1728573696 skupstina foto rts 4
Foto:Printscreen/RTS
Vučićeve oružane garancije za Rio Tinto

A od kuma – tri studije umesto jedne

Izdanje 32
114

Sa očekivanim životnim vekom rudnika litijuma koji je produžen na 71 godinu i stanovništvom koje se većinski, i sve više, protivi njegovom otvaranju, nije ni čudo da je vlast odlučila da se ne zadrži na poslovičnom optuživanju opozicije da želi građanski rat, već da drastično podigne ulaganja u vojsku

Pokazujući naslovnu stranu Danasa na kojoj piše „Litijumski ‘rat’ će se nastaviti na ulicama“, Ana Brnabić je na TV Informer gledaocima navodnike prevela kao „potpuno jasan poziv na građanski rat“ i podsetila da se to dešava iako je opozicija u Skupštini dobila „sve što je tražila“. A to „sve što su tražili“, znači da je predsednica Narodne skupštine, nakon što prethodno nije dozvolila da se na vanrednom zasedanju raspravlja o predloženim izmenama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, zakazala redovnu sednicu sa samo tom tačkom dnevnog reda na kojoj su poslanici vladajuće koalicije još malo ponavljali koliko je predlog idiotski, imbecilan i sramotan. I neustavan, ne obazirući se na činjenicu da je skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo jednoglasno odlučio da jeste u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije. Istina, atmosfera na Odboru (koliko god to zvučalo neverovatno) bila je još gora nego na samom zasedanju, gde je predsedavajuća Milica Nikolić do te mere nizala uvrede upućene opoziciji, da ustavnošću nije ni stigla da se pošteno pozabavi.

„Vi ste upravo rekli da je 2001. godine nas 86 glasalo da se dovede Rio Tinto u Srbiju, a ja sam 2001. godine imao 11 godina. Sve vreme na ovoj sednici ponašate se onako kako ne bi trebalo da se ponašate, sa agresivnim nastupom i pretećim tonom. Ja sam srećan ako mi sa ove sednice izađemo bez batina“, na kraju je morao da reaguje član odbora Slobodan Petrović iz stranke Srbija centar. A to što opoziciju niko nije tukao ni na plenarnom zasedanju verovatno spada u darežljivo „sve“ što joj je pružila vlast. Pristanak na glasanje prozivkom nije bio deo tog paketa, pošto uprkos najavi šefa poslaničke grupe SNS-a Milenka Jovanova da će „sa ponosom glasati tako da se naša imena vide“, na kraju se ipak nisu usudili da iza svog glasa protiv Zakona stanu imenom i prezimenom.

1728582484 glasanje
Foto:Printscreen/RTS

Tri studije hoću ja

Uporedo sa promovisanjem Rio Tinta u živom skupštinskom prenosu, praćenim povremenim targetiranjem ekoloških aktivista, vlast je iza kamera nastavila sa konkretnijim ustupcima rudarskoj kompaniji. Baš kao što je Aleksandar Vučić na razgovoru sa građanima prošlog meseca u Ljuboviji najavio će Rio Tinto u naredna 22 meseca (sada već famozna brojka koja je ponavljana i u Skupštini i preti da postane stalno mesto poput Đilasovih 619 miliona, bez obzira na protok vremena) morati da dostavi „tri studije“, Ministarstvo zaštite životne sredine dopustilo je kompaniji da podnese zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu samo za podzemni rudnik, bez prerade rude i neizbežne deponije, koji će biti predmet posebnih studija.

Uporedo sa promovisanjem Rio Tinta u živom skupštinskom prenosu, praćenim povremenim targetiranjem ekoloških aktivista, vlast je iza kamera nastavila sa konkretnijim ustupcima rudarskoj kompaniji

„Nisu to oni patentirali, taj salami slicing postoji u praksi relativno dugo. Pa i kod nas – pre njih su isto sprovodili Kinezi u Boru i Zrenjaninu i to rade svi investitori koji hoće da prikažu umanjeni uticaj svog projekta na životnu sredinu. Tako oni kažu da je ekstrakcija rude jedan poseban projekat, drugi projekat je obrada te rude, treći projekat je upravljanje otpadom, a zapravo je to sve deo jednog integralnog projekta. Kada vi to razbijete na tri dela, izbegavate prikazivanje kumulativnog uticaja na životnu sredinu, dobijate jednostavniju proceduru i dosta manje morate da objašnjavate nego što biste morali kada biste to predstavili kao integralni projekat – što i jeste u stvari. Činjenica je da je Rio Tinto pocepao projekat i činjenica je da to nije u skladu sa zakonom, niti sa dobrom praksom na koju se pozivaju svakodnevno“, kaže Jovan Rajić iz RERI.

Iako Ministarstvo još uvek nije izdalo rešenje kojim bi odobrilo izradu takve krnje studije (konačna odluka se očekuje ove nedelje), RERI je ukazao da zahtev Rio Tinta sadrži brojne nedostatke zbog kojih je trebalo da bude vraćen kompaniji na dopunu, umesto što je stavljen na javni uvid.

„Kako je izostao opis prerade rude, nije poznato koje će se vrste reagensa koristiti, te nije poznato ni koje će se vrste otpada i otpadnih voda generisati, ni kako će se tretirati. Ne zna se ni na koji način će se rudnik snabdevati vodom iz aluviona reke Drine. Izostao je i prikaz deponovanja mulja iz proizvodnje litijum-karbonata, borne kiseline i natrijum-sulfata, koji potencijalno ima značajne negativne uticaje na životnu sredinu. Posledično, nije prikazan ni uticaj ovih projekata i aktivnosti na životnu sredinu“, navodi se u saopštenju RERI. Štaviše, prilikom odlučivanja o potrebi procene uticaja na životnu sredinu (korak koji se sprovodi pre određivanja obima i sadržaja studije, faze u kojoj se nalazi Rio Tinto) radova na rudniku Čukaru Peki, Ministarstvo je odbacilo zahtev koji se ticao dela projekta i navelo da pripremni radovi nisu sami sebi cilj, te da je potrebno uraditi procenu uticaja za celokupan projekat povećanja kapaciteta topionice bakra Bor, a ne parcijalno.

shutterstock 1452344519 Mirko Kuzmanovic Shutterstock.com copy
Foto: Shutterstock/Mirko Kuzmanovic

Predsednik kao kontrolni mehanizam

Indikativno je što ovoga puta nisu primenjeni isti aršini, baš kao i što se predlozi zakona o proceni i strateškoj proceni uticaja koje je Vlada usvojila u avgustu, a u kojima je eksplicitnije zabranjeno takvo cepanje projekta (u skladu sa evropskim propisima, sa kojima je u Pregovaračkoj poziciji za poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene, navedeno da ćemo se potpuno uskladiti do kraja 2020. godine) još uvek nisu našli na dnevnom redu Skupštine. Umesto bolje regulative i dalje nam se nudi Aleksandar Vučić lično kao kontrolni mehanizam pridržavanja najviših standarda – ponuda koja zvuči još apsurdnije u svetlu podnetog zahteva Rio Tinta u kome je sa ranije pominjanih 40 godina, očekivani životni vek rudnika produžen na 71 godinu.

Umesto bolje regulative i dalje nam se nudi Aleksandar Vučić lično kao kontrolni mehanizam pridržavanja najviših standarda

„Suština je da su iz najviših struktura vlasti toliko zagrizli za realizaciju ovog projekta, da mi ne vidimo mogućnost da kada procedura bude dovedena do krajai Ministarstvo bude odlučivalo da li će da da saglasnost na procenu uticaja, šta god da se desi, moći da kaže – ne damo saglasnost. Stručna lica iz Ministarstva nemaju autonomiju volje da proceduru sprovedu po zakonu. Toliki je interes izvršne vlasti i političkih činilaca, da nije moguće doneti nezavisnu odluku na osnovu analize stručnjaka. Ne mogu da zamislim čak ni da Ministarstvo Rio Tintu kaže – e ovo nije dobro, ovo doradite ili ovo bolje objasnite“, zaključuje Rajić.

Ali dok usvajanje boljih ekoloških zakona nije bio prioritet, usvajanje rebalansa budžeta jeste. I mada ga je Ana Brnabić opisala kao akt „za građane najvažniji, zato što od toga zavisi kvalitet života“, teško je odoleti utisku da su o građanskom ratu razmišljali još pre nego što su na odbijanje zakona o zabrani eksploatacije litijuma iz Ne damo Jadar reagovali rečima „ovo je objava rata“. Pošto rebalans nije doneo davno obećano povećanje plata prosvetnim radnicima na nivo prosečne plate (za to novca prosto nema, uveravaju nas zvaničnici), ali je zato tekući budžet Ministarstva odbrane povećan za 36 odsto. Istovremeno planirani kapitalni izdaci za ovu i sledeće dve godine (vučićevskim rečnikom: za narednih barem 22 meseca) uvećani su desetostruko, sa 21,7 milijardi na 211,3 milijardi dinara, odnosno za 1,6 milijardi evra.

I da slučajno ne pomislimo da je reč o nekakvoj anomaliji, prilikom prošlonedeljne posete predsednika Turske, Vučić je izjavio da Srbija u Evropi posle Poljske ima najveći vojni budžet u odnosu na ukupan budžet, ali da on i dalje nije i nikada neće biti zadovoljan stanjem vojne industrije i oružanih snaga. „Ne interesuju nas ratovi, ali moramo da imamo dovoljno snage da odvratimo svakoga“, objasnio je. A sa protivljenjem otvaranju rudnika koje je posle žestoke kampanje vlasti samo poraslo i činjenicom da je još pre nje letos iznedrilo najmasovniji odziv građana na protestima van Beograda u poslednje tri decenije, ne vidi se „neprijatelj“ koji je vlastima trenutno bitnije da odvrati od sopstvenog naroda.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

114 komentara
Poslednje izdanje