Mračna strana društvenih mreža, flertovanje sa autokratama i koruptivne aktivnosti vlasnika najmoćnijih
tech kompanija, teme su knjige Neoprezni ljudi: upozoravajuća priča o moći, pohlepi i izgubljenom idealizmu Sare Vin-Vilijams, bivše direktorke globalnih javnih politika Fejsbuka (sada Meta). Pojavila se sredinom marta i čitaocima predstavila sadržaj koji je ujedno zapanjujući, zabrinjavajući, direktan i vrlo detaljan u opisivanju loših praksi jedne od najuticajnijih globalnih kompanija u polju društvenih mreža.
Kombinujući precizne informacije o poslovanju sa pomalo zajedljivim tračevima o ponašanju vlasnika i direktora Meta, knjiga je prepuna kontroverznih tvrdnji zbog kojih se Zakerberg trudi da je zabrani za promovisanje u Sjedinjenim Državama.
Ko je autorka
Vin-Vilijams, novozelandska aktivistkinja za ljudska prava i diplomata, Fejsbuku se pridružila 2011. godine u nadi da će kompanija svoj globalni uticaj iskoristiti za ciljeve od javnog interesa.
Knjigu otvara citat iz Velikog Getsbija o Tomu i Dejzi koji razbijaju stvari i ljude, a onda se povlače u svoje bogatstvo i beskonačno nemarni ostavljaju drugim ljudima da poprave štetu i nered koji su stvorili. Jasna je aluzija na Marka Zakerberga i Šeril Sandberg, izvršnu direktorku Meta, koja je, prema pisanju Vin-Vilijams, „prodala dušu“ za profit i uticaj.
Knjiga donosi pregršt priča vezanih za političke i finansijske veze i aktivnosti Meta vlasnika i direktora. Među njima je anegdota o upornim pritiscima Zakerberga da na jednoj državnoj večeri bude smešten odmah pored Fidela Kastra ili molbama Si Đinpingu da da ime njegovom nerođenom detetu (kineski predsednik je odbio). Vin-Vilijams tvrdi da je svedočila svim opisanim događajima, a da svi oni otkrivaju ambiciju Zakerberga da stvori bliske veze sa svetskim liderima. Autorka piše da je vlasnik Meta, vođen ovom motivacijom, navodno nastojao da Kini omogući poseban pristup korisničkim podacima kako bi pridobio naklonost njene vlade, čime bi poništio brojne protokole i mehanizme zaštite privatnosti na svojim platformama Fejsbuk, Instagram i Vatsap.
Anegdota je o upornim pritiscima Zakerberga da na jednoj državnoj večeri bude smešten odmah pored Fidela Kastra ili molbama Si Đinpingu da da ime njegovom nerođenom detetu, što je kineski predsednik odbio
Tu su i brojni događaji vezani za američke izbore 2016. godine i podsticaj Trampovoj kampanji, kao i svesno umanjivanje značaja ruskog mešanja kroz platformu – jer je održavanje platforme „neutralnom“ bilo manje važno od održavanja njene profitabilnosti. Ova tvrdnja samo je još jedan detalj u debati o ulozi Big Tech-a u demokratskim i političkim procesima. Verovatno najteže optužbe odnose se na (ne)postupanje kompanije prema sadržajima vezanim za genocid u Mjanmaru 2017. godine, kada se izbegavalo uklanjanje postova označenih kao govor mržnje jer su donosili ogroman saobraćaj na platformi. Eksploatacija slabosti i neka vrsta psihološkog ugrožavanja korisnika opisana je kroz priču o praksi identifikovanja tinejdžerki koje su izbrisale selfije na svojim platformama, a zatim dostavljanja tih podataka kompanijama da bi ih ciljali oglasima za kozmetičke proizvode i sredstva za mršavljenje.
Knjiga ne štedi ni poslovnu kulturu Fejsbuka. Autorka piše da se suočavala sa mizoginijom, seksualnim ugrožavanjem i dvostrukim standardima. Možda na prvi pogled deluje da je u pitanju samo još jedna sapunica iz Silicijumske doline, ali prema rečima kritičara – ova knjiga može biti dodatni poziv za buđenje. Svesno nemarni izbori Fejsbuka nisu samo narušili poverenje – oni su doslovno uništavali živote, od izbornog haosa do etničkog čišćenja. Napisana mračno-komičnim stilom, knjiga se brzo čita, ali se njen sadržaj sporo i teško „vari“. Posle nje, pitanje „koliku moć bi jedna globalna kompanija – i njeni nemarni lideri – zaista trebalo da imaju?“ odzvanja još glasnije.
