U svojim saopštenjima o nedozvoljeno visokim naponima u prenosnom sistemu, koje su objavili Radar 5. decembra (Prenosni sistem dobro funkcioniše i nije ugrožen) i Politika 22. novembra, Elektromreža Srbije (EMS) ponovo pokušava da u javnosti stvori lažnu sliku o navodno sigurnom radu prenosnog sistema. EMS floskulama ubeđuje javnost kako je sve u redu, da su moje ocene „maliciozne i zlonamerne“, da mi je tekst „otrovan“, dok sve vreme sedim u toploj sobi „zaštićen političkom partijom i bez osnova kritikujem ljude koji rade složene poslove u interesu građana Srbije“. Ovo su patetični navodi koji nemaju veze sa strukom i Zakonom o energetici i dovoljno govore o onom ko je saopštenje pisao.
Zbog toga ću ponoviti i naglasiti koje su zakonske obaveze EMS‑a kao firme koja upravlja javnim dobrom i čija je delatnost regulisana Zakonom o energetici, a taj Zakon bliže uređen podzakonskim aktima. Jedan od njih su Pravila o radu prenosnog sistema (Pravila), kojima je definisan siguran rad prenosnog sistema i u kojem se kao prva tačka navodi: „Siguran rad prenosnog sistema – Rad prenosnog sistema u kome su ispunjeni sledeći uslovi: Naponi u svim čvorištima se nalaze unutar dozvoljenih radnih vrednosti…“
Nedvosmisleno i jasno Pravila uređuju da naponi u sistemu moraju biti unutar dozvoljenih radnih vrednosti da bi rad sistema bio siguran. Ne bih se zadržavao i ponovo objašnjavao fiziku problema koja je poznata svim inženjerima elektrotehnike da nedozvoljeno visoki naponi urušavaju izolaciju, povećavaju mogućnost proboja i skraćuju joj životni vek. Zbog toga u Pravilima i stoji da naponi moraju biti unutar dozvoljenih granica.
Sam EMS u svojim dokumentima priznaje da ima problem sa previsokim naponima
U prenosnom sistemu Srbije naponi nisu unutar dozvoljenih granica poslednjih 10 godina. Iz godine u godinu vrednosti i vreme trajanja nedozvoljeno visokih napona rastu, što se može videti iz desetogodišnjih planova razvoja sistema koji se objavljuju na službenom sajtu EMS‑a. Naime, sam EMS ovaj problem objavljuje. Ponovo pojašnjavam da je rad prenosnog sistema uz prisustvo nedozvoljeno visokih napona očigledno i nedvosmisleno kršenje Pravila i samim tim Zakona o energetici. Dakle, naglašavam, EMS radi nezakonito već više od 10 godina jer krši sopstvena Pravila o radu kao obavezujući podzakonski akt i samim tim Zakon o energetici koji ova Pravila bliže uređuju.
Moram da pomenem da su napon i struja dve osnovne fizičke veličine u svakom elektroenergetskom sistemu i da se sve druge veličine izvode iz ove dve. Namerno stavljam napon na prvom mestu, jer je napon uzročnik struje, odnosno bez napona struja ne može poteći. Naponi postoje u svim napajanim električnim kolima, otvorenim i zatvorenim, dok struja postoji samo u zatvorenim. Ovo navodim kako bih ukazao da EMS, kao operator prenosnog sistema, nije u stanju da upravlja naponom kao prvom i osnovnom fizičkom veličinom u sistemu.
U Pravilima o radu prenosnog sistema jasno se navodi da je za siguran rad tog sistema prvi uslov da se „naponi u svim čvorištima nalaze unutar dozvoljenih radnih vrednosti“, jer nedozvoljeno visoki naponi urušavaju izolaciju, povećavaju mogućnost proboja i skraćuju joj životni vek. A u prenosnom sistemu Srbije naponi su izvan dozvoljenih granica već 10 godina
U svom reagovanju EMS navodi da „pažljivo prati i preduzima sve raspoložive mere kada naponi prelaze dozvoljene granice u specifičnim režimima rada“. Kakve god da je EMS preduzeo mere, one nisu imale efekta, jer naponi u prenosnom sistemu rastu i po vrednosti i po vremenu trajanja iz godine u godinu poslednjih 10 godina. To se jasno vidi iz EMS‑ovih planova razvoja prenosnog sistema koji su objavljeni na njegovom službenom sajtu.
Naročito je problematično što su se vremena trajanja nedozvoljeno visokih napona povećala toliko da se mere mesecima na godišnjem nivou. U transformatorskoj stanici Leskovac 2 vreme trajanja nedozvoljeno visokih napona na 400 kilovoltnom naponskom nivou u 2021. bilo je 3.991 sat, što je više od 166 dana ili pet i po meseci. Pritom Leskovac 2 nije pogranični čvor, jer se u njemu ne stiču interkonektivni dalekovodi. To ističem pošto je jedan od EMS‑ovih izgovora kako susedni sistemi podižu napone u pograničnim čvorovima, a Leskovac 2 nije pogranični čvor i u njemu je vreme trajanja nedozvoljeno visokih napona najduže u čitavom sistemu za prenos električne energije Republike Srbije.
EMS ne ugrožavaju oni koji ukazuju na probleme, već oni koji njime upravljaju
U svom saopštenju EMS pokušava da izvrne stvarnost, optužujući me da time što javno iznosim očigledan problem u radu prenosnog sistema zbog prisustva nedozvoljeno visokih napona kritikujem i ugrožavam zaposlene u EMS‑u. Ističem da je EMS taj koji ugrožava svoje zaposleno osoblje koje radi u visokonaponskim postrojenjima sa nedozvoljeno visokim naponima. Upravo je ovo osoblje izloženo radu u prisustvu nedozvoljeno visokih napona koji su već 10 godina urušavali izolaciju sistemske opreme. Ponavljam da je ovakav rad nezakonit, da su uslovi rada takvi da je povećana mogućnost proboja izolacije usled njenog dugogodišnjeg urušavanja previsokim naponima i da može dovesti do tragedije ako se ekipa zaposlenih zadesi na tom mestu.
U petak 22. novembra, u kasnim popodnevnim satima, dogodio se kvar u transformatorskoj stanici na Banovom brdu, čiji je snimak ekskluzivno objavio Radar, u kom se vidi kako nekoliko minuta gori električni luk i da je zaposleno osoblje za malo izbeglo tragediju jer tog trenutka nije bilo na tom mestu u postrojenju. Potpuno je nevažno da li je ova transformatorska stanica u vlasništvu operatora prenosnog ili distributivnog sistema. Važno je da ljudi nisu spaljeni. A u EMS‑u bi trebalo da znaju da se anomalije iz prenosnog sistema, poput nedozvoljeno visokih napona, prenose na čitav elektroenergetski sistem jer fizičke granice u sistemu ne postoje.
U trafostanici Leskovac 2 tokom 2021. napon je bio veći od dozvoljene gornje granice čak 3.991 sat, što je više od 166 dana ili pet i po meseci
Ukazujem da ovakve anomalije u radu povećavaju mogućnost pojave kvarova sa najtežim posledicama i da je obaveza i odgovornost EMS‑a da radi u skladu sa Zakonom o energetici tako što će obezbediti siguran rad prenosnog sistema i otkloniti nedozvoljeno visoke napone.
EMS u svom saopštenju navodi da nedozvoljeno visoki naponi „nisu izolovan fenomen u Srbiji“, pokušavajući time da opravda svoj nezakonit i nestručan rad. Činjenica da nedozvoljeno visoki naponi postoje i u drugim sistemima ne daje EMS‑u pravo da radi nezakonito jer EMS ni na koji način nije izuzet od primene zakona Republike Srbije. Više od 10 godina unazad EMS nije preduzeo nikakve efektivne mere na snižavanju nedozvoljeno visokih napona, što se vidi iz samih podataka EMS‑a, objavljenih u EMS‑ovim desetogodišnjim planovima razvoja, koji kazuju da je vreme trajanja nedozvoljeno visokih napona u stalnom porastu. Sve to što EMS navodi u vezi sa saradnjom sa susedima i učestvovanjem u radu radnih grupa ENTSO‑E nije dalo nikakav efekat, jer je prenosni sistem iz godine u godinu izložen sve većim naponima.
Moram da se osvrnem i na katastrofalnu nestručnost EMS‑a koja se vidi iz njihovog sopstvenog saopštenja. EMS navodi da „interkonektivni rad operatora prenosnog sistema donosi benefit povećane sigurnosti napajanja, ali i negativne efekte kao što je povećanje napona u pograničnim postrojenjima, što je slučaj i sa TS Vranje 4, TS Sremska Mitrovica 2 i TS Požega“. Sigurnost napajanja je narušena pojavom nedozvoljeno visokih napona, jer ako napon nije u propisanim granicama rad sistema je po definiciji nesiguran. Stoga ne može nešto što izaziva nesiguran rad da donosi „benefit povećane sigurnosti napajanja“. Očigledno je da je EMS kontradiktoran sam sa sobom. I ovde bih dodao da se ne radi samo o pograničnim postrojenjima već se nedozvoljeno visoki naponi javljaju u svim postrojenjima prenosnog sistema, pa i u Beogradu i Kragujevcu, što se vidi baš iz EMS‑ovih podataka navedenih u desetogodišnjem planu razvoja prenosnog sistema.
EMS u svom reagovanju navodi neistine kako setom upravljačkih mera uspeva da održi napone u tačkama priključenja korisnika prenosnog sistema. Da je ovo neistina svi se lako mogu uveriti uvidom u EMS‑ov desetogodišnji plan razvoja prenosnog sistema u kome se 400 kV priključno razvodno postrojenje vetroelektrane Čibuk navodi kao jedno od „kritičnih mesta“ za koje je dato da su nedozvoljeno visoki naponi trajali 930 sati u 2021. godini, što je oko 39 dana.
Građanima preti novi trošak ako EMS ne odustane od svojih planova
Neverovatno je da EMS i dalje insistira na ugradnji varijabilnih prigušnica ističući da je to najvažniji korak za regulaciju napona. EMS kaže kako ja pominjem samo hrvatskog operatora prenosnog sistema gde su se prigušnice loše pokazale i navodi druge države gde su prigušnice ugrađene. Pritom mi nemamo iskustva u eksploataciji prigušnica iz država koje je EMS naveo. Štaviše, EMS‑ov navod za Bosnu i Hercegovinu je neistinit pošto su i u ovoj državi obustavili ugradnju prigušnica zbog lošeg iskustva iz Hrvatske i zbog toga što ne postoji sloga oko toga u koja postrojenja bi se prigušnice ugradile.
Potpuno je nevažno da li je trafostanica na Banovom brdu, na kojoj je došlo do kvara 22. novembra, u vlasništvu operatora prenosnog ili distributivnog sistema. A u EMS‑u bi trebalo da znaju da se anomalije iz prenosnog sistema, poput nedozvoljeno visokih napona, prenose na čitav elektroenergetski sistem, jer fizičke granice u sistemu ne postoje
EMS je u obavezi da objasni zašto nije primenio mere za snižavanje napona koje ne zahtevaju nabavku i ugradnju nikakve dodatne opreme i koje omogućavaju da se naponi ravnomerno snize u čitavom sistemu. Rešenje sa prigušnicama stvara tzv. naponske ponore i uslove za pojavu rezonance. Ponavljam da je ovo poslednje rešenje za kojim treba posegnuti, ali tek kada se iskoriste druga rešenja koja stoje na raspolaganju i koja ne zahtevaju ugradnju nikakve opreme. Pozivam EMS da se seti da se finansira novcem građana Republike Srbije i da nema pravo da građanima nameće neopravdane troškove. Svakako bi po ovom pitanju morala da reaguje Agencija za energetiku koja odlučuje o EMS‑ovim opravdanim ili neopravdanim troškovima.
Umesto bilo kakve argumentacije, EMS me u reagovanu lično proziva i zbog toga bih rekao nešto o sebi. Ceo profesionalni život bavim se jedino elektrotehničkom strukom i naukom kojoj sam potpuno posvećen. Nikada nisam imao nikakve političke ambicije, niti ih imam i nikada ne bih iz predivne struke skliznuo u politiku. Resornom odboru za energetiku Srbije centar sam se priključio na poziv predsednika tog Odbora, koji je takođe doktor elektrotehničkih nauka, samo da bih mogao dati stručni doprinos i uticati na politiku u elektroenergetskom sektoru jer kao pojedinac takvu mogućnost nemam. Tom telu sam se priključio jer je Srbija centar demokratska stranka i ne uslovljava me da budem istovremeno i član stranke. U suprotnom, ne bih se ni priključio. Dakle, nisam član stranke, iako sam član njenog Resornog odbora za energetiku. Ne agitujem ni za jednu partiju, ne pozivam ljude da glasaju ili bojkotuju izbore i nisam politički aktivista, kako me EMS naziva.
EMS se finansira novcem građana Republike Srbije i nema pravo da im nameće neopravdane troškove, kakve će izazvati najavljena nabavka varijabilnih prigušnica. Svakako bi po ovom pitanju morala da reaguje Agencija za energetiku koja odlučuje o EMS‑ovim opravdanim ili neopravdanim troškovima
Živim život kao i 90 odsto građana i meni taj život veoma prija. Svakog dana dolazim na posao isključivo gradskim prevozom, o čemu mogu posvedočiti i kolege iz EMS‑a, jer dva puta dnevno prolazim pored EMS‑ove zgrade u ulici Vojvode Stepe 412 i srećem ih na ulici i u autobusu. Na poslu trenutno sedim u maloj kancelariji koju je kolegi i meni velikodušno ustupila koleginica koja je na trudničkom bolovanju. Kancelarija se nalazi na poslednjem spratu zgrade koja je u rekonstrukciji, odmah pored EMS‑ove. Od početka grejne sezone imali smo grejanje manje od 10 dana zbog radova i trenutno ga nemamo. To mi nimalo ne smeta, ispomažemo se jednom grejalicom. Toliko o toploj sobi koju EMS patetično navodi u svom saopštenju u Politici od 22. novembra, pokušavajući da me uvredi.
Zbog očiglednog nezakonitog rada EMS‑a podneo sam krivičnu prijavu tužilaštvu protiv odgovornih lica jer njihovo svesno činjenje i nečinjenje predstavlja direktni umišljaj koji za posledicu ima postojeće stanje u sistemu za prenos električne energije Republike Srbije. Koristim ovu priliku da se zahvalim Radaru i njegovim novinarima na profesionalizmu i korektnosti. S druge strane, dnevni list Politika nije hteo da objavi moj odgovor na EMS‑ovo saopštenje u ovom listu od 22. novembra, iako ga na to obavezuje član 94 Zakona o informisanju i medijima.
Bojan Ivanović, doktor elektrotehnike sa 26 godina iskustva u EMS, EPS i EDS
