Radovi na putu, simboličan je naziv izložbe studenata umetničkog odseka Beogradske Akademije poslovnih i umetničkih strukovnih studija (BAPUSS), otvorena do 16. aprila u Galeriji ULUS. Većina eksponata bazirana je na saobraćajnim oznakama, ali i opredmećenim emocijama što su ih doživeli studenti u blokadi na svom krstarenju Srbijom, peške i na biciklima.
Patike, dvotočkaši i jedne merdevine
Posebnu pažnju privlači instalacija od na tom putu izraubovanih patika, pa svaka priča priču o stotinama pređenih kilometara. Upućeniji u njih učitavaju inicijativu građana Kupi studentu patike, kao „koristan poklon i uspomenu na žuljeve, bolove, umor, hrabrost, istrajnost i svetlost kojom, na svom putu, obasjavaju medijski mrak nad našom državom”, kako je akcija popularizovana na društvenim mrežama.
Bicikl, okačen na jednom od zidova galerije, podseća publiku na dvotočkaške rute do Novog Sada, Kragujevca, Niša, Novog Pazara, Strazbura… i sve implikacije te vrste otpora korupciji i javašluku, što i dalje vladaju Srbijom. Na tu našu nesreću osvrću se i visoke merdevine, pozicionirane na ulazu, a ispod natpisa “nismo renovirali”.
Ovo je opet aluzija na neistinitu izjavu predsednika Aleksandra Vučića, vezanu za obnovu nadstrešnice nad novosadskom Železničkom stanicom, koja se urušila 1. novembra prošle godine, usmrtivši 16 osoba.
Visoke merdevine, pozicionirane na ulazu, stoje pored natpisa “nismo renovirali”, što je aluzija na neistinitu izjavu predsednika Vučića, vezanu za obnovu nadstrešnice nad novosadskom Železničkom stanicom
Objekat od betonskih blokova, sa natpisom “Pažnja, zid se ruši”, građen je na licu mesta, za razliku od ostalih radova, realizovanih u prostoru visokoškolske ustanove. I on aludira na “sklonost padu” svega čega se naša vlast dotakla. Reski miris auto-sprejeva, i njihovi tragovi na improvizovanoj građevini, kao da poručuju: ovog puta vam neće proći vaši namešteni tenderi, obavijeni tajnama.
Bedževi, opanci i prsluci
Kao u svakoj borbi prsa u prsa, i ovim “ratnicima” (a zapravo pacifistima) potreban je oklop, ovde sačinjen od protestnih bedževa (aksesoara vezanih za pank supkulturu, što doživljava preporod). Oklop je ukrašen pojasom, znamenjem snage od srednjeg veka, kao deo narodnih nošnji.
Maneken-lutka pod zaštitom bedževa, obuvena je u gumene opanke što simbolišu spregu između seljaka i budućih stučnjaka iz najrazličitijih oblasti. Štap za planinarenje, u ruci “oklopnika”, evocira sećanje na Igmanski marš u Drugom svetskom ratu, kao i Albansku golgotu, u prethodnom globalnom vojevanju. Zavoji su univerzalni znak fizičke patnje, što joj se opire visok moral boraca.
Ceo jedan galerijski zid pokriven je pačvorkom od žutih prsluka, kojim se redari svih ovih pet meseci izdvajaju od ostalih protestanata. Iz njih se može iščitati besprekorna organizacija studentskog pokreta, presudna za činjenicu da se najveći skup u Beogradu, 15. za 15 (neposredno pre gašenja života šesnaeste žrtve nadstrešnice, Vukašina Crnčevića) nije završio krvoprolićem.
Poput starog gipsa sa polomljenih udova, prsluci su ispisani raznim porukama “Jutrić, kafica, cigarica, blokadica, za bolje sutra”, ili “Bitno je šta činiš”. Na žutoj pozadini, umesto barokne tame, drugačije deluje Devojka sa bisernim minđušama Johanesa Vermera, posebno što u ustima drži pištaljku.
Zvučni topovi koji to nisu
Vratimo se 15. martu, i protestu u Beogradu, a inicijaciji za kreaciju novog saobraćajnog znaka, upozoravajućeg na zvučni top. Znak za benzinske stanice prekrojen je u znamenje “Pumpaj!”, dok jedan “novajlija” predstavlja izlazak iz Ćacilenda. Peščani sat, koji vreme meri “curenjem” komada ruševina, opominje “pažnja, vreme ističe”.
Jedna od metalnih ograda, korišćenih u razne pro i kontra svrhe tokom pet meseci bojkota, “prošetala” je Beogradom. I obrela se u Galeriji ULUS-a, sabirajući poruke iz off-a protestnih povorki. Izdvojićemo “Imate vi neka pametnija posla”, “pa, šetaju u tri popodne”, “pa u sedam uveče”, koji opisuju dinamiku pobune, ali i reakcije neistomišljenika.
Transparent “Anja, srećan ti rođendan” ostao je iza jedne performativne svetkovine. Jer, ako slave, ili tuguju, studenti u blokadi to čine “u hodu”, u okviru akcija, “nemajući vremena za komfor svakodnevnice”, kako objašnjavaju. Tako je i sam dan otvaranja bio vanredan, obeležen ad hok demonstracijama ispred RTS-a.
Jedna od metalnih ograda, korišćenih u razne pro i kontra svrhe tokom pet meseci bojkota, “prošetala” je Beogradom. I obrela se u Galeriji ULUS-a
Veliko srce, a na kojem piše “Naša borba je nežna”, zapravo se referiše na akciju poznate konceptualne umetnice Bogdanke Poznanović. Poznanović je isti takav predmet od stiropora, pronela novosadskim ulicama 1970, u nameri da u umetnost uključi i građane. Metronom, postavljen u “njenom” srcu, izloženom potom u galeriji Tribine mladih, naglašavao je tišinu posetilaca, “glasnu”, kao kada se odaje šesnaestominutna počast poginulim pod nadstrešnicom.
Karakteristika postavke je da radovi nisu potpisani, budući da je na svakom radilo bar po nekoliko autora. I vođstvo kroz izložbu prepušta se posmatračevom instiktu. Zanimljivo je da se i bez stručnog tumačenja, radovi razumeju i “stomakom”, i razumom.
Na otvaranju postavke, 9. aprila, izveden je performans u kom je jedan student igrao ulogu ležećeg policajca. “To iskustvo bilo je vrlo zanimljivo: neki su me posetioci preskakali, a neki zaobilazili, dok sam ih ja sve gledao iz krajnje neuobičajene perspektive”, on svedoči za Radar.
Sama Galerija ULUS-a nije prvi put poprište izlaganja “blokadnih” umetničkih artefakata. Postavci Radovi na putu, prethodila je prezentacija Trojanskog konja, kojim su student Fakulteta likovnih umetnosti i Fakulteta politički nauka napravili posebnu atrakciju 15. marta, “terajući” ga do Ustavnog suda. I ovde pročitali deo vrhovnog pravnog akta Srbije, na koji je vlast zaboravila.
