I pored očekivanja velikog dela stručne javnosti da bi nova Strategija upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije za period od 2025. do 2040, sa projekcijom do 2050, mogla da ponudi rešenja koja bi državi povratila pravo i mogućnost raspolaganja sopstvenim mineralnim resursima na dobrobit njenih građana, i da se uspostavi realni balans između rudarstva kao privredne grane i potrebe zaštite životne sredine, izrađeni dokument to ne može omogućiti. Predložena Strategija sadrži generalni koncept budućih istraživanja i korišćenja mineralnih resursa koji se u potpunosti naslanja i opravdava politiku u ovoj oblasti koja se sistematski vodi od 2011. i koja je dovela do velikog otpora i nezadovoljstva stanovništva Srbije, i ujedno pada interesa za školovanje u oblastima geologije i rudarstva.
Predložena Strategija nastoji da definiše uslove koji omogućuju što obimniju eksploataciju mineralnih resursa uz što manje troškove eksploatacije. Samo načelno bavi se pitanjima uticaja na životnu sredinu. Izostaju ocene kako će predložena istraživanja i upravljanje mineralnim resursima uticati na životnu sredinu, obnovljive prirodne resurse, opstanak i razvoj lokalnih zajednica na širem prostoru rudarenja. Osim deklarativno navođenih stavova u Strategiji, nedostaju jasno definisani koncept i mehanizmi jačanja državnih i kapaciteta lokalnih zajednica za upravljanje mineralnim resursima kroz kontrolu primene zakona, kontrolu količina izvađene rude, kontrolu izvršenog uticaja na životnu sredinu i efekata primenjenih mera sanacije i rekultivacije zemljišta, voda i biodiverziteta na prostoru rudarenja. Takođe nedovoljna pažnja posvećena je obavezi informisanja, edukacije i uključivanja javnosti u sve procese donošenja odluka, počev od izdavanja istražnih prava, preko otvaranja i rada rudnika i načina monitoringa nakon njihovog zatvaranja.
Ubrzano iscrpljivanje rudnog bogatstva dovodi i do ubrzanog osiromašenja države
Iako se deklarativno promovišu pravila i principi EU u oblasti korišćenja mineralnih sirovina, kao i obaveze „očuvanja ili prihvatljivog narušavanja životne sredine“, Strategijom se predlaže dalja liberalizacija dobijanja dozvola za istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina i izmena zakonskih akata sa uvođenjem nove kategorije zaštićenih „strateški važnih ležišta mineralnih sirovina koja zbog svog značaja za privredu i/ili bezbednost zemlje, podležu posebnoj pravnoj zaštiti“.
4,7 puta
povećana je eksploatacija rude bakra i zlata u Srbiji od 2017. do 2024, što je enormno i potpuno neracionalno, a dovodi i do ubrzanog zagađenja životne sredine
Strategija promoviše rast rudarstva koji je trenutno 9,2 odsto godišnje. Eksploatacija rude bakra i zlata od 2017. do 2024. povećana je 4,7 puta, što je enormno i za Srbiju potpuno neracionalno. Ovakva intenzivna eksploatacija i izvoz koncentrata rude uz prethodnu flotacijsku koncentraciju rude i odlaganje jalovine iz procesa otkopavanja i pripreme mineralnih sirovina dovodi do ubrzanog zagađenja životne sredine.
Uz to, intenzivna eksploatacija mineralnih sirovina, kao opredeljenje, dovodi do ubrzanog iscrpljivanja rudnog bogatstva i ubrzanog osiromašenja države.
U ovom tekstu navešćemo samo neke od važnijih konkretnih primedbi.
Prvo, vizija predložene Strategije glasi: „Republika Srbija je do 2040. i perspektivno do 2050. institucionalno i ekonomski razvijena država posvećena održivom korišćenju mineralnih resursa. Mineralno-sirovinski kompleks Republike Srbije je jedan od temelja nacionalne ekonomije, kompatibilan sa standardima EU, sa mineralnim sektorom zasnovanim na znanju, efikasno korišćenim mineralnim resursima uz minimiziranje ekoloških uticaja sa ciljem da se najveći deo otkopanih sirovina prerađuje u Republici Srbiji obuhvatajući finalnu fazu prerade.“
Navođenje „minimiziranja ekoloških uticaja“ umesto pune zaštite prirode, vazduha, vode, ekosistema i ograničavanje rudarenja u zaštićenim, kao i područjima guste naseljenosti i intenzivne poljoprivrede i razvijene industrije, ne bi trebalo da bude vizija Srbije 21. veka
Umesto navedenog, vizija bi u fokus trebalo da stavi da rudno prirodno bogatstvo bude istraženo i korišćeno od strane nacionalnih institucija i organizacija u interesu države i njenih građana, uz potpuno očuvanje prirode i ekosistema, i to racionalno i u obimu koji je u skladu sa osnovnim principom održivog razvoja tako da najveći deo tog bogatstva ostane i budućim generacijama i budućim tehnologijama rudarenja. Navođenje „minimiziranja ekoloških uticaja“ umesto pune zaštite prirode, vazduha, vode, ekosistema i ograničavanje rudarenja u zaštićenim, kao i područjima guste naseljenosti i intenzivne poljoprivrede i razvijene industrije, ne bi trebalo da bude vizija Srbije 21. veka.
Novo pokriće za staru praksu osiromašivanja zemlje
Drugo, Strategija ne predviđa otklanjanje nekoliko glavnih prepreka i problema koji su u našoj javnosti doprineli negativnoj slici našeg rudarstva i geologije. Zadržava se i dodatno naglašava potreba daljeg vezivanja geoloških istraživanja za rudarstvo u zakonskim rešenjima, i to nakon više od pola veka nezavisne regulative (sve do 2011). Zadržava se stav da se vodeća nacionalna kuća Geološki zavod Srbije bavi dominantno osnovnim istraživanjima i poverenim primenjenim istraživanjima, pri čemu ovo „povereno“ nije realizovano ni u jednom jedinom slučaju u poslednjih 15 godina, od kada su novi propisi na snazi, a verovatno neće ni i u budućnosti.
Predloženim dokumentom privatnom sektoru i investitorima, pre svega stranim, ostavlja se da dalje istražuju i intenzivno raubuju naša sadašnja ležišta nafte i gasa, bakra i zlata, i drugih mineralnih resursa uz nedovoljno kontrolisano zagađenje životne sredine i biodiverziteta
Posebno je problematično osporavanje kompetencija zaposlenim u Sektoru za istraživanje mineralnih sirovina Geološkog zavoda, da se kvalitetno bave savremenim osnovnim istraživanjima. Nesporna potreba za jačanjem kapaciteta kako zaposlenih u Geološkom zavodu, tako i drugim nacionalnim organizacijama, na primer Rudarskom institutu, ne sme da bude prepreka za njihovo aktivno uključivanje u procese istraživanja i buduće eksploatacije mineralnih resursa zemlje. U suprotnom, privatnom sektoru i investitorima, pre svega inostranim, ostavlja se da dalje istražuju i, kako je i u samoj Strategiji potvrđeno, intenzivno raubuju naša sadašnja ležišta nafte i gasa, bakra i zlata, i drugih mineralnih resursa, uz nedovoljno kontrolisano zagađenje životne sredine i biodiverziteta.
Zadržava se koncept automatizma dodele eksploatacionog prava nakon izvršenih istraživanja i overe rezervi mineralnih resursa i dobijene saglasnosti na Studiju o uticaju na životnu sredinu. Izbegavanje tenderske procedure u kojoj bi i naša država trebalo da bude ravnopravni učesnik, uz kompenzaciju i pravičnu nagradu istraživačkoj kompaniji, nije u skladu sa principima slobodnog tržišta.
Zadržava se koncept eksproprijacije privatnog zemljišta i poseda kada država proglasi javni interes, što je u suprotnosti sa pravima lokalne zajednice i privatnog vlasništva na čiju saradnju, uz podršku Vlade, Strategija poziva.
Strategija ne predviđa nikakvo izuzeće od istražnih radova i rudarenja. Ni nacionalnih parkova, ni izvorišta voda za regionalno vodosnabdevanje, ni zaštićenih ekosistema. Naprotiv, traži se posebna pravna „zaštita strateški važnih ležišta mineralnih sirovina“
Strategija ne predviđa nikakvo izuzeće prostora sa drugim prirodnim vrednostima od moguće zone istražnih radova i rudarenja. Ni kada su u pitanju nacionalni parkovi, izvorišta voda za regionalno vodosnabdevanje, zaštićeni ekosistemi. Naprotiv, traži se posebna pravna „zaštita strateški važnih ležišta mineralnih sirovina“, kao i dopune u Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima i u drugim pravnim aktima koja regulišu pitanja uređenja prostora.
Strategija samo pominje napuštene deponije rudarskog otpada ali ne predviđa njihovu sanaciju, niti obavezno izdavanje dozvola za njihovo formiranje.
Još lakše do dozvola i saglasnosti za eksploataciju
Treće, u skladu sa zahtevima za dalje olakšavanje procedura dobijanja saglasnosti i dozvola za eksploataciju mineralnih resursa, Strategija promoviše potrebu „jedinstvene tačke kontakta“. Smatra se, dakle, da sadašnja potpuno olakšana i pojednostavljena procedura nije dovoljna i da je treba dalje liberalizovati. Nije jasno da li slično zakonima nekih nedovoljno razvijenih zemalja, ta „tačka kontakta“ treba da budu autoriteti izvršne vlasti, ili bi to bila, prvi put u našoj zemlji, u Strategiji pomenuta Centralizovana uprava za mineralnu politiku?
Koncept eksproprijacije privatnog zemljišta kada država proglasi javni interes u suprotnosti je sa pravima lokalne zajednice i privatnog vlasništva na čiju saradnju, uz podršku Vlade, Strategija poziva, a istovremeno ne predviđa sanaciju postojećih deponija rudarskog otpada
Četvrto, umesto ocena nacionalnih potreba za mineralnim sirovinama (osim ugljeva nužno potrebnih za proizvodnju električne energije), Strategija pledira daljem stvaranju povoljnih uslova rudarskim kompanijama koje će za svoj profit i interese raspolagati iskopanim rudama. Ovo je podržano zadržavanjem niskih rudarskih naknada i poreskih stopa, neuvođenjem sistema koncesija, davanjem ekonomskih podsticaja inostranim investitorima, povećanim državnim ulaganjima u infrastrukturu (elektromreža, saobraćajna infrastruktura, vodovodi, kanalizacija itd.), nesankcionisanjem neadekvatnog upravljanja rudarskim otpadom, dodelom zemljišta inostranim kompanijama bez naknade ili sa minimalnom naknadom, omogućavanjem kompanijama da se dozvole pribavljaju tek nakon izgradnje objekata ili početka radova, odobravanjem izrada formalnih studija o strateškim i procenama uticaja i vođenjem formalnih javnih uvida, i na kraju neadekvatnim ekonomskim, infrastrukturnim pristupom socijalnim potrebama na područjima intenzivnog rudarenja (zdravstvo, socijalna zaštita ranjivih grupa).
Peto, u strategiji se uz mineralne resurse navode i određeni podaci za druge geološke resurse – podzemne vode i geotermalna energija. Ovaj deo Strategije potpuno je podređen mineralnim resursima i on je najmanje sporan. Osim u greškama koje se tiču izjednačavanja „eksploatacionih rezervi podzemnih voda“ i geotermalne energije sa trenutno „eksploatisanim količinama“ u 2022, a na osnovu podataka korisnika vode.
Zašto se kriju imena autora Strategije i ne poštuju odredbe važećih zakona
Šesto, da je Strategija samo pokriće za nastavak dosadašnje politike u ovoj oblasti svedoči i podatak da ona ne predstavlja autentični dokument usvojen od strane Nastavno-naučnog veća Rudarsko-geološkog fakulteta, već je rezultat rada Radne grupe koju su pored neimenovanih autora sa RGF, činili predstavnici 15 institucija i (stranih) kompanija, među njima i predstavnici četiri ministarstva Republike Srbije. Upitan je i navod iz dokumenta da će „Strategija predstavljati ključni dokument za planiranje i održivo upravljanje mineralnim resursima, čime će se obezbediti ekonomski razvoj, zaštita životne sredine i stabilnost rudarskog sektora u narednim decenijama“, jer će prema objašnjenju u praksi biti podređena odlukama Vlade Srbije, koja će se baviti „otvaranjem novih rudnika, u skladu sa prioritetima i mineralnom politikom Republike Srbije“.
Nedovoljna pažnja posvećena je obavezi informisanja, edukacije i uključivanja javnosti u sve procese donošenja odluka, počev od izdavanja istražnih prava, preko otvaranja i rada rudnika i načina monitoringa nakon njihovog zatvaranja
Sedmo, drugi aktuelni dokument pod nazivom „Izveštaj o strateškoj proceni uticaja strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije za period od 2025. do 2040, sa projekcijom do 2050. na životnu sredinu (nacrt)“ bio je predstavljen javnosti preko portala ekonsultacije.gov.rs tokom samo sedam dana i državnog praznika, od 30. aprila do 7. maja. Ovaj dokument, takođe, nije autorizovan, a dodatno nije zadovoljena odredba iz Odluke o izradi Strateške procene uticaja na životnu sredinu da se razmatranje Strateške procene obavi u skladu sa Zakonom o strateškoj proceni, po kome javnost mora biti obaveštena najmanje putem jednog štampanog medija i organizuje javna rasprava, a rok za dostavljanje mišljenja ne može biti kraći od 30 dana, te skrećemo pažnju da bi Ministarstvo rudarstva i energetike trebalo da deluje u skladu sa zakonom prilikom javne rasprave.
I pored određenih konkretnih podataka o stanju životne sredine i nepovoljnih efekata eksploatacije mineralnih sirovina, posebno na području Bora i rudarskih kopova Kolubara i Kostolac, ovaj izveštaj u svemu podržava izrađenu Strategiju i treba da posluži kao pokriće za njeno odobravanje: „Strategija predstavlja okvir za održivi razvoj sektora rudarstva u Republici Srbiji i da će, izuzev neminovnih posledica koje podrazumevaju istražni radovi i eksploatacija mineralnih resursa, određen broj aktivnosti i mera definisanih Strategijom uticati na poboljšanje kvaliteta životne sredine u odnosu na postojeće stanje i aktuelne trendove u prostoru i životnoj sredini.“
Osmo, u Strategiji postoji i niz drugih diskutabilnih podataka i predloga zbog kojih ne bi trebalo da dobije podršku i saglasnost nadležnih državnih organa i postane osnov budućeg odnosa prema mineralnim bogatstvima naše zemlje.
Akademijski odbor SANU „Životna sredina“
Članovi Akademijskog odbora „Životna sredina“
Tekst u Radaru zajednički je rad svih članova Akademijskog odbora „Životna sredina“, čiji je predsednik akademik Bogdan Šolaja, potpredsednik dopisni član SANU Željko Tomanović, a članovi akademici Dragan Škorić, Slobodan Vukosavić, Velimir Radmilović i Tanja Ćirković Veličković. Uz njih, saradnici tog Akademijskog odbora su profesori Petar Bulat, Željko Kamberović, Ljiljana Tomović, Imre Krizmanić, Zoran Stevanović, Ratko Ristić, Aleksandar Popović, Branimir Grgur, Vera Dondur, Dmitar Lakušić, Dragan Povrenović, Jelena Mutić i Dragica Brkić, kao i dr Jagoš Raičević, dr Dragana Đorđević, inženjer Veljko Dimitrijević i advokat Sreten Đorđević.
