Ako je ova vlast zbog nečega zahvalna studentskim protestima, to je činjenica da su (opravdano) usisali svu pažnju i angažman građana, pa se ulazak u finalne faze izbora novih članova i članica Saveta REM-a odvija skoro nevidljivo, u tišini i van fokusa najšire javnosti.
A REM je za ovu vlast važniji od mnogih drugih institucija jer je REM jedino telo koje ima ovlašćenja i obavezu da medijsko tržište uređuje ili, u našem slučaju, upristoji i vrati u zakonske okvire. Mediji su u svakom društvu snažan instrument upravljanja i uticanja na stavove građana, te stvaranja slike o pojavama i događajima oko nas. U Srbiji, međutim, mediji su u protekloj deceniji, više nego ikada pre, postali i oružje za beskompromisni obračun sa pojedincima, organizacijama, ali i vrednostima koje su u konfliktu sa interesima vlasti. Zakoni odavno ne važe, a etički i profesionalni kodeksi bačeni su pod noge propagandista koji oblikuju vesti i slike najuticajnijih ili najdostupnijih srpskih medijskih kanala. U tim medijima javni interes odavno je zamenjen privatnim, zabavna funkcija zasenila je informativnu, a obrazovne i programe iz kulture više niko ni ne pominje, niti očekuje.
U takvim okolnostima odvija se izbor za novi Savet REM-a.
Gde smo u ovom trenutku sa tim procesom?
„Proces izbora Saveta REM-a ozbiljno je ugrožen zbog široko rasprostranjenih proceduralnih problema i pitanja vezanih za ispunjavanje uslova i kandidata i predlagača“.
Ovom rečenicom počinje izveštaj Građanskih inicijativa, koji je detaljno analizirao legitimitet predlagača, kao i prijavljene kandidate/kinje, sumirajući probleme i izazove za svaku kategoriju iz perspektive zakonom propisanih kriterijuma i proceduralnih nepravilnosti.
Izveštaj Građanskih inicijativa identifikuje i niz proceduralnih nepravilnosti – zamene kandidata po isteku zakonskog roka, pogrešno tumačenje odredbi zakona, nepotpunu konkursnu dokumentaciju, te pritiske iz ministarstava ili iz same strukture Regulatora da se podrže pojedine kandidature
Mogućnost da predlože kandidate/kinje imale su organizacije i grupe u devet kategorija – nezavisne institucije, akreditovani univerziteti, udruženja elektronskih medija, udruženja novinara, filmska i muzička industrija, organizacije u oblasti slobode izražavanja, organizacije u oblasti zaštite dece, nacionalni saveti i crkve i verske zajednice. U svih devet registrovane su proceduralne nepravilnosti ili politički pritisci na predlagače, nalazi su izveštaja Građanskih inicijativa. Kandidati koji ne zadovoljavaju zakonske kriterijume našli su se u svim kategorijama, osim jednoj – organizacijama u oblasti slobode izražavanja, dok su se u čak šest kategorija našli predlagači koji ne zadovoljavaju zakonske kriterijume.
Od 34 kandidata, čak polovina, 17, ne ispunjava zakonske kriterijume.
Od 121 predlagača, 32 ne ispunjavaju zakonske uslove, što dodatno podriva kredibilitet.
Čitava jedna kategorija predlagača – Udruženja izdavača elektronskih medija u Republici Srbiji – nema legitimne kandidate, što zahteva ponovno pokretanje procesa u ovom domenu.
Prevedeno na jednostavniji jezik – u velikom broju slučajeva, dovoljno velikom da može presudno da utiče i odluči budući sastav REM-a, i u grupi predlagača, i u grupi kandidata, našli su se oni koji za to ne ispunjavaju zakonske kriterijume.
Još jednostavnije – kritičan broj učesnika ne može biti deo procesa, ako se proces odvija po zakonu.
Nadležni skupštinski Odbor za kulturu i informisanje se, uobičajeno, oglušio o sve osnovane primedbe u dosadašnjem postupanju.
„Odbor za kulturu i informisanje završio je svoju sednicu 30. decembra, ne rešivši nijedan problem;
predlozi za rešavanje sukoba interesa, neispunjavanja uslova kandidata i proceduralnih propusta
odbijeni su tokom glasanja od strane vladajućih stranaka. Primedbe predlagača i predlozi
poslanika opozicije takođe su odbačeni, ostavljajući sve probleme nerešenim“
Tako je ceo izbor novog Saveta REM-a došao u predfinalnu fazu – usaglašavanje 18 kandidata/kinja, po dva iz svake kategorije, koji će biti upućeni Narodnoj skupštini na konačno odlučivanje.
Šta je sve u izveštaju Građanskih inicijativa identifikovano kao problem i zakonska neusklađenost?
Kada je u pitanju nelegalnost kandidata, izveštaj je identifikovao brojne probleme – jasan sukob interesa nekih kandidata koji može uticati na njihov budući rad, sumnje u integritet i nezavisnost procesa nominacija, ponovno kandidovanje dosadašnjih članova Saveta REM-a što zakon ne dozvoljava i, najčešće, nedostatak direktnog iskustva, odgovarajuće ekspertize ili formalnih kvalifikacija kandidata koje Zakon zahteva. Jedna od kandidatkinja je čak svojevremeno prijavljena REM-u u oktobru 2020. zbog govora mržnje i diskriminacije protiv Roma.
Nelegalnost predlagača ogleda se u problemima poput učešća udruženja koja su označena kao GONGO entiteti i ne predstavljaju prava novinarska udruženja, već se koriste strateški za promociju interesa pojedinaca na vlasti
Nelegalnost predlagača ogleda se u problemima poput učešća udruženja koja su označena kao GONGO entiteti i ne predstavljaju prava novinarska udruženja, već se koriste strateški za promociju interesa pojedinaca na vlasti, te brojnim problemima vezanim za transparentnost i povezanost određenih organizacija sa vlastima.
Konačno, izveštaj Građanskih inicijativa identifikuje i niz proceduralnih nepravilnosti – zamene kandidata po isteku zakonskog roka, pogrešno tumačenje odredbi zakona, nepotpunu konkursnu dokumentaciju, te pritiske iz ministarstava ili iz same strukture Regulatora da se podrže pojedine kandidature.
Na osnovu podataka iz izveštaja Građanskih inicijativa može se konstatovati da je proces izbora novih članova/ica Saveta REM-a, do ove tačke, obeležen brojnim kršenjima zakona i procedura, selektivnim zahtevima prema predlagačima i kandidatima, te pristrasnom i nedoslednom primenom pravila.
U velikom broju slučajeva, dovoljno velikom da može presudno da utiče i odluči budući sastav REM-a, i u grupi predlagača, i u grupi kandidata, našli su se oni koji za to ne ispunjavaju zakonske kriterijume.
Ako se izbor novih članova Saveta REM-a stavi u kontekst poslednjeg istraživanja organizacije CRTA, koje je vrlo upečatljivo i precizno pokazalo ogroman raskorak između doživljaja stvarnosti i stavova publike prema aktuelnim događajima i političarima u zavisnosti od medija koji prate, jasno je da od obezbeđivanja transparentnog, objektivnog, u zakonskim obavezama i odgovornostima utemeljenog rada budućeg REM-a u velikoj meri zavise ne samo budući kvalitet i sloboda medijskog tržišta, već i realnost (ili „realnost“) u kojoj će funkcionisati čitavo srpsko društvo. Novi Savet REM-a, ako bi bio sastavljen od pojedinaca čija stručnost, profesionalna znanja i moralni integritet, autonomnost i nepristrasnost nisu upitni, postao bi institucija koja bi vratila javni interes u medije, a medije u zakonske okvire.
Zato je sastav novog Saveta REM-a važan – za vlast i za društvo Srbije.
Za obe ove grupe – i vlast, i društvo – mogao bi biti pitanje opstanka.
