Zahtev za uvećanje procenta budžetskih izdavanja za odbranu na pet odsto BDP bio je jedan od osnovnih zahteva koje je pred saveznike postavio američki predsednik Donald Tramp i za koji postoji velika verovatnoća da će biti ispunjen na dvodnevnom samitu NATO u Hagu.
Reč je zapravo o kompromisu gde bi NATO zemlje trošile nekih 3,5 odsto BDP-a za osnovne odbrambene potrebe a 1,5 odsto za bezbednost u širem smislu. Ovaj ambiciozni cilj postao je realan zahvaljujući Trampovom oštrom pregovaranju, lobiranju generalnog sekretara Alijanse Marka Rutea, ali pre svega zbog toga što ga je podržala najveća evropska ekonomija – Nemačka.
Zvaničnici Alijanse u medijskim nastupima karakterišu ovakav razvoj kao Trampovu pobedu, ali i težnju za uspostavljanje nove ravnoteže u NATO-u. Veliki izazov će međutim biti nagovoriti sve članice saveza da preuzmu ovu obavezu, budući da je Španija, koja ima najmanja izdvajanja za vojsku, već poslala informaciju da želi da bude izuzeta od ove obaveze, dok druge nacije traže više vremena za ispunjavanje obaveza.
