Iako su i rektorat i svi fakulteti novosadskog univerziteta u blokadi, rektor Dejan Madić ne samo da nije uz studente i profesore (ako izuzmemo kratke susrete u kojima im se kezio u lice i podsmevao) već kao „stručnjak za proučavanje i analizu fizičkog vežbanja i njenog uticaja na čoveka“, hrli ka novoj akademskoj funkciji. Da bi mu u tome pomogla Konferencija univerziteta Srbije (KONUS), za petak (27.12.2024.) je zakazala konstitutivnu sednicu Skupštine, na kojoj bi Madića trebalo da postavi za potpredsednika ove institucije. Sastanak će se održati preko onlajn platforme ZOOM, ali iz poziva je teško razumeti zbog čega: da li zato što se rektori i prorektori svih državnih i privatnih fakulteta stide da javno obavljaju taj posao u trenutku kada cela akademska zajednica stoji ili se boje da bi im studenti upali i blokirali rad kada bi postojalo mesto sastanka.
Čak i da su rokovi za izbor novih univerzitetskih funkcionera uklesani u kamenu a ne samo upisani u Statut, ipak se moralo sačekati, a posebno ako imamo u vidu ko je Dejan Medić. Konkretno, on je jedini član akademske zajednice čija se ostavka zvanično traži jer svoje protivljenje protestima nije saopštio tamo gde treba i onima kojima treba, već u tabloidima. Imajući u vidu da su novosadski rektor, prorektorke Gordana Drakić i Biljana Pajin, kao i prorektor Artur Bjelica, na poslednjim izborima podržali listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, sasvim je očekivano da su im tabloidi bliži od studenata i da im „stajanje“ zbog 15 žrtava nije po volji. Ali desilo se, a oni su na čelu Univerziteta a ne studentske SNS kantine u Novom Sadu i morali su da deluju u skladu sa takvima okolnostima.
Naravno, nisu. „Svaki oblik nasilja ili blokade rada fakulteta je nedopustiv i suprotan vrednostima za koje se akademska zajednica zalaže. Univerzitet je mesto koje pripada svima, bez obzira na politička uverenja. Fakulteti ne smeju biti mesta za izražavanje političkih zahteva, niti ideoloških sukoba“, naveli su u saopštenju.
Deluje zastrašuće da bi Madić već krajem nedelje mogao da postane potpredsednik KONUS-a, ako imamo u vidu šta je pokazao tokom tekućih blokada – najveselije i najozarenije lice od pada nadstrešnice
Interesantno saopštenje, ako se setimo da je Madić tokom julske blokade rektorata, organizovane da bi se obezbedili regularni uslovi tokom izbora za Studentski parlament Filozofskog fakulteta, pozvao policiju, a da do nasilja nije došlo samo zato što je policija bila pribranija od rektora i rekla – nismo nadležni. Ili, ako odemo još malo u prošlost i vratimo se u april kada su blokade organizovane da bi se smenio profesor Dinko Gluhonjić i kada su „pobunjenici“ bili studenti po Madićevoj volji, odbio da postupa jer tada blokade nisu bile „nedopustive i suprotne vrednostima za koje se akademska zajednica zalaže“. Umesto toga je podržao studente koji protestuju, osudio Gruhonjićev „govor mržnje“, a u prepirci sa novinarom portala 021.rs Žarkom Bogosavljevićem demonstrirao naprednjački narativ: „Nemojte se sakrivati iza novinarstva, bili ste ubačeni element. Vi ste sa ovim ljudima pričali lepo, bili su vam domaćini, a vi ste to zloupotrebili. Sram vas bilo!“
Deluje zastrašuće ako imamo u vidu da bi već krajem nedelje mogao da postane potpredsednik KONUS-a, a opet to je tek uvertira za ono što smo imali priliku da vidimo tokom tekućih blokada – najveselije i najozarenije lice od pada nadstrešnice. Bar je tako delovao kada su 12. decembra studenti upali u Rektorat i zatražili njegovu ostavku. Madić se sve vreme smejao, pa je čak i zapevao zajedno sa studentima, za razgovor nije imao vremena (sigurno ga čekaju daleko veće obaveze od paralize svih novosadskih fakulteta), ali je ipak odvojio nekoliko trenutaka da bi na skandiranje „ostavka“ i sam skandirao „ostavka, ni-ka-da“.
Bio je to jedini odgovor koji je imao na zahtev studenata i velikog dela zaposlenih na Univerzitetu u Novom Sadu koji su mu uputili poziv da podnese ostavku „radi očuvanja integriteta i autonomije Univerziteta u Novom Sadu“ jer svojim postupcima samo produbljuje krizu. Odgovor nije stigao ni od članova Saveta Univerziteta na koje su studenti apelovali „da deluju u skladu sa svojim nadležnostima i razreše dužnosti aktuelnog rektora koji se ogrešio o pravne i moralne norme“, kada već neće sam da ode.
Madić je tokom julske blokade rektorata pozvao policiju, a da do nasilja nije došlo samo zato što je policija bila pribranija od rektora i rekla – nismo nadležni
Umesto toga stigla je vest iz KONUS-a – ne, nećemo ga razrešiti, već ćemo mu dati vetar u leđa. Potpredsednički mandat može na tri godine da dobije samo rektor univerziteta (postoje dva potpredsednika – jedan koji predstavlja državne a jedan privatne univerzitete), što znači da ovo telo ni ne razmišlja o njegovom opozivu bar do kraja Vučićevog mandata 2027. godine. Pri tom se bira po novom Statutu u kome piše: „Novi tekst Statuta ima za cilj da KONUS u još većoj meri bude prepoznat kao institucija koja na odgovarajući način ujedinjuje i predstavlja interese univerziteta na teritoriji Republike Srbije i odražava njihov kolektivni i individualni značaj“.
A šta to ujedinjuje i čemu daje značaj sa izborom Dejana Madića? Nema sumnje da „daje značaj“ SNS-u u trenutku kada mu se dominacija baš ljulja, ali i to je od strane akademske zajednice moglo da se izvede elegantnije. Imajući u vidu da se mesto potpredsednika dobija jedan rektor a da postoji devet državnih univerziteta, mogao je da se pronađe kompromis – da se ne ponizi akademska zajednica a da se ipak zadovolji vladajuća stranka. Konkretno, još dva rektora su pružila podršku listi SNS: Vladimir Ranković, rektor Univerziteta u Kragujevcu i Jovan Stepanović, rektor Univerziteta u Nišu. I ni jedan od njih nije podržao blokade, ali nije ni gurnuo prst u oko studentima, već su ih zamolili da „nastave sa ostvarivanjem svojih prava i dužnosti“, ali i da obezbede proces rada.
Pokazalo se kao nedovoljno, Madićev pristup je baš ono što se traži.
