Sredinom maja ove godine nad ekonomskom sudbinom balkanskog tigra zakukala je i guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković, ista ona koja je u svojoj doktorskoj disertaciji, bez citiranja, preuzela tek nešto više od 20 odsto teksta. Sitno je to u odnosu na ministra finansija Sinišu Malog, koji je u svom doktoratu preuzeo više od 30 odsto.

Guvernerka zvuči kao eho nenadležnog predsednika koji krivi obojenu revoluciju i zločinačke studentske blokade za usporavanje privrednog rasta. Elem, guvernerka je konstatovala, a mediji preneli, da onaj ko potcenjuje „uticaj blokada i protesta na investicioni ugled Srbije ne misli dobro svojoj zemlji“.

Nepunih mesec dana kasnije, tačnije 11. juna, nakon sastanka sa misijom MMF-a, Narodna banka Srbije izdala je saopštenje u kojem se blokade i ne pominju. Štaviše, guvernerka izražava zadovoljstvo stanjem srpske ekonomije: „I prosečna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u prethodnih sedam godina od blizu četiri odsto (realan rast) govori o dobrim politikama i dobrom ambijentu koji smo stvorili.“

Nesuđeni evropski prvaci tek na 11. mestu

Zapravo, u tom periodu, od 2018. do 2024. prosečan godišnji realni rast nije ni bio četiri, već 3,7 odsto i to tek nakon dubiozne revizije BDP-a u oktobru prošle godine, kada je Republički zavod za statistiku u proseku BDP povećao za upadljivih pet procenata, o čemu je Radar već pisao u tekstu Lice i naličje bizarne revizije srpskog BDP-a. Stoga, verodostojnije deluje stopa privrednog rasta u tom periodu pre revizije BDP-a od 3,3 odsto prosečno godišnje.

Svakako, ni u saopštenju MMF-a posle serije sastanaka sa srpskim zvaničnicima ne pominju se blokade i njihovi efekti na ekonomiju. Opet, nakon prošlogodišnjih najava naprednjaka da će Srbija sa privrednim rastom većim od četiri odsto u 2025. biti prva u Evropi i spuštanja ove procene na 3,5 odsto od strane MMF-a početkom ove godine, desio se novi hladan tuš. MMF je prošle nedelje još jednom revidirao stopu rasta srpske ekonomije naniže i to na tri procenta. Tako smo od evropskih prvaka u naprednjačkom scenariju skliznuli na jedanaesto mesto, što se vidi i na grafikonu 1.

Stopa rasta realnog BDP-a Srbije i izabranih evropskih zemalja u 2025. (u procentima)

Izvori: MMF, World Economic Outlook (april 2025) i saopštenje Misije MMF-a u Srbiji

Očekivano, balkanskom tigru ne cvetaju ruže, ali ne zbog studentskih blokada već „balon ekonomije“ koja pokazatelje naduvava preko masivnih infrastrukturnih investicija, a kroz njih i korupcije i kriminala.

Na spoljnom planu, upada u oči sve veći deficit. U prva tri meseca ove godine izvezeno je robe za 7,2 milijarde evra, za 200 miliona više nego u istom periodu prošle. S druge strane, uvoz robe je u istom periodu porastao za 1,2 milijarde, sa 8,5 na 9,7 milijardi evra. U zbiru, deficit tekućeg računa platnog bilansa je u posmatranom periodu povećan za 961 milion evra, sa 461 milion na milijardu i 422 miliona evra.

Jak dinar na klimavim nogama

Naravno, ovaj deficit treba pokriti, jedan deo stranim direktnim investicijama (SDI), a ostatak novim zaduživanjem. Problem je, međutim, što se od početka januara do kraja marta 2024. u Srbiju slilo 1,423 milijarde evra stranih direktnih investicija, a u istom periodu 2025. upola manje, odnosno 704 miliona evra. Strani vlasnici povlače dobit što dodatno doprinosi deficitu tekućeg računa. S obzirom na to da je u prvom kvartalu 2025. pasiva u finansijskom računu platnog bilansa porasla za 1,3 milijarde evra, kada se od ovog iznosa oduzme priliv stranih direktnih investicija, dobijemo porast neto zaduženja za oko 500 miliona evra.

Za pet meseci ove godine devizne rezerve smanjene su za 1,9 milijardi. Ako tim tempom nastave da padaju, za nešto više od godinu dana moguća je valutna kriza i korekcija kursa, odnosno slabljenje dinara prema evru

Kada je tekući račun platnog bilansa u deficitu, to znači da Srbija od inostranstva potražuje više robe i usluga nego što inostranstvo potražuje od Srbije, pa je i tražnja za evrima znatno veća od tražnje za dinarima, iz čega proističe da bi dinar trebalo da depresira (izgubi na vrednosti). Ali, pošto je politika aktuelne vlasti praktično fiksni devizni kurs, što u ovoj situaciji šteti izvoznicima i pogoduje uvoznicima, onda Narodna banka mora da interveniše na deviznom tržištu i poveća tražnju za dinarima, a istovremeno i ponudu evra.

Ishod je da su od decembara prošle do kraja maja ove godine devizne rezerve značajno smanjene, za čak 1,9 milijardi i u tom periodu pale su sa 29,3 na 27,4 milijarde evra. Još gore, bez priliva stranih direktnih investicija taj pad bi bio znatno iznad dve milijarde evra, što bi bilo veoma opasno.

Da se situacija potencijalno komplikuje ukazuje i činjenica da su samo tokom aprila, prema zvaničnim podacima NBS, devizne rezerve pale za 800 miliona evra, a u maju za dodatnih 306,5 miliona evra, što se može videti na grafikonu broj 2. Ako se ovim tempom nastavi, za nešto više od godinu dana moguća je i valutna kriza, koja već danas iziskuje i korekciju deviznog kursa, odnosno slabljenje dinara prema evru.

Grafikon 2: Devizne rezerve NBS (u milijardama evra)

Izvor: Narodna banka Srbije

Prihodi države realno padaju, a rashodi rastu, zbog čega se uvećava i javni dug

Pored spoljnog, i unutrašnji deficit je veliki problem, jer se mora obezbediti novac i za njegovo finansiranje. On se, kao i obično kada su srpske prilike u pitanju, pokriva kroz rast javnog duga. Prema konsolidovanom bilansu države za prva četiri meseca ove u odnosu na isti period prošle godine, javni prihodi su nominalno porasli za 3,9 odsto, ali su realno pali za pola procenta, jer je inflacija iznosila oko 4,4 odsto.

0,2 odsto

od sume planirane u budžetu za 2025. potrošeno je do kraja maja za Nacionalni stadion, a za Ekspo 2027 je od budžetiranih sredstava realizovano 7,8 odsto, iako su za vlast to dva najvažnija projekta

Porez na dohodak građana realno je porastao za 3,6 odsto, verovatno kroz ubrzanje rasta plata u javnom sektoru, ali i podizanje minimalne zarade. To s jedne strane jeste populistički potez, ali s druge strane vlast računa da će na taj način dodatno popuniti budžet na teret poslodavaca. Međutim, bar kada je privatni sektor u pitanju, jasno je da njemu ovi nameti ne prijaju, zbog čega su prihodi od poreza na dobit od početka januara do kraja aprila 2025. nominalno pali za pet, a realno za čak devet procenata.

Primetno je da i potrošnja stanovništva ozbiljno usporava, jer su prihodi od poreza na dodatu vrednost u prva četiri meseca ove godine realno za 2,3 odsto, a prihodi od akciza za 2,9 odsto manji nego u istom periodu 2024.

Na rashodnoj strani situacija je ništa manje ozbiljna. U odnosu na isti period prethodne godine, ukupni rashodi su u prva četiri meseca 2025. nominalno porasli za 6,7 i realno za 2,2, odsto. Pri tome su rashodi za zaposlene nominalno porasli za 4,2 procenta, ali su realno pali za 0,1 odsto. To je verovatno posledica neisplaćivanja plata delu prosvetnih radnika zbog protestne obustave rada ili štrajka.

Smanjeni su, takođe, izdaci za kamate i to nominalno za 17,8 i realno za čak 21,3 odsto, za subvencije nominalno za 5,3 i realno za 9,3 odsto i za socijalnu pomoć, s tim što su nominalno oni porasli za 1,4, ali su realno pali za 2,8 odsto.

Za rafale i predsednički falkon više nego za sve infrastrukturne investicije

S druge strane, upadljivo su porasli transferi domaćinstvima, nominalno za 12,8 i realno za osam odsto i izdaci za penzije, nominalno za 13 i realno za 8,3 odsto. Ipak, na rashodnoj strani izdvajaju se kapitalni izdaci, koji su porasli sa 143,8 na 181,6 milijardi dinara. Oni su nominalno uvećani za 26,3 i realno za 21 odsto. Ključan mesec je april, kada su kapitalni rashodi porasli za oko 65 milijardi, jer su u aprilu prošle godine bili 26,3 milijardi, a u aprilu ove čak 89,2 milijarde dinara.

Prihodi od poreza na dobit u prva četiri meseca 2025. u odnosu na isti period 2024. realno su pali za čak devet procenata, a ozbiljno usporava i potrošnja stanovništva, što se vidi po padu realnih prihoda od PDV-a za 2,3 i akciza za 2,9 odsto

Uprkos tome što su kapitalni rashodi u aprilu uvećani za čak 239 procenata, samo je manji deo tog novca usmeren u infrastrukturne projekte. Najveći deo tog novca, kako je otkrio Radar, potrošen je na kupovinu aviona, kao da će na njihovim krilima da uzleti i srpska ekonomija. U aprilu je, naime, Srbija platila drugu ratu za 12 francuskih borbenih aviona, rafala, što je budžet olakšalo za oko 50 milijardi dinara, a dodatnih 5,5 milijardi je plaćen falkon, koji je nabavila Vlada Srbije, a najčešće ga za svoja putovanja koristi predsednik Aleksandar Vučić.

Samo za te avione iz budžeta je u aprilu potrošeno 64,7 odsto više novca nego za sve infrastrukturne projekte u Srbiji, od kojih mnogi prilično kasne. Na to ukazuje i analiza 19 najznačajnijih infrastrukturnih projekata, za koje su ove godine u budžetu planirane 232 milijarde dinara ili skoro dve milijarde evra. Već na prvi pogled upada u oči da je u prvih pet meseci od planirane sume potrošeno svega 59,5 milijardi dinara ili 25,7 odsto. Na nivou ukupnih kapitalnih rashoda, situacija je neznatno bolja i to prvenstveno zahvaljujući „francuskoj vezi“, jer je od 612,6 milijardi dinara, koliko je budžetirano, do kraja maja realizovano 181,6 milijardi ili 29,6 odsto, što se može videti i u tabeli 1.

Tabela: Realizacija izabranih infrastrukturnih projekata u Srbiji od početka godine do kraja maja 2025. (u milijardama dinara i procentima u odnosu na budžetirana sredstva za celu godinu)

Izvori: Ministarstvo finansija, Izvršenje budžeta zaključno sa 31. majem 2025. i Revidirana fiskalna strategija za 2024. sa projekcijama za 2026. i 2027.

Ekspo i Nacionalni stadion za vlast najvažniji projekti, a njihova realizacija najviše kasni

Da je udeo realizovanih u odnosu na budžetirana sredstva za najvažnije infrastrukturne investicije ove godine primetno niži nego ranije može se zaključiti i analizom izvršenja budžeta. U izvršenju budžeta za 2025, naime, izdvojeno je šest infrastrukturnih projekata od značaja, za koje je za celu godinu budžetirano 109,4 milijarde dinara, a do kraja maja potrošeno samo 11,6 milijardi ili tek 10,6 odsto od planirane sume. U istom periodu prošle godine, u izvršenju budžeta izdvojena su četiri infrastrukturna projekta od značaja, za koje je bilo budžetirano 52,5 milijardi dinara, a u prvih šet meseci je realizovano 9,8 milijardi ili 18,7 odsto. U 2023. bila su izdvojena dva infrastrukturna projekta od značaja, za koje je do kraja maja potrošeno pet od za celu godinu planiranih 26,3 milijarde dinara ili 18,9 odsto.

Primetno je, takođe, da je u prvih pet meseci ove godine vrlo niska, čak niža od proseka, realizacija za vlast najznačajnijih infrastrukturnih projekata, koji su pritisnuti rokovima. Tako je za Ekspo 2027 do kraja maja realizovano samo 7,8 odsto, za prugu od Zemun Polja do budućeg kompleksa Ekspo 6,7 odsto, a za Nacionalni stadion svega 0,2 odsto od sume planirane za celu 2025.

Sve u svemu, deficit konsolidovanog bilansa posle prva četiri meseca dostigao je 62,6 milijardi dinara i za 145 odsto je veći nego prošle godine u isto vreme, kada je bio 25,6 milijardi.

145 odsto

povećan je u odnosu na prošlu godinu deficit konsolidovanog bilansa države posle prva četiri meseca. Na kraju aprila ove godine minus je bio 62,6 milijardi, a prošle godine u isto vreme 25,6 milijardi dinara

Pitanje je, dakle, koliki bi bio deficit da je vlast znatno više, kao što je i planirala, uložila u infrastrukturne projekte i da li će Srbija, u skladu sa obećanjima MMF-u, uspeti da ograniči deficit budžeta na tri odsto BDP-a. Stoga, imajući u vidu i činjenicu da su u prva četiri meseca ove u odnosu na isti period prošle godine za 42 odsto smanjeni transferi iz budžeta ostalim nivoima vlasti, možda nije prikladno da se pojedini Zaječarci žale na naprednjake, i to javno, da im nisu isplatili obećane honorare za glas na skorašnjim lokalnim izborima. Da ima za njih, a da nema za Ekspo 2027 i Nacionalni stadion? Ne ide to. Ako već prodaju glasove, sledeći put neka traže da im pare isplate avansno, pre glasanja.