Iz Obdukcionog zapisnika, a zatim iz Nalaza i mišljenja veštaka proizlazi da je Dalibor Dragijević, koji je uhapšen u okviru istrage nestanka devojčice Danke Ilić, ubijen dok je bio u policijskom zadržavanju. Broj povreda koje je Dragijević imao na telu, nedvosmisleno ukazuju kroz kakvu je policijsku torturu prošao. Međutim, tužilaštvo i policija prećutkuju ove lekarske nalaze, koji čak nisu dostupni ni porodici Dragijević i njihovom advokatu.
U Obdukcionom zapisniku koji je sastavljen nakon pregleda 8. aprila, dan nakon što je konstatovana smrt Dragijevića, na deset strana opisane su njegove povrede. Praktično nema dela tela bez povreda. U praksi, ovakvi nalazi su veoma retki. U veštačenju od 8. aprila, tri lekara Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, koji su obavili i obdukciju, opisane su veoma detaljno sve povrede i mehanizam njihovog nastanka. Navodi se da ih je veliki broj i da su nastale u kontinuitetu. Krvavi podlivi oko ušiju, povrede na testisima i tabanima, zatim one po telu zadobijene „obličastim i čvrstim predmetom“ svedoče o prebijanju Dragijevića. Za povrede na tabanima se navodi: „Potkožno masno tkivo oba tabana najvećim delom razoreno i nagnječeno, prožeto tamnocrvenom krvlju, tako da je koža tabana oguljena od opnice“. Ne isključuje se i da su prelomi većine rebara sa leve i desne strane posledica prebijanja. Radar je obdukcioni nalaz, koji nisu mogli da dobiju zastupnici oštećenih, ustupio i Beogradskom centru za ljudska prava koji je takođe večeras izneo detalje.
(Napomena: Objavljujemo samo delove obdukcionog nalaza koji posedujemo u celini)
Već na osnovu obdukcionog zapisnika o čemu smo pisali 19. aprila u tekstu „Brat osumnjičenog za ubistvo male Danke umro nasilnom, a ne prirodnom smrću“ bilo je jasno šta se desilo. U obdukcionom zaključku piše: „Smrt je nasilna i nastupila je usred poremećaja disanja i cirkulacije zbog višestrukih nagnječenja mekog tkiva i preloma kostiju… Nagnječenje mekog tkiva, prelom kostiju kao i druge opisane spoljašnje i unutrašnje povrede nanesene su višekratnim dejstvom tupine aktivno zamahnutog mehaničkog oruđa“.
Lekarima su, kako je to uobičajeno, prilikom veštačenja bile dostupne izjave policajaca da su sa Dragijevićem u vreme kada su nastale povrede bili policajci koji su došli iz Beograda. Oni su preuzeli Dalibora Dragijevića 6. aprila nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dva dana ranije najavio da je slučaj rešen, da je devojčica ubijena i da su uhapšena dvojica zaposlenih u JKP Vodovod iz Bora – Srđan Janković i Dejan Dragijević, brat pokojnog Dalibora, koji su priznali šta su uradili.
Lažno saopštenje o prirodnoj smrti
Policajci iz Beograda su dali skoro identične izjave, da su izveli Dalibora Dragijevića iz policijske stanice u Boru oko 15 časova 6. aprila i da su ga vratili posle 12 sati, uz navode da mu je pozlilo. Policajci iz stanice iz Bora rekli su da su ga oni priveli i da su ga zatim preuzele kolege iz Beograda. Dragijevićeva smrt je konstatovana 7. aprila ujutru u 3.18 časova. Pre toga su ga policajci iz Beograda vodili na više lokacija u potrazi za telom Danke Ilić, koje do danas nije pronađeno. Njegove povrede na oba kolena i opis u veštačenju, upućuju da su nastale dok je bio napolju. U Obdukcionom zapisniku piše i da su prednja strana majice i zadnji deo pantalona delimično zaprljani blatom i prašinom.
Odgovorni za zlostavljanje i mučenje, na kraju i smrt Dragijevića, nisu samo oni koji su mu neposredno nanosili bol i patnje, već i svi oni koji su doprineli takvom postupanju, kao i oni koji su morali to da spreče, a nisu
Miloš Janković
Nakon što su policajci iz Beograda vratili Dalibora Dragijevića, iz borske stanice zovu Hitnu pomoć koja konstatuje smrt, a onda zovu i lekara mrtvozornika i po svemu sudeći počinje pokušaj zataškavanja. Naime, lekar mrtvozornik sačinjava izveštaj o smrti u kome navodi da je ona nastupila usled zastoja srca. Ubrzo i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) izdaje zvanično saopštenje da je smrt Dragijevića prirodna. Ovo očito lažno saopštenje do danas nije ispravljeno, iako je bilo prilika za to i samo dan kasnije. Pa su čak i fotografije tela Dragijevića snimljene u policijskoj stanici na kojima su jasno vidljive brojne povrede, deo dokaza.
Nadležni lekar beogradskog Instituta za sudsku medicinu je već usmeno, putem telefona, istog dana kada je obavljena obdukcija 8. aprila, obavestio tada nadležnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru da je u pitanju nasilna smrt. Tri dana kasnije iz Instituta za sudsku medicinu je poslat i faks VJT Zaječar u kome se pominje prethodni usmeni razgovor, ponovo pisano iznose ključni elementi Obdukcionog nalaza i traži preuzimanje odeće Dragijevića.
Manipulacija nestankom devojčice Danke Ilić
Iako od tada i tužilaštvo i MUP imaju saznanja da je u pitanju nasilna smrt, to i dalje kriju od javnosti.
Radar je 19. aprila objavio tekst u kome se navodi da je obdukcijom utvrđena nasilna smrt. Nakon toga VJT u Zaječaru, koje je vodilo istragu za nestanak devojčice Danke Ilić, saopštava da je po metodologiji za sprovođenje istraga u slučajevima zlostavljanja – tražilo da istragu preuzme drugo tužilaštvo, pa je preuzelo Više javno tužilaštvo u Nišu, koje se uglavnom pridružilo ćutanju. O tome šta se do tada dešavalo i kako su predstavnici vlasti, počevši od predsednika Vučića, manipulisali nestankom devojčice Danke Ilić i iskoristili (ga) za propagandu dok su sa druge strane prećutkivali nasilnu smrt Dalibora Dragijevića, pisali smo 9. avgusta u tekstu „Hronologija brutalnosti i kršenja zakona“.
VJT iz Niša dalo je odgovor Insajderu da su 29. aprila Sektoru unutrašnje kontrole (SUK) MUP-a podneli zahtev za istragu. „Nakon pribavljanja izveštaja Sektora unutrašnje kontrole (SUK) i preduzimanja drugih mera u cilju rasvetljavanja spornih činjenica, tužilaštvo će doneti odluku o daljem postupanju“. Pripadnici SUK-a tek su krajem maja počeli da saslušavaju pripadnike policije iz Bora, kao i pripadnike Uprave kriminalističke policije iz Beograda koji su bili prisutni kada je Dragijević ubijen.
Nakon što su policajci iz Beograda vratili Dalibora Dragijevića, iz borske stanice zovu Hitnu pomoć koja konstatuje smrt, a onda zovu i lekara mrtvozornika i po svemu sudeći počinje pokušaj zataškavanja
Radar je još 1. avgusta poslao dopis VJT u Nišu. Pitali smo ih u kojoj je fazi postupak povodom smrti Dalibora Dragijevića koji je preminuo u policijskoj stanici u Boru. Šta je sve do sada preduzelo Više javno tužilaštvo u Nišu? Da li su dobijeni neki odgovori (i koji) od nadležnih službi MUP-a Srbije i ako da, koji? Da li su poslate urgencije MUP-u Srbije i ako jesu, kada su poslate i koliko ih je bilo? Šta će u narednom periodu Više javno tužilaštvo u Nišu preduzeti i učiniti u ovom postupku?
Umesto odgovora na ova pitanja dobili smo, dve nedelje kasnije, samo uopšteni odgovor u jednoj rečenici: „Obaveštavamo Vas da je predmet povodom smrti D. D. u fazi predistražnog postupka, kao i da VJT u Nišu aktivno preduzima mere i radnje u cilju rasvetljavanja spornih činjenica predmetnog krivičnopravnog događaja, a sve u skladu sa Metodologijom za istragu u slučajevima zlostavljanja“. Predistraga je i dalje u toku i posle osam meseci.
U automobilu i na njemu nije pronađen nijedan DNK male Danke
U međuvremenu 24. septembra nadležni tužilac VJT u Zaječaru je podigao optužnicu za ubistvo male Danke Ilić koja je nestala 26. marta 2024. Viši sud je optužnicu potvrdio krajem novembra. Za teško ubistvo u saizvršilaštvu su optuženi Srđan Janković i Dejan Dragijević, brat ubijenog Dalibora, dok se njihov otac Radoslav, koji se brani sa slobode od 29. maja, tereti za pomaganje izvršiocima, te da je telo deteta prebacio na nepoznatu lokaciju. Svetlana Dragijević, njegova supruga i majka optuženog Dejana i pokojnog Dalibora, nije bila pod istragom, ali je preminula 5. maja. U optužnici u koju je Radar takođe imao uvid, navodi se da je telo devojčice Danke Ilić na nepoznatoj lokaciji, a nema nijednog pronađenog DNK dokaza koji pripada detetu za koje se tvrdi da je ubijeno, niti video-snimka gde se vidi, niti svedoka koji opisuju kako je udaraju automobilom i kasnije gde bacaju telo. Tužilac se u optužnici poziva na prvobitnu tvrdnju Dragijevića da nisu oprali automobil, jer se na video- snimku iz njihovog preduzeća vidi da su ga oprali 29. marta, tri dana nakon nestanka devojčice. Međutim, na istom snimku vidi se da su automobil oprali samo spolja, a da unutrašnjost, gde se navodi u optužnici da su stavili telo deteta, nije oprana. U automobilu i na njemu nije pronađen nijedan DNK male Danke.
Najvažniji dokaz tužilaštva su priznanja Dejana Dragijevića u policiji i istog dana u tužilaštvu, što je neobično brzo, kao i priznanje Srđana Jankovića u policiji (u tužilaštvu se branio ćutanjem). Oni su to kasnije porekli. Tvrdili su, Dragijević 19. juna, a Janković 11. jula u prvom njegovom iskazu tužilaštvu, da su prvobitna priznanja dali jer su ih tukli u policiji. Tužilaštvo je odbacilo ove njihove iskaze kao neprihvatljive uz obrazloženje da one demantuju analize kretanja vozila koje pokazuju da su okrivljeni 26. marta bili na kritičnom mestu, kao i devojčica, a da to potvrđuju i izjave pojedinih svedoka.
Krvavi podlivi oko ušiju, povrede na testisima i tabanima, zatim one po telu zadobijene „obličastim i čvrstim predmetom“ svedoče o prebijanju Dragijevića
Za svo to vreme ubistvo Dalibora Dragijevića posle osam meseci nije ni u fazi istrage, a podaci i zaključci obdukcije i veštačenja se i dalje kriju od javnosti. Advokat Miloš Janković, koji zastupa Radoslava Dragijevića u postupku povodom smrti njegovog sina, kaže za Radar da se obraćao više puta Višem i Apelacionom tužilaštvu u Nišu, a njegov klijent zaštitniku građana da im dostave dokumentaciju, ali da je nisu dobili. „Poražavajuće je da nadležni organi, posebno Više javno tužilaštvo u Nišu, punih osam meseci ne dozvoljavaju ocu uvid u predmet koji se vodi povodom ubistva njegovog sina, a naročito što mu se ne omogućuje uvid u Obdukcioni zapisnik i Veštačenje Instituta za sudsku medicinu. Kao razlog je navedeno da mu se to pravo uskraćuje jer još nije saslušan, ali se ne navodi zašto ga tužilaštvo još nije saslušalo, a trebalo je.
Naime, očigledno je da je Dalibor Dragijević ušao na svojim nogama u policijsku upravu Bor u popodnevnim satima 6. aprila 2024. Bio je zdrav, ne postoji ni jedan jedini dokument iz koga bi proisticalo suprotno. Zatim je u ranim jutarnjim satima 7. aprila bio iznet mrtav u najlonskoj kesi. Njegova smrt je očigledna posledica batinanja koje je pretrpeo u postupku iznuđivanja priznanja. Osim mučenja i zlostavljanja koje je imalo za posledicu smrt, nesporne su i druge brojne nezakonitosti i nepravilnosti u postupanju prema pokojnom Dragijeviću. Postavlja se pitanje da li je nakon isteka propisanog vremena pribavljanja obaveštenja od građanina Dragijević dobio status okrivljenog, da li mu je omogućen kontakt sa porodicom, poverljiv razgovor i prisustvo advokata, kao i da li mu je omogućen lekarski pregled.
Posebno je problematično saopštenje MUP koje je usledilo tokom popodneva istog dana, a u kojem je navedeno da je Dragijević preminuo prirodnom smrću uz opis da mu je stalo srce, kao da ne znamo da ko god da umre njemu stane srce. Propušteno je da se navede uzrok prestanka rada srca, a to je prebijanje do smrti. Zabrinjavajuće je da shodno navodu u tom saopštenju, lekar hitne pomoći i mrtvozornik nisu utvrdili koje okolnosti su dovele do smrti, imajući u vidu da su brojne povrede morali uočiti prilikom telesnog pregleda i to dokumentovati. U tom smislu su sporni navodi iz saopštenja da je Dragijeviću pružena sva neophodna zdravstvena zaštita od strane lekara hitne pomoći. Poražavajuće je da se nigde ne konstatuju brojne povrede na telu Dragijevića, a koje su naknadno jasno opisane u obdukcionom zapisniku“, kaže advokat Janković.
Bez delotvorne istrage
On napominje i da je očigledno da je u slučaju ubistva Dalibora Dragijevića načinjen i niz drugih propusta, pa dodaje: „Očigledna je tendencija prikrivanja onoga što se stvarno desilo, što može predstavljati izvršenje niza krivičnih dela u kom pogledu tužilaštvo ništa ne čini. Od ubistva Dalibora Dragijevića do danas prošlo je više od osam meseci, a tužilaštvo je propustilo da sprovede hitnu i delotvornu istragu. Po nalogu tužilaštva protiv policijskih službenika koji su postupali prema Dragijeviću i koji su potencijalni učinioci ovog krivičnog dela, predistražne radnje sprovodi Sektor unutrašnje kontrole MUP-a, odnosno policijski službenici. Znači, po nalogu tužilaštva, protiv policijskih službenika, kao apsurd postupaju policijski službenici i to iz unutrašnje kontrole policije. Tako smo, osim ukazane neblagovremenosti u postupanju, suočeni i sa eklatantnom kompromitacijom nezavisnosti postupka“
Advokat Janković kaže da ono što se desilo u noći 6. na 7. april kada je očigledno mučen i na kraju ubijen Dalibor Dragijević umanjuje poverenje u srpsku policiju. Zatim, stvara i opravdanu sumnju da ovo nije usamljeni slučaj i da je brutalnost iznuđivanja iskaza nešto što nije strano našoj policiji. „Pritisci od strane vrha vlasti za hitno otkrivanje svih činjenica o potencijalno izvršenom zločinu ne mogu biti opravdanje za nezakonito postupanje policije, za prebijanje do smrti. Odgovorni za zlostavljanje i mučenje, na kraju i smrt Dragijevića, nisu samo oni koji su mu neposredno nanosili bol i patnje, već i svi oni koji su doprineli takvom postupanju, kao i oni koji su morali to da spreče, a nisu. Osim njih, još mnogo veću odgovornost nose svi oni koji su učestvovali i učestvuju u prikrivanju, zataškavanju ovog zločina, počev od rukovodstva policije do tužilaštva. Na kraju možemo pretpostaviti da se sve to čini po nalogu donosioca odluka iz vrha vlasti, kojoj ni u kom slučaju ne bi odgovaralo da se utvrdi istina. To bi dovelo u pitanje kako dosadašnja, tako i buduća priznanja okrivljenih data u policiji i ukazala na neobučenost policije da zakonitim sredstvima otkrije učinioce krivičnih tela. Naravno, možemo pretpostaviti i da se sve ovo ne bi dešavalo da aktuelna vlast ne prepoznaje da bi razotkrivanje istine razotkrilo i njenu odgovornost“.
Ubistvo Dalibora Dragijevića samo je drastična potvrda već ustaljene prakse policijskog zlostavljanja u Srbiji. Nedavno smo svedočili kako ni televizijske kamere nisu prepreka da neki policajci zlostavljaju opozicionare i aktiviste, a da zatim predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno vređa zlostavljane i brani zlostavljače. Ova godina, kada je o zlostavljanju reč, počela je sa izveštajem od 25. januara 2024. Evropskog komiteta za sprečavanje torture (tekst u Radaru od 25. aprila 2024. „Kesa na glavu, čizma za vrat“) u kome se opisuju torture nad uhapšenim i pritvorenim aktivistima tokom 2023. Zatim je 7. februara ubijen S. B. (74) u zatvoru u Padinskoj Skeli… Kraj godine je kulminirao, sa nanošenjem teških telesnih povreda u policiji još jednom starijem građaninu, Iliji Kostiću (74), koji je uhapšen tokom blokade zgrade novosadskog suda 21. novembra, a prethodno i predlogom vlasti da se iz Krivičnog zakona izbriše delo iznuđivanje iskaza. Tako se zlostavljanje od izveštaja Evropskog komiteta samo pojačalo, a vlast počevši od njenog vrha ne samo da ništa ne čini da to bude sprečeno, nego pokušava to da opravdava i sakrije.
