Poštovani koleginice i kolege,
Draga deco i naša mladosti,
Pre par dana je bio veliki praznik. Bio je Vidovdan za koji smo mi nekao sudbinski vezani. Dan kada se vidi ko je vera a ko je nevera. Na Vidovdan su mnogi dušu svoju prodali i brojali svojih trideset srebrenjaka, isto kao Juda Iskaritski! I vi ste Deco još jednom pokazali koliko veliko srce imate.
Na žalost, na Vidovdan sa vama nije bio patrijarh srpski, nisu bile ni preosvećene vladike. Nisu bili sa vama da stanu ispred vas, da vas zaštite, da vas ohrabre i posavetuju, da vam daju blagoslov
Vi živite u teškim vremenima kada sa vama nisu ni naš patrijarh, naš blagopočivši patrijarh Pavle, ni naš mitropolit Amfilohije, ni naši episkopi Atanasije i Artemije. Vi danas nemate ni sv. Vladiku Nikolaja ni sv. Avu Justina Ćelijskog da podignu gromki glas protiv tiranina i tiranije. Ali ne brinite! Oni su svi zajedno sa sv. Knezom Lazarom i svim kosovskim mučenicima pred Gospodom vaskrslim. I mole se Gospodu za Vas.
Nepomjanik je sa svojim satrapima i prodanim dušama spremio sva oruđa i svoje topove proti vas. Spremio je on vodene topove, i one zvučne (koje nemaju) i one trešnjove. Skupio je on sav ološ i talog taloga našeg društva. Obukao ih u policijiske uniforme, dao im značke naoružao i pustio na vas kao besne kerove!
A vi deco idete s mačem drvenim na aždaju troglavu. Ali idete sa veliki srcem punim ljubavi i vere u Gospoda. Idete baš onako kako je nekad davno golobradi David izašao na megdan strašnom Golijatu! Svi znamo kako se taj strašni megdan završio. Tako će se završiti i vaš megdan sa nepomjanikom i njegovim satrapima!
Evo već mesecima gledam kako vas nepomjanik sa svojim satrapima napada. Kako vas pljuju, panjkaju, gaze, lome, prebijaju i hapse. Gledam kako na vas napadaju kao kada jato očerupanih i smrdljivih vrana napadne na mlade nejake orlove. I gledam kako vrane orlovima ‘oće oči da povade i krila da polome. I onda, kao u nekom magnovenju, vidim kako mladim orlovima rastu krila i oni se podižu u visine nebeske. U one visine nebeske koje vrane smrdljive i očerupane ne mogu ni da zamisle a kamoli da dostignu.
Epilog možemo da pretpostavimo! Vrane očerupane nikada mlade orlove pobedile nisu, niti će ikad pobediti! Tako i vama deco sada oči vade i krila lome. A Vam krila rastu i dižete se u nedostižne nebeske visine. Tako ni vas deco nepomjanik i njegova satrapi nikada neće pobediti!
A vi draga deco budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Budite dostojanstveni kao što ste do sada bili! Budite so ovoj zemlji, ali ne dozolite da so obljutavi. Ako nam so obljutavi, ko će nam zemlju osoliti! Vi ste naša mladost i lepota, vi ste naša budućnost. Bez vas neće više biti ni Srbije ni nas.
Ja Vas oslovljavam sa „deco“, ali vi ste sada odrasli, zreli i mudri ljudi. Car Dušan Silni je bio vaših godina kada je stvarao svoje carstvo i pisao svoj Zakonik. Sada je došlo vaše vreme. Došlo je vreme da vi stvarate vaše carstvo i pišete vaš Zakonik!
Deco, budući naraštaji će vas pamtiti, pamtiće vašu žrtvu i vaše veliko Srce! O vama će pisati knjige i udžbenike. A nepomjanik i njegovi satrapi će završiti na đubrištu istorije, baš tamo gde i pripadaju. Njih će pamtiti samo po zlu. Ili možda se njih za par godina niko više neće ni sećati. Kao da nisu nikada ni postojali.
Srdačno vaš,
univ. prof. dr Petar J. Grbović
