Los Anđeles je već danima poprište oštrih sukoba policije sa hiljadama demonstranata koji protestuju zbog imigracione politike predsednika Donalda Trampa, a u medijima se situacija već poredi sa četvorodnevnom pobunom koja je u ovom gradu izbila 1992. godine, kada je stradalo preko 60 osoba. Ipak poređenja su, čini se, preterana jer je dosadašnji epilog isto toliko uhapšenih ljudi zbog nasilja i vandalizma.
Bilo kako bilo, Nacionalna garda već je raspoređena u drugom najvećem američkom gradu, a iz kabineta predsednika najavljen je i kontingent marinaca koji bi trebalo da pomogne da se na ulicama uspostavi red. Policija je protiv demonstranata koristila suzavac i gumene metke, a snimak na kome se vidi da je jednim od njih pogođena australijska TV reporterka Loren Tomasi, ubrzo je postao viralan na društvenim mrežama.
Hapšenja kao povod
Sukobi sa policijom ne posmatraju se više kao izdvojeni incidenti već kao faza nove američke istorije, koja je pokrenuta ne toliko samim restrikcijama u imigracionoj politici koju je uvela Trampova administracija, već više zbog okrutnosti sa kojom se sprovodi u delo.
Nemiri su otpočeli po intenziviranju aktivnosti agenata Imigracionog departmana, koji su počeli da hapse nelegalne radnike po njihovim izlascima sa suda kako bi bili deportovani u zemlje porekla. Na hiljade njih se već nalazi u zatvoru.
Asošijejted pres ukazuje da je Nacionalna garda poslednji put bila raspoređena u Los Anđelesu 2020. na vrhuncu protesta zbog ubistva Džordža Flojda. Česta su i poređenja sa pobunom iz 1992. posle oslobađanja belih policajaca koji su nasmrt pretukli Afroamerikanca Rodnija Kinga, kada je predsednik Džordž Buš stariji takođe na ulice izveo Nacionalnu gardu. Ipak, razlika je u tome što su tadašnji guverner Kalifornije i gradonačelnik Los Anđelesa tražili pomoć federalne države.
Asošijejted pres ukazuje da je Nacionalna garda poslednji put bila raspoređena u Los Anđelesu 2020. na vrhuncu protesta zbog ubistva Džordža Flojda
Demonstracije su započele u petak kao odgovor na racije koje je Imigraciona služba pokrenula prema ilegalnim radnicima, a narednog dana policija Los Anđelesa je protest okarakterisala kao miran, uprkos incidentima u kojima je kamenje bilo bacano na policiju i nekoliko automobila bilo zapaljeno.
I marinci u gradu
Gradonačelnica Karen Bas je u medijskim nastupima umanjivala razmere demonstracija ističući da nemirima nije zahvaćen ceo grad, ističući da je reč samo o nekoliko ulica u centru grada, zahtevajući da se uhapse i kazne pojedinci koji su počinili akte vandalizma. Ali samo dan kasnije, u subotu, američki predsednik naredio je raspoređivanje 2.000 pripadnika Nacionalne garde, uz obrazloženje da lokalne vlasti nisu u stanju da primenjuju državne zakone regularnim snagama, odnosno da se sprema invazija ili pobuna, ili postoji pretnja od takvog razvoja. Po istom slovu zakona, međutim, zahtev za raspoređivanje Nacionalne garde treba da zatraži guverner federalne države. Umesto toga, guverner Kalifornije tužio je Trampa zahtevajući da se Nacionalna garda vrati pod njegovu komandu, tvrdeći da je federalna vlada izašla izvan svojih ovlašćenja.
„Hteo bih da budem jasan: Nema invazije. Nema pobune. Predsednik pokušava da proizvede haos i krizu na terenu zbog svojih političkih ciljeva“, rekao je glavni tužilac države Kalifornija Rob Bonta.
Nema invazije. Nema pobune. Predsednik pokušava da proizvede haos i krizu na terenu zbog svojih političkih ciljeva
Rob Bonta
Sa svoje strane Tramp je dodatno podigao tenzije izjavom da bi guverner Nusom mogao biti uhapšen zbog načina na koji je odgovorio na širenje demonstracija u Los Anđelesu, a u ponedeljak je vojska SAD potvrdila da je 700 marinaca raspoređeno u gradu.
Guverner Njusom nazvao je u objavi na platformi X taj potez diktatorskim.
