„To je značka da igrate prvu ligu“, izjavio je predsednik Aleksandar Vučić 6. oktobra 2024, komentarišući vest da je agencija Standard end Pur (S&P) prvi put dodelila Srbiji investicioni kreditni rejting BBB-. „To znači da novac na tržištu kapitala za nas postaje jeftiniji i da postajemo privlačnija zemlja za investitore“, rekao je Vučić. Dva dana pred najveće proteste u istoriji Srbije, 13. marta, u razgovoru sa „studentima 2.0“, koji kampuju u Pionirskom parku, rekao je da „protesti i blokade ugrožavaju kreditni rejting zemlje“.
Uz podsećanje da S&P u tom izveštaju upozorava da protesti mogu ugroziti privredni rast i investicije, Dušan Dobromirov, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i član Anketne komisije za utvrđivanje istine o rušenju nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu za Radar kaže da ta agencija nije smanjila kreditni rejting, ali da se i to može desiti ukoliko se nastavi veliki pad investicija kao u poslednjem kvartalu prošle i u prva dva meseca ove godine. Tim pre što se u tom izveštaju konstatuje da investicije predstavljaju najvažniji oslonac srpskog modela rasta ekonomije.
Kako biste običnim građanima objasnili značaj kreditnog rejtinga zemlje i ulogu kreditnih agencija?
Uloga međunarodnih rejting agencija je da odredi stepen rizika za dugove velikih korporacija i država. Na osnovu dobrog rejtinga, dužnik može pozajmiti sredstva sa nižom kamatnom stopom pa je dobar rejting važan. Slična je uloga Kreditnog biroa NBS, jer će na osnovu pozitivnog izveštaja banka odobriti kredit po povoljnim uslovima. No, dok Kreditni biro NBS uzima u obzir legalne prihode koji se redovno ostvaruju, S&P ne analizira sve detalje kako država ostvaruje prihode. To znači da bi i diler droge, koji redovno ostvaruje velike prihode nelegalnom prodajom narkotika na crnom tržištu, mogao dobiti pozitivan kreditni rejting, na osnovu mogućnosti da uspešno otplaćuje kredit. Drugim rečima, S&P se u izveštajima ne bavi stepenom korupcije, očuvanjem životne sredine, zaštitom prava radnika i funkcionisanjem pravne države. Za te oblasti postoje druge specijalizovane agencije, a u tim oblastima Srbija ne stoji dobro.
Iako je vlast tvrdila da investicioni rejting znači jeftinije zaduživanje, Srbija će ove godine samo za otplatu kamata morati iz budžeta da izdvoji 1,9 milijardi evra, čak milijardu evra više nego 2020, 2021. i 2022. Kako to?
Izdaci za kamate zavise od toga kada dospevaju pojedine obaveze, jer neki krediti dospevaju ranije, neki kasnije. Uz to, nekad jednu seriju obveznica država isplaćuje novcem koji sakupi emisijom novih, tako da se ukupan dug i ne smanjuje. Konačno, od kraja 2020. do kraja 2024. javni dug povećan je za 12,2 milijarde evra, pa je i to razlog što su povećani izdaci za kamate. Generalno, te obaveze će iz godine u godinu biti sve veće, jer aktuelna vlast u velikoj meri privredni rast bazira na dodatnom zaduživanju.
Srpski model rasta je kao piramidalna šema, svaka naredna „investicija“ mora biti veća od prethodne, pa se posle Ekspa 2027 planiraju novi veliki projekti, poput nuklearnih elektrana
Da li je uobičajeno da u tako kratkom roku, posle tek nešto više od pet meseci, Standard end Pur tako značajno koriguje ocene neke zemlje. I šta je bilo presudno za to?
S&P je 4. oktobra 2024. Srbiji povećao kreditni rejting na BBB- i u tom izveštaju su detaljno predstavljeni makroekonomski pokazatelji, uz projekcije na osnovu zvaničnih podataka. Ta agencija tada je konstatovala da Srbija ima jaku domaću tražnju, značajno pojačanu velikim investiranjem u Ekspo 2027. Oni su tada očekivali da će stabilan rast BDP-a i odgovorno upravljanje finansijama pomoći Srbiji da održi stabilnim nivo duga i fiskalni deficit. U izveštaju su pobrojane i slabosti kao što su slabe institucije, relativno nizak BDP-a po stanovniku, značajan neto spoljni dug i visok stepen učešća evra u ekonomiji. Kao preduslove za popravljanje rejtinga, S&P je u oktobru navela značajno povećanje BDP-a, strukturne reforme i unapređenje standarda upravljanja. Istovremeno, nabrojala je i rizike koji bi mogli voditi ka smanjenju rejtinga, a to su ekonomski problemi glavnih trgovinskih partnera, pre svega Nemačke i Italije, odnosno EU, koja u robnoj razmeni Srbije učestvuje sa oko 65 odsto, kao i problemi u snabdevanju energentima i geopolitičke tenzije.
Mnogima spolja stanje izgleda mnogo bolje nego u većini drugih zemalja, pogotovo ako se pogledaju stope privrednog rasta i nizak udeo javnog duga u BDP-u. Kako se s jedne strane „pumpa“ BDP, a s druge „ispumpava“ udeo duga u BDP-u Srbije?
Izveštaj S&P potvrđuje da je modus operandi srpskog režima kontinuirano kreditno zaduživanje, koje se koristi za „investicije“ koje podstiču domaću tražnju i za vraćanje prethodno uzetih kredita. Tako se krug zatvara, jer nove „investicije“ povećavaju BDP i time otvaraju prostor za nova zaduženja. Ovakav model kreira začarani krug i svojevrstan balon, jer spoljni dug mora da raste zbog novih „investicija“ i otplate prethodnih glavnica i kamata. Pošto su baloni skloni pucanju, u našem slučaju se to može desiti iz dva razloga – promene na međunarodnom planu ili promene u Srbiji.
Na kakve promene konkretno mislite?
Na međunarodnom planu, pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima donela je neizvesnost na finansijska tržišta. Mada je kampanju bazirao na racionalizaciji i izolacionizmu, Tramp je drugi mandat započeo nekim kontroverznim potezima, drastičnim povećanjem carina i zahlađenjem odnosa sa EU. Ove mere mogu uticati na ponovno jačanje inflacije u Americi i EU, pa time i na stabilnost finansijskih tržišta. Srbija može biti pogođena usporavanjem ekonomija najvažnijih ekonomskih partnera. Izvesno je da kamatne stope na međunarodnom finansijskom tržištu neće padati planiranim tempom i da će nova zaduživanja Srbije biti skuplja nego što je planirano.
Kreditne agencije ne interesuju korupcija, životna sredina, prava radnika i pravna država. To znači da bi i diler droge mogao dobiti pozitivan kreditni rejting, jer uspešno otplaćuje kredite
Istovremeno, ako se, zbog velikih otpora u društvu, uspori izgradnja projekata koji su sastavni deo Ekspa 2027, to može poremetiti postojeći model rasta. S&P u svom izveštaju o rejtingu na više mesta navodi kako je realizacija projekta Ekspo 2027 od presudne važnosti za rast BDP-a Srbije. Srpski model se upravo bazira na takvim „investicijama“ i jedino što je bitno je da svaka naredna bude veća od prethodne, kako bi taj balon mogao da raste. Zbog toga, nije iznenađenje da su posle završetka Ekspa 2027, u planu novi veliki projekti, poput nuklearnih elektrana.
U kojoj meri takav ekonomski model podseća na piramidalne banke, Dafiment i Jugoskandik, tokom 90-ih. I šta vama govori činjenica da država godinama u kapitalne investicije ulaže šest-sedam odsto BDP-a, a on raste upola sporijim tempom?
U teoriji, investirati znači uložiti novac tako da se on vraća i uspešna investicija podrazumeva povećanje vrednosti imovine. Primera radi, kupovina stana koji će se izdavati je investicija, jer donosi prihod od rente i ostaje vrednost stana u vlasništvu. S druge strane, izgradnja stadiona u Leskovcu, Loznici i Zaječaru, koji su ukupno koštali oko 100 miliona evra, predstavlja dobar primer kako Srbija „investira“. Ne samo da ne zarađuju novac, nego operativni troškovi njihovog funkcionisanja prevazilaze prihode. To znači da se novac poreskih obveznika, pored otplate glavnice i kamate za kredit kojim je finansirana njihova gradnja, kontinuirano troši i za pokriće gubitaka tih objekata.
Kad se jednog dana otvori ta „crna kutija“, plašim se da ćemo se od šokantnih otkrića češati i tamo gde nas ne svrbi. Tek nam sledi suočavanje sa istinom. Neko će morati da smogne snage i građanima kaže da ono što im je ova vlast obećavala nije realno
Ovakvo „investiranje“ izaziva dve dileme – koja je svrha ovakvih projekata i zašto je njihova vrednost naduvana? Dok se kod infrastrukturnih projekata može reći da dobra putna mreža pogoduje investitorima, koji će zbog toga bolje oceniti Srbiju kao poslovnu destinaciju, u slučaju stadiona i sličnih „projekata“ to ne važi. Svrha ovakvih „investicija“ je da troškovima izgradnje veštački povećavaju BDP, kako bi balon mogao da raste. Ironija je da se obračun BDP-a bazira na nerealnim cenama, koje su često višestruko veće od cena sličnih projekata. Nerealne cene realizacije ovakvih projekata lako je objasniti uvidom u rang-listu nivoa korupcije koju objavljuje Transparency International. Na osnovu poslednjeg izveštaja za 2024, niži nivo korupcije od Srbije imaju afričke države Gambija, Zambija, Tanzanija i Lesoto.
Možda je poenta u tome što se i korupcija uračunava u BDP, a to znači, što veća korupcija, veći i BDP?
Kada se porede troškovi održanih specijalizovanih izložbi u nekim drugim zemljama sa predviđenim za Ekspo 2027, jasno je da je projektovana cena za izložbu od 17 milijardi evra bar četiri-pet puta uvećana. Kako se ceo iznos od 17 milijardi evra prikazuje u zvaničnim finansijskim izveštajima kao trošak na osnovu kojeg će se obračunavati BDP, to bi značilo da korupcija podiže i BDP. Drugim rečima, što se više koruptivno uvećavaju cene to više raste BDP. Razlika između realne i planirane cene ide na neki od vidova korupcije. Veliki deo tog novca sliće se na privatne račune i jedan deo ostaje u ličnom vlasništvu, dok se drugi deo „vraća“ vladajućoj stranci kroz finansiranje različitih aktivnosti.
Koliko je realna pretpostavka da se to koristi i za plaćanje ljudi koji dolaze na skupove SNS?
Svedočili smo brojnim mitinzima vladajuće stranke sa hiljadama statista kojima su pored isplaćenih dnevnica bili pokriveni i ostali troškovi. Kupovina glasova i ostale nedozvoljene radnje tokom izbornog procesa isto se finansiraju iz ovih sredstava, ostvarenih kroz korupciju. Jedan od novijih primera ovako finansiranog događaja je i skup u Pionirskom parku pre i za vreme velikih studentskih i građanskih demonstracija 15. marta u Beogradu. Mogli bismo reći da je projekat „Ćacilend“ deo BDP-a, kojim se toliko ponose i hvale promoteri srpskog ekonomskog tigra.
Nova vlast moraće da razobliči sve „šarene laže“ sadašnjeg režima. Uspeh protesta je put ka izlečenju i značajno je što pre zaustaviti nova nepotrebna zaduživanja i besmislene „investicije“, poput Ekspa 2027
Da li se BDP uvećava i tako što će na kraju Moravski koridor, umesto dogovorenih 900 miliona, poreske obveznike koštati više od dve milijarde evra?
Upravo, to je jedan od primera, s tim što zbog tog auto-puta, iako je plaćen mnogo više nego što je trebalo, neko može da investira u taj kraj, a zbog stadiona niko nigde neće uložiti ni dinar. Da se radilo drugačije taj put je mogao da nas košta manje, ali je ovako, naduvanim cenama, povećan i BDP, a s druge strane deo tog novca od korupcije kasnije može da se preusmeri na „Ćacilend“ i neke druge potrebe vladajuće stranke.
A može li se desiti da studentsko „pumpanje“ na kraju „ispumpa“ naduvani BDP, koji je promenom metodologije u novembru preko noći povećan sa 76 na 82 milijarde evra?
Jasno je da je ovakav model u osnovi pogrešan, nemoralan i bolestan. Uspeh studentskog i građanskog protesta je put ka izlečenju i značajno je što pre zaustaviti besmislene „investicije“, kao što je Ekspo 2027 i nova nepotrebna zaduživanja. Izvesno je da će put ka normalnom ekonomskom sistemu biti dug i bolan, ali bi što pre trebalo da zakoračimo ka njemu. Veliko je pitanje u kakvom će se stanju zateći javne finansije kada se promeni sistem i obelodane svi međunarodni ugovori i obaveze koje je vlast u ime svih nas preuzela. Predstoji nam veliki posao da kreiramo drugačiji sistem baziran na pravdi i istini.
Vlast je obećala građanima da će već 2027. prosečna plata dostići 1.400, a penzija 650 evra. Je li to realno? I kako će građani reagovati ako im neka nova vlast kaže da od toga nema ništa, jer nije izvodljivo?
Nova vlast moraće da razobliči sve „šarene laže“ koje im je servirao sadašnji režim. Tek nam sledi suočavanje sa istinom, jer njima više ništa ne verujem. Neko će morati da smogne snage i građanima kaže da ono što im je ova vlast obećavala nije realno.
Drugim rečima, nakon perioda u kom su se čelnici države ponašali kao pijani milioneri, sledi nam bolno otrežnjenje?
Upravo to. Kad se jednog dana otvori ta „crna kutija“, plašim se da ćemo se od šokantnih otkrića češati i tamo gde nas ne svrbi. Ako nas vlast o svemu laže, pa lagaće i o ekonomskim parametrima. Zbog toga sam uveren da u Srbiji mora da se uspostavi drugačiji ekonomski model i sprovedu dramatične sistemske promene, koje podrazumevaju i drugačiju fiskalnu politiku, pa i konačno uvođenje platnih razreda, da ne može vozač u GSP-u ili kafe kuvarica u Srbijagasu da imaju veću platu od hirurga.
Što se više koruptivno uvećavaju cene, to više raste BDP, a razlika u ceni ide na neki od vidova korupcije. Veliki deo tog novca sliće se na privatne račune pojedinaca, a drugi deo se „vraća“ vladajućoj stranci
Lično sam za smanjenje opterećenja na zarade sa sadašnjih 62 na 52 ili 42 odsto, a da se taj gubitak prihoda nadoknadi povećanim porezima na imovinu bogatih, na treći, četvrti ili peti stan koji izdaju. Ta promena doprinela bi izgradnji socijalno pravednijeg i ekonomski efikasnijeg sistema od sadašnjeg rentijerskog modela, u kome bogati postaju još bogatiji, jer bez poreza rentiraju imovinu i onda taj prihod koriste za kupovinu novih nekretnina, dok su porezi na rad visoki kao nigde drugde u Evropi.
Nedavno ste kao član Anketne komisije izjavili da kad počnete da pratite trag novca, nikada ne znate gde može da vas odvede. Pa, da li su vas i gde dosad odveli ti tragovi?
Da, to je citat iz nekog kriminalističkog filma, jer i mi živimo u takvom filmu. Nažalost, ti tragovi nas još nisu odveli nigde, jer nemamo pristup svim informacijama koje su za to neophodne. Za sada smo utvrdili samo niz nelogičnosti. Sledeći korak je da se provere sve finansijske transakcije, da se vidi ko je kome, koliko i zbog čega uplatio i kome je taj novac dalje transferisan. Ti podaci ne mogu se naknadno menjati, ostaju tragovi o svim uplatama i isplatama i to je bitna razlika u odnosu na fakture, koje se mogu falsifikovati. To će izaći na videlo onog trenutka kada tužilaštvo bude u stanju da svoj posao radi na pravi način. Tada će se lako utvrditi ko je kome, zašto i koliko para prebacio.
Da li vas je iznenadilo to što slučaj nadstrešnice ispituje i Laura Koveši?
I Anketna komisija je od Srbijavoza, po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja, tražila informacije o korišćenju nekih kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i sada sa velikim nestrpljenjem očekujemo odgovor. Ako se ispostavi da se deo tih kredita nije namenski koristio, to će baš da boli i te stvari bi trebalo isterati do kraja.
Nerealne cene mnogih projekata lako je objasniti uvidom u rang-listu nivoa korupcije. Na osnovu poslednjeg izveštaja Transparensi internešnela za 2024, niži nivo korupcije od Srbije imaju afričke države Gambija, Zambija, Tanzanija i Lesoto
Neke od podizvođača na Železničkoj stanici u Novom Sadu država je angažovala i na drugim velikim projektima, poput Ekspa. Kakav je vaš stav o toj izložbi?
Ekspo bi po svaku cenu trebalo zaustaviti. To je potpuno nepotreban projekat i ne razlikuje se mnogo od već izgrađenih stadiona koji ničemu ne služe. I Ekspo će poslužiti za veštačko dizanje BDP-a i održavanje piramidalnog modela privrednog rasta. Sav novac koji će država pozajmiti i potrošiti moraće da se vrati i to sa kamatama. Već je dosta potrošeno…
Prema podacima Radara, Ekspo je budžet već olakšao za 422 miliona evra, Nacionalni stadion je do sada koštao 367 miliona, a pruga od Zemun Polja do stadiona 126 miliona. Ukupno, dakle, već 915 miliona evra.
Tim pre bi taj projekat trebalo što pre zaustaviti. I svaki sledeći evro biće uludo potrošen. Jedinu korist od Ekspa imaće firme bliske vlastima, koje su angažovane na tom projektu. Čak i da su na tom projektu angažovane najbolje firme na svetu, po toj ceni bi taj projekat trebalo zaustaviti. A kamoli što su na tom projektu angažovane i neke firme koje nisu bile u stanju da adaptiraju ili rekonstruišu ni nadstrešnicu na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
