Boris Buden, znameniti filozof, teoretičar kulture, publicista, intelektualac bez nacionalne odrednice, i sagovornik Radara u broju koji će se u četvrtak naći na kioscima, biće gost Filozofskog teatra, sutra, 18. decembra od 20 sati, u Bitef teatru na Dorćolu. Tema na koju će Buden zboriti, uz moderaciju dramaturškinje Maje Pelević, je “Tranzicija ka ničemu”.
Tom prilikom, koju je šteta propustiti, ako je suditi prema onom što je izrekao za naš nedeljnik, Buden će pričati o eskalaciji ratova i rastućoj tenziji između vodećih svetskih sila. Otkriće i kakvi su to užasi promena naših postkomunističkih društava u demokratska, i referisati na (ne)mogućnost revolucionarne imaginacije u svetu pred kolapsom.
Ovaj vrstan govornik će se osvrnuti i na geopolitičku situaciju, novonastalu usled nedavnig trijumfa Donalda Trampa na izborima u SAD. Buden će ponešto reći i o porastu desnih neofašističkih pokreta u svetu, o tome da li postoji šansa da nas iz toga izvuče neka nova levica, ili pak idemo u pravcu nuklearne katastrofe.
Ulaz na tribinu je besplatan, a učešće publike u dijalogu poželjno.
Za Radar, taj vispreni poznavalac političkih dubina analizirao je studentske proteste u Srbiji i njihovu stvarnu pozadinu, kao i moguće domete, rekavši: “Problem s kojim se protesti danas u Srbiji suočavaju zapravo nije više srpski. Srbija je samo mesto na kojem se on iz specifičnih razloga više ne može maskirati, navlačiti svoje lažne kostime.” Suženu vizuru evropske javnosti objasnio je time da “sve što se politički zbiva na istoku Evrope, a sve više i na zapadu, svodi se na jednostavnu binarnu logiku: ili si za Rusiju i Putina ili za Zapad, Evropsku uniju i NATO. Ništa drugo se više ne vidi”.
Diplomiravši filozofiju na Sveučilištu u Zagrebu, a onda i odbranivši doktorat iz teorije kulture na berlinskom Univerzitetu Humbolt, Buden je danas profesor na Univerzitetu Bauhaus u Nemačkoj i gostujući profesor na Departmanu za studije politike Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu, ali i stalni saradnik Evropskog instituta za progresivnu kulturnu politiku u Beču.
Domaća javnost ga se seća kao kolumniste i urednika u zagrebačkom kulturnom časopisu „Arkzin“. Osim što je autor brojnih knjiga i članaka iz oblasti filozofije, politike, kritike kulture i umetnosti, gost Filozofskog teatra je i prevodilac sa nemačkog, francuskog i engleskog jezika. Na hrvatski je preveo i dve knjige Sigmunda Frojda.
