Drugu godinu zaredom, Novi Sad s kraja leta otvara vrata filmskom festivalu, koji ove godine nudi zanimljiv i bogat program. Od 18. do 22. septembra, posetioci festivala biće tako u prilici da pogledaju filmove takmičarskog programa podeljenog u četiri celine, ili pratećeg revijalnog kojeg čini čak šest selekcija. Ne treba zaboraviti da je to prvi festival koji povezuje gejming i film, u čemu je inovativan i ide u korak s vremenom, jer IT industrija danas je neraskidiva od umetnosti filma. Sem toga, festival čine i panel-diskusije ali – i vrlo važno – industri program u okviru kojeg će se predstaviti i filmovi u nastanku, u selekciji prigodno nazvanoj Work in Progress.
Pažnju u startu privlači glavni takmičarski program, vrlo neobičnog i svežeg koncepta. Kako je sam selektor Nikola Spasić na konferenciji izjavio, fokus ovog programa svakako je bio na filmove van evropskog kontinenta ali i na zemlje nekadašnjih nesvrtanih, kao i na koprodukcijama. Tako, festival u četvrtak 19. septembra u 19 sati u novosadskoj Areni otvara film Voj! Voj! Voj! Omara Hilala, rađen u koprodukciji Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sem što je obišao svet prikazujući se na brojnim festivalima, Voj! Voj! Voj! je bio i egipatski kandidat za Oskara. U osnovi film je zasnovan na istinitom događaju koji se odigrao 2013. godine. Naime, mladi siromašni čuvar pronalazi način da pobegne iz zemlje saznavši slučajno da postoji fudbal za slepe, te odlučuje da se pretvara da je osoba sa oštećenim vidom kako bi se pridružio timu neposredno pre finala svetskog prvenstva u Evropi. Ali to je tek početak njegovih problema…
Omar Hilal proveo je gotovo tri decenije u svetu reklama pre nego što će se odvažiti da snimi svoj prvi film, a onda je Voy! Voy! Voy! postao hit mnogih festivala. „I reklame i filmovi su, na kraju krajeva, priče koje bi trebalo ispričati“, kaže Omar uoči projekcije filma u Novom Sadu. „Međutim, kao reditej reklama, morate mnogo toga da postignete za kratko vreme. Zbog toga, kasting za reklame donekle mora i da sugeriše kakvu osobu želite da prikažete, dok kod filma možete da izbegnete stereotipni izgled i da pravi efekat ostvarite tek kada otkrijete više o karakteru. U reklamama je montaža brža, postavke kamere su brojnije, jer morate brže da napredujete sa pričom. Film, s druge strane, omogućava duže snimke i emocije koje polako rastu. Smatram da je film mnogo izazovniji jer će film trajati zauvek i nosi moje ime. Pravljanje filma traje godinama, a težnja ka savršenstvu u njemu je i skupa i teška. Reklama takođe može da traje zauvek, ali to je mnogo ređi slučaj.“
Svestan da je njegov film probio mnoge kulturološke granice, na pitanje o odnosu između evropskog i svetskog filma Omar Halil nikako ne razdvaja te dve matrice, već ih smatra uzajamno neraskidivim: „Mislim da se oba kinematografska sveta međusobno inspirišu. Postoje sjajni primeri filmskih škola kao što su italijanska i francuska, ali takođe i iranska, korejska i japanska… Svaka je zanimljiva na svoj način, i filmadžije širom sveta će vam reći da imaju omiljenog stvaraoca iz svake od tih škola.“
Jednako neobičnog naslova je i film rađen u koprodukciji Saudijske Arabije i Egipta. Njegov naziv je HWJN a potpisuje ga irački reditelj Jasir Al-jasiri, koji je od starta bio prepoznat kao inovativan stvaralac, posebno u primeni novih tehnologija. Od TV-reklama, preko muzičkih spotova za arapske zvezde, do tri dugometražna filma, Al-jasiri je postao međunarodna filmska mlada nada čiji je film 122 postao prvi egipatski film prikazan u 4DX formatu. Njegov treći igrani film tako neobičnog naslova, zapravo je fantastična priča o mladom džinu (duhu) tako neobičnog imena iz naslova, koji sa svojom porodicom živi u izgnanstvu u ljudskoj dimenziji. Sve se menja kada on prekorači zavet i zaljubi se u mladu i lepu devojku iz ljudske porodice…
„Svaki film koji sam režirao ima jedinstveno mesto u mom srcu, te ima specifičan značaj na osnovu poruke, obrade i ere u kojoj je nastao. HWJN je posebno važan za mene i celu filmsku ekipu jer je bio jedan od retkih pokušaja u žanru fantastike u arapskom svetu. Ovaj projekat nam je omogućio da istražimo nepoznatu kreativnu teritoriju, stvarajući narativ koji ne samo da zabavlja, već i začuđuje, a baziran je na kulturološkim temeljima. Njegova jedinstvenost leži u hrabrom pokušaju da se spoje tradicionalno pripovedanje i fantastični elementi, što ga čini izuzetnim iskustvom kako za nas kao filmske stvaraoce, tako i za publiku.“
To što je film rađen na osnovu knjige, autoru nimalo nije olakšalo rad na konstrukciji priče: „Kreiranje filma na osnovu knjige je mač sa dve oštrice. S jedne strane, postoji čvrsta osnova na kojoj se film može graditi, što smo producenti i ja veoma cenili jer nam je pružena jasna polazna tačka. Međutim, poznate knjige imaju i svoje pasionirane obožavaoce i čitatelje, pa izazov leži u delikatnom balansiranju između potrebe da se ponudi nešto novo i da se ostane veran suštini originalnog dela koje je dirnulo mnoge. Taj proces se i te kako razlikuje od rada na scenariju od nule. Kada krećete od belog papira, i producenti i reditelji često istražuju nepoznate teritorije, oslanjajući se na instinkt kako bi procenili potencijalni uspeh. Iako ovaj pristup pruža veću kreativnu slobodu, takođe nosi i više nesigurnosti, jer ne postoji unapred utvrđen plan po kojem možete znati njegov ishod.“
S obzirom na takvu raznolikost filmskog sadržaja koju festival u Novom Sadu predstavlja ove godine, Al-jasiri govori i o kinematografiji Saudijske Arabije, čije izdanke nemamo tako često prilike da gledamo: „Ona predstavlja sveže i dinamično tržište za filmsku industriju, gde publika ne samo da ceni nove projekte, nego im pruža punu podršku, vođena jakom željom za lokalnim sadržajem. Taj entuzijazam za pravljenje filmova u Saudijskoj Arabiji oštro se razlikuje od evropskog filmskog pejzaža, gde je industrija čvrsto uspostavljena, a profitirala je tokom godina pokušaja i grešaka. U Evropi, publika je sklonija kritici, te ostavlja malo prostora za dalje eksperimentisanje, što stvara mnogo oštriju konkurenciju. U Saudijskoj Arabiji postoje brojne mogućnosti jer je filmska industrija još uvek u začetku. Ta činjenica nam otvara kreativne rizike i nove ideje, pa i mogućnost za procvat, u okruženju punom podrške.“
I ostali naslovi Takmičarskog programa Internacionalni film zaslužuju pažnju. Tu su indijski Jigarthanda, češko-slovački Njeno telo, španski Tiha sluškinja, hrvatski Šalša, makedonski Lena i Vladimir, dok će naše boje braniti Videoteka. Jer što reče selektor Spasić „festival nije samo za esnaf“ već bi trebalo da komunicira i sa širom publikom.
