ovo, po mnogo čemu neobično izdanje Makarta, predstavlja formu kolaža Maginih pisama svom nekadašnjem dečku Srđanu Vejvodi, romanisti, prevodiocu, fotografu…, kao i njegove fotografije njoj.
„U Srđanovoj arhivi ima oko 500 fotografija iz perioda 1980-1989, pisama i razglednica ima stotinjak, sa raznim adresama gde je živeo u svetu, kao i mnogo poruka koje mu je Magi ostavljala u beogradskom stanu“, priča za Radar dramaturškinja Katarina Pejović, koja je priredila ovu knjigu. „Bili su predivan, harizmatičan par. Ona, pijanistkinja i arhitekta, on romanista, prevodilac, fotograf. Oboje prelepi i daroviti i, pre svega, dobri ljudi. Isticanje te osobine bi možda nekada ranije izazvalo posprdnu reakciju, ali mislim da je to bilo isto toliko bitno koliko i njihova lepota i talenti. Srđan je imao jednu vrstu emocionalne stabilnosti koja je Magi bila potrebna i preko trajanja njihove ljubavne veze. Otud i pisma koja su letela preko okeana sve do kasnih 90-ih godina. Nimalo me nije iznenadilo da Srđan ima sačuvanu celu arhivu. Verujem da je svako ko je imao priliku da ozbiljnije upozna Magi, ostao zauvek obeležen tim iskustvom.“
A to što je baš ona odabrana, nije nimalo slučajno. Kao jedna od najbliskijih Maginih prijateljica iz tog perioda, bila je svedok ove ljubavi.
„Ona je bila čudo od čoveka. Malo ljudi znam koji su bili spremni tako neštedimice da daju sve od sebe u odnosu sa drugima. A imala je mnogo toga za davanje – svoju spoljašnju i unutrašnju lepotu, pamet, obrazovanje, kreativnost, duhovitost, nežnost. Bila je pokretni praznik“
„Srđana i Magi sam upoznala isto veče, na prvom koncertnom nastupu Katarine II u sastavu Milan Mladenović, Dragomir Mihajlović, Magi, Bojan Pečar i Ivica Vdović Vd. Bilo je to 29. decembra 1982. u SKC-u, a svirale su i grupe Partibrejkersi i U škripcu. Ja sam bila u bekstejdžu, jer sam sa svakim bendom imala neku poveznicu – sa Antonom iz Brejkersa sam išla u gimnaziju, sa Lukom iz Škripca u isti razred u osnovnoj školi, Delča mi je bio drugar-kolega sa Fakulteta dramskih umetnosti. S Milanom sam bila dobra još od vremena benda Šarlo Akrobata, Vd mi je bio komšija, a s Bojanom sam svirala u orkestru muzičke škole ‘Mokranjac’. A Magi sam tada videla prvi put. Kada su izlazili na scenu, okrznuo me blesak njenog osmeha i čarobnih crnih očiju, potom sam ih ceo nastup gledala s leđa. Uvod u pesmu Platforme, Magina ’vožnja’ na sintu… apsolutno otkrovenje! Muzika Katarine II bila je, na izvestan način, vrhunac Novog talasa, neka sinteza svega revolucionarnog što je donelo tih par intenzivnih godina posle Titove smrti. Bila sam očarana, kao i cela sala SKC-a. Srđan je napravio sjajne fotografije tog koncerta, a fotka Magi na albumu Katarina II napravljena je upravo tada, posle koncerta. Od te večeri, Magi i ja smo postale nerazdvojne, uz intenzivno druženje sa Srđanom. Veliko ljubavno prijateljstvo na relaciji ulica Prote Mateje 22 – Smiljanićeva 4 – Dalmatinska 33 – Svemir. Međutim, negde u jesen 83’, Magi i Srđan nisu više bili zajedno. Magina i moja bliskost je vremenom prolazila kroz razne faze, ali se nit koja se čvrsto isplela u toj prvoj deceniji našeg zajedničkog putovanja nikad nije prekinula.“
Posao je i Katarinu odveo u svet – Sloveniju, Nemačku, Italiju, Maltu, Kipar, Holandiju, Veliku Britaniju, Austriju, Ameriku… Ipak, kako kaže, s Vejvodom je, uprkos svim istorijskim previranjima i obostranim geografskim seobama, a zahvaljujući evoluciji komunikacijske tehnologije, uspela da održi kontinuitet prijateljstva.
„Srđan je godinama unazad započeo digitalizaciju svog velikog fotografskog arhiva, u kojem slike Magi zauzimaju centralno mesto. Još tada je pričao o knjizi koja bi se sastojala od njenih fotografija i pisama. Njegova ideja je, rekla bih, imala dvostruki koren. S jedne strane, bila je to želja da uobliči i, na neki način, zaključi jedan od najvažnijih odnosa u svom životu. S druge strane, reč je o nečemu specifičnom za nas, ’izmeštene’ ljude, a to je potreba da se, strukturiranjem bitnih priča iz prošlosti, stvori osećaj životnog kontinuiteta i učvrsti unutrašnja usidrenost. Jer, izmeštanjem u druge geografske i kulturne kontekste, osećaj elementarne pripadnosti zauvek je izgubljen“, objašnjava Katarina Pejović, koja danas živi i radi u Zagrebu.
Sačuvana su samo Magina pisma Srđanu, i Srđanove fotografije Magi, ja sam taj odnos i dinamiku slika i teksta nazvala mono-dijalogom. Uzela sam si slobodu da iz pisama odaberem odlomke i da ih oblikujem u poglavlja koja vode kroz tu ljubavnu priču, ali su istovremeno i duboka egzistencijalna anamneza
Knjiga MAGI:JA ima oblik poeme u poglavljima koja su prožeta Maginim fotografijama.
„Što se naslova tiče, iako je poveznica Magi-magija već izlizana, smatrala sam da je u ovom kontekstu jedino smislena i dostojna, ali jasno odvojena s dve tačke – MAGI:JA. Pošto je materijal od kojeg je nastala knjiga vizuelni i tekstualni zapis jednog intimnog odnosa, bilo je od početka jasno da će knjiga biti ljubavna priča, ali u jednom nesvakidašnjem obliku. Sačuvana su samo Magina pisma Srđanu, i Srđanove fotografije Magi. Ja sam taj odnos i dinamiku slika i teksta nazvala mono-dijalogom. Uzela sam si slobodu da iz pisama odaberem odlomke koji su lični, ali ne i privatni, i da ih oblikujem u poglavlja koja vode kroz tu ljubavnu priču, ali su istovremeno i duboka egzistencijalna anamneza Magi kroz vreme. Zbog toga odlomci, za razliku od fotografija, nisu indeksirani godinom i mestom, jer pripadaju nekoj drugoj hronologiji i topologiji od one konvencionalne“
Slike su, ističe Pejović, pogled na Magi kakav praktično niko drugi nije imao.
„Srđanovo sjajno fotografsko oko je beležilo Magi u raznim stanjima, i to često serijalno. Željko Serdarević, grafički dizajner koji je fantastično uobličio knjigu i sa kojim sam radila na ’razgovoru’ slika i teksta, zapazio je suptilnu promenu koja se javljala u tim serijama. Na fotografijama nastalim u razmaku od par sekundi, bila je vidljiva transformacija iz feminilnog u maskulino, iz devojačkog u žensko, iz otvorenog u zatvoreno, iz vedrine u tugu. Ta dihotomija je crvena nit vizuelnog segmenta knjige, i mislim da više od reči – ili u dijalogu sa njima – govori o prepletenosti oprečnih emocija koje su nastanjivale Magi.“
Kada su Magina pisma u pitanju, Katarina Pejović napominje da su ona sve samo ne konvencionalna. Tačnije, to su prava mala umetnička dela, često pisana štampanim slovima, što je poštovano u grafičkoj transpoziciji teksta.
„Od visoko poetskog stila, preko načina pisanja koji često grafički predstavlja neku sliku ili pokret, do sijaset malih crteža, Magina pisma su mnogo više od toga. No, odlučili smo se da ne reprodukujemo sama pisma, već da tekstualni sadržaj i ritmička struktura budu nosioci tog segmenta. Knjiga zato ima oblik poeme u poglavljima, možda bi se mogla porediti sa Nerudinih ’20 ljubavnih pesama i jednom očajničkom’. Haiku je forma koja joj je prirođena, ali tu nema nekog pravila, jer se Magi nije bavila formalnim.
Poezija je naprosto njen način izražavanja, u bilo kom obliku i žanru. Inače, prezentaciju izbora pisama ostavljamo za izložbu koja će se dogoditi, nadamo se, iduće godine“, otkriva naša sagovornica i dodaje: “Selekcija delova pisama za ovu knjigu mi je bila možda najlakši deo posla, mada emotivno vrlo zahtevan. Porazila me je konstanta bola i patnje, od tako ranih dana. Magi i ja smo delile osećaj unutrašnje izmeštenosti, onako kako se senzibilni i ranjivi ljudi često osećaju u svojim matičnim sredinama. Ali, nisam ni slutila da je i u tim prvim godinama našeg druženja njena muka bila tako velika i duboka, tako preplavljujuća. Imala sam 20 godina kada smo se zbližile, tek sam učila o životu i odnosima. Bilo je i teško pojmiti kako neko tako blistav, pun života i radosti, može istovremeno biti tako tužan i usamljen. Toliko toga mi je tek naknadno postalo jasno. U pismima Srđanu je cela riznica te tamne strane.“
Magi i ja smo delile osećaj unutrašnje izmeštenosti, onako kako se senzibilni i ranjivi ljudi često osećaju u svojim matičnim sredinama, ali teško je bilo i pojmiti kako neko tako blistav, pun života i radosti, može istovremeno biti tako tužan i usamljen
U čemu je bila tajna Margite Stefanović zbog čega je i danas inspiracija, i izaziva divljenje, kao i kakvo je njeno sećanje na nju, pitamo Katarinu.
„Ona je bila čudo od čoveka. Malo ljudi znam koji su bili spremni tako neštedimice da daju sve od sebe u odnosu sa drugima. A imala je mnogo toga za davanje – svoju spoljašnju i unutrašnju lepotu, pamet, obrazovanje, kreativnost, duhovitost, nežnost. Bila je pokretni praznik. Svetlo. Pored nje sam se osećala kao najbolja verzija sebe, što bi bila jedna od najtačnijih definicija ljubavi. I znam da nisam bila jedina, daleko od toga. Možda ovo zvuči kao još jedna mistifikacija, ali ona je zaista bila takva. I verujem da je njena čudesnost mogla da dopre do ljudi u bilo kakvom kontaktu sa njom – u susretima, na koncertu, u razgovorima na televiziji, kao što dopire i danas.
Međutim, kada takva osoba ispolji svoju krhkost kroz samouništavajuću zavisnost, kada vremenom ta zavisnost počne da utiče na sve u njenom životu, i kada se njen život okonča tako tragično, to je stravičan mamac za sve moguće oblike eksploatacije i degradacije. Govoriti danas o Magi znači sesti na celo brdo mitova i legendi koje su se o njoj isprele kroz ove decenije. To brdo, nažalost, sadrži i gomilu laži, poluistina, predrasuda, jednom rečju, tabloidno đubrivo. Nas nekolicina njenih prijatelja sve ovo vreme patimo zbog načina na koji su Magi i njen život na toliko instanci zloupotrebljeni. Zato se nijednog trenutka nisam dvoumila da se latim stvaranja ove knjige, naprotiv. Zahvalna sam Srđanu što mi je poverio tu mogućnost. Verujem da Magino svetlo ipak pobeđuje, i nadam se da je naša knjiga jedan takav progonitelj mraka.“
Iako je tek izašla iz štampe, prve reakcije na knjigu MAGI:JA su u svakom segmentu – od ideje, formata, koncepta, opreme, naišle na komplimente. Mnogi nisu štedeli reči i okarakterisali su ovu knjigu kao izdavačko malo remek-delo.
Međutim, kada takva osoba ispolji svoju krhkost kroz samouništavajuću zavisnost, kada vremenom ta zavisnost počne da utiče na sve u njenom životu, i kada se njen život okonča tako tragično, to je stravičan mamac za sve moguće oblike eksploatacije i degradacije
„Pošto je knjiga Srđanova inicijativa i materijal u celosti pripada njemu, nije bilo nikakvog kompromisa u njenom nastajanju. To je srećna okolnost, kao i činjenica da je Makart izdavač s mnogo sluha za ovako posebno izdanje. Za Srđana, Željka i mene knjiga je upravo onakva kakvu smo želeli da napravimo. Nadam se da će i naši čitatelji-saputnici to osetiti“, rekla nam je Katarina Pejović, koja sa kolegom Nebojšom Krivokućom, autorom monografije o Milanu Mladenoviću koja se s nestrpljenjem iščekuje, radi na scenariju dokumentarnog filma o EKV Promeniću svet do kraja pesme u režiji Vladimira Tagića, koji je nedavno dobio nagradu na konkursu Nova TV.
Magija se nastavlja…
